Opaka bolest – kuga vekovima je kosila ljude. Po predanju, predstavlja jednog od četiri jahača apokalipse i to ne bez razloga. Stanovništvo je znalo da opaka bolest stiže uz vidljivu najavu. Smrtonosnoj epidemiji prethodili su čudni nebeski znaci…
Istorija kaže da je car Justinijan bio jedan od najmoćnijih i najambicioznijih imperatora Vizantije. Maštao je da povrati zemlje, bogatstvo i ugled nekadašnjeg Rimskog carstva. Posedovao je sve ono što bi ga upisalo u istoriju kao doslednog obnovitelja slavnog Rima. Međutim, omelo ga je predskazanje. Nebo nije želelo da do novih ratnih pohoda dođe. Tako vele istoričari toga vremena.
Sredinom šestog veka, više od polovine stanovništva Konstantinopolja je desetkovano usled epidemije kuge. Bolest je najverovatnije iz Egipta stigla u Evropu. Smatra se da su je posejali zaraženi pacovi.
Jedan onovremeni istoričar, poznat kao Grigorije, zapisao je u svojim analima, da je malo pred veliku bolest sa neba stigao znak. On je tvrdio da je kuga povezana sa čudnim svetlima na nebu. Kada god bi se „munja“ pojavila, ljudi bi umirali od opake bolesti. Mnogi drugi nebeski fenomeni javljali bi se baš tada.
Svi su verovali da Bog svetlećim znacima opominje i kažnjava ljude za počinjene grehe. Svetlosti su se plašili isto koliko i kuge i, ona je za Vizantijce predstavljala znak smaka sveta – najavu apokalipse. I danas je kuga jedna od četiri vesnika kraja – „jahača apokalipse“.
Današnji naučnici znaju da je glavni krivac za pojavu kuge bakterija Yersinia pestis. Ona je odnela preko 60 procenata evropskog stanovništva u trinaestom veku.
No, pošto je zločinac poznat, trebalo bi utvrditi i njegovo poreklo, a ono je misterija. Naučnici se slažu da kuga ipak ima veze sa tajanstvenim svetlosnim znacima. Šta je to što ih povezuje?
Nauka kaže da su čudna svetla na nebu zapravo kiše meteora koje padaju na Zemljinu atmosferu. Čovek prošlosti nije bio u stanju da razazna šta je to što pada sa neba. Sasvim je moguće da je bakterija nastala u nekom drugom svetu, odnosno negde u svemiru, te da je zajedno sa meteorom i njegovom prašinom stiglo do naše planete.
To bi moglo da objasni kako se bolest javljala i u izolovanim područjima, u dubokim šumama, na visokim planinama ili na ostrvima gde je međuetnička komunikacija bila mizerna. U takvim zabitima zabeleženi su slučajevi svetlećih kugli koje su padale na Zemlju zajedno sa nekakvom maglom. Oni koji bi je udahnuli postajali bi žrtve najstrašnijeg jahača apokalipse!
