Izdavačka kuća Arete nastavlja da predstavlja nove književne naslove i objavila je roman Vinka Moderndorfera Potraga za crvenom đavolicom.
Vinko Moderndorfer rođen je 1958. u Celju. Ovaj svestrani umetnik plodovit je kao Vudi Alen. Vinko je pozorišni i filmski režiser, romanopisac, pesnik i scenarista a ujedno je i dobitnik mnogih nagrada za svoja dela. Počeo je da režira u eksperimentalnom pozorištu Glej, a sada sarađuje s različitim pozorištima gde je, do danas, režirao preko sto pozorišnih i operskih predstava.
U književnom obliku objavio je više od šezdeset dela proze, poezije, dramatike i esejistike. Za svoja dela primio je brojne nagrade, među njima i nagradu Prešernovog fonda i Župančičevu nagradu; dobio je čašu besmrtnosti za poeziju 2009. godine, 2010., 2012 Grumovu nagradu i 2013. Plavu pticu. Godine 2003. Snimio je filmove prema svojim romanima Predgrađe (Predmestje) i Pokrajina br. 2 (Pokrajina št. 2) koji su na međunarodnim festivalima primili mnoge nagrade.
Vinko kaže da stvaranje ne vidi kao inspiraciju, već kao rezultat razmišljanja, napornog rada i kritičkog odnosa prema svetu. Istovremeno ima i jaku želju za pripovedanjem priča. Njih vidi svuda. Doživeo je različite krize; kreativnu, na sreću, još uvek nije.
Živi i radi u Ljubljani.
Potraga za crvenom đavolicom je roman o razilaženjima, o osveti, o bolu i kraju kao neizbežnoj i neprevaziđenoj sudbini svake ljubavne veze. Neverovatno iskrena i tragična priča o izgubljenoj ljubavi, nabijena emocijama i erotikom – piščeva je potraga za samim sobom (i) kroz vezu sa ženom. Vinko je skeptičan i ciničan, a njegova ironična perspektiva romana razbija stereotipe!
Ovo je priča koja će vas iznova uveriti da ništa nije kao što izgleda.
Kako je beše rekao pisac… Znaš već, tu knjigu čitali smo zajedno… Kundera… Da, mislim da je Kundera… Poklonila si mi je za rođendan. Ležali smo u krevetu i čitali knjigu. Onaj pasus o litosti pročitao sam ti više puta… Litost, reč koju ne poznaje ni jedan drugi jezik osim češkog… Kako ono beše? Litost – stanje duše, nešto između tuge, potištenosti i ushićenja. Osećaj koji je rasprostranjen kao korov, samo u slovenskim dušama. Onaj deo o litosti pročitao sam više puta. Naglas. Činio mi se patetičan. Ne, ja nikada neću biti litost. Nikada neću biti tako nesrećan. Tako melanholičan.
