Kakva pitanja za Mihajla Pupina ima Vanja Grbić, sa kojim bi naučnikom voleo da se – jedan na jedan – upozna Davor Štefanek i o čemu bi Nenad Zimonjić razgovarao sa Nikolom Teslom?
Najveća naučna zabava u regionu, beogradski Festival nauke ove godine se održava pod sloganom „Jedan na jedan“, a kao centralna tema festivala je pokret, pa tako „Nauka u pokretu“ nosi naziv kojoj je posvećena i cela jedna festivalska zona smeštena u Hali 9. Festival nauke ovom zonom želi da razvije svest o tome koliko pokret i kretanje imaju veliku važnost u svakodnevnom životu svih nas, koliko su neophodni kako za naše telo i njegov razvoj, tako i za razvoj i budućnost čitave naše planete koja se, poput nas, neprestano kreće.
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja predstaviće se u okviru ove zone postavkom „Citius, altius, fortius! – Brže, više, jače“. Na ovoj adresi niče ceo svet sportskih nauka u kojem će zainteresovani moći da saznaju na koji način atmoske centrale u našim mišićima mogu da proizvedu snagu zbilja neverovatnih razmera. „U okviru programa doktorskih studija Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu sprovode se eksperimentalna istraživanja iz različitih oblasti, kao što su na primer oblast motoričkih sposobnosti, biomehanike, motorne kontrole ili fiziologije fizičke aktivnosti.“, objašnjava dr Aleksandar Nedeljković, glavni koordinator za Festival nauke u ime katedre za doktorske studije antropomotorike na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Jedan od specijalnih gostiju festivala ove godine biće i jedan od najboljih srpskih srpskih odbojkaša svih vremena Vladimir Vanja Grbić, doktorand Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Inspirisan ovogodišnjim sloganom festivala „Jedan na jedan“, Grbić otkriva sa kojim bi slavnim naučnikom voleo da se nađe – jedna na jedan!
„Naučnik koga bih izabrao ovom prilikom je Mihajlo Idvorski Pupin. Ne postoji veći ktitor i patriota od njega. Posetio sam izložbu koju je Aleksandra Tasić organizovala u njegovu čast u Narodnom muzeju. Ono zbog čega ga izdvajam je njegov nesebičan doprinos Srbiji i njegov istinski osećaj pripadnosti svojoj zemlji i svom narodu“, navodi Grbić, dodajući pitanja koja bi mu postavio tom prilikom. „Da li ste kao dete sanjali da ćete jednom biti vodeći svetski naučnik? Da li je vaš osećaj patriotizma rastao srazmerno distanci od Srbije? Da li bi uradili isto kada znate da vas je Srbija zaboravila kao što zaboravi sve svoje dobročinitelje? Njegov odgovor bankaru za mene će ostati duboko urezan dok sam živ… „Ako propadne Srbija, nek propadnem i ja!“ Vječnaja pamjat i slava mu“.
S druge strane, naš slavni zlatni Olimpijac, rvač Davor Štefanek otkriva da bi rado voleo da je imao priliku da se jedan na jedan nađe sa našim genijalnim Nikolom Teslom. „Tom prilikom pitao bih ga kako je moguće da je toliko malo spavao, a napravio je tako velike stvari bez kojih čovečanstvo ne bi ni opstalo. Odakle mu takva koncentracija za sve to“, pita se Štepanek navodeći kako je Tesli bilo potrebno svega četiri sata sna, dok je većini ljudi potrebno bar osam sati odmora svakog dana. I selektor Dejvis Kupa Nenad Zimonjić, otkriva kako bi voleo da upozna Nikolu Teslu, sa kojim bi razgovarao o njegovoj životnoj filozofiji. Na njih se nadovezuje i košarkaš Partizana Mihajlo Andrić, koji bi, kada bi imao priliku da sretne jednog od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika, upitao ga da li je imao neku ideju za koju niko nije znao, a koju ipak nije uspeo da sprovede u delo.
Prvotimac Fudbalskog kluba Crvena zvezda Nenad Milijaš voleo bi pak da se nađe jedan na jedan sa drugim našim slavnim naučnikom – Mihajlom Pupinom! „Fasciniran sam činjenicom da je bio veliki naučnik, ali i veliki humanista, rodoljub i patriota. Takve stvari me privlače kod poznatih, kad su osim velikih dela umeli da budu i veliki ljudi, a mislim da je Pupin bio upravo to. Ne bih imao posebno pitanje za njega, pričali bismo o mnogim životnim temama jer od njega bi moglo da se uči na svim poljima“, tvrdi Milijaš. Za Pupina bi pitanje imao i srpski reprezentativac, veslač Marko Marjanović: „S obzirom na to da sam neko ko se školovao u Americi, a bavim se veslanjem, da mogu da pitam, pitao bih Mihajla Pupina zašto se nikada nije prihvatio vesla na Univerzitetu Kolumbija? Takođe bih ga pitao i o njegovom prijateljstvu sa Nikolom Teslom i o problemima i izazovima sa kojima se suočavao dok je radio pre samog studiranja na prestižnom američkom univerzitetu.“
Đorđe Višacki, generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije, bivši reprezentativac u veslanju, takođe bi voleo da upozna Mihajla Pupina, a tom prilikom pitao bi ga: „Poštovani Profesore, s obzirom da će uskoro biti 100 godina od kada ste imali ključnu ulogu u pregovorima koji su tada definisali granice, ne samo današnje Srbije, a imajući u vidu da se srpski narod nalazi na još jednoj istorijskoj prekretnici, koji bi po Vama bio put kojim bi trebalo da krenemo danas?“
Za razliku od njih košarkaški trener Dejan Radonjić voleo bi da se sretne sa Mihailom Petrovićem Alasom. „Kao jednu od najpopularnijih ličnosti starog Beograda, poznatog kao Mika Alas, pitao bih ga da li smatra da je veću popularnost stakao kako matematicar ili kao ribolovac i da li je uspeo da pronađe neku sličnost između matematike i ribolova, s obzirom na to da je bio pasionirani ribolovac, ali i doktor matematičkih nauka“, kaže Radonjić. Naš nacionalni šampion u ronjenju na dah Mladen Jovanović voleo bi da je imao priliku da se nađe jedan na jedan sa Denisom Ričijem, doktorom nauka iz oblasti informatike i računarstva, tvorcem programskog jezika C. „Denis Riči je stvarno genijalac što se tiče kompjuterskih nauka i toga šta je postigao. Dodatno, primer je pravog štreberskog lika koji je bio super pametan, skroman, fin prema ljudima, živeo je povučenim životom i neizmerno zadužio celokupno ljudsko društvo“, smatra Jovanović. „ Zanimalo bi me šta je njega najviše iznenadilo u razvoju celokupne oblasti kompjuterskih nauka. Koja je to oblast kojoj on sam možda nije pridao mnogo značaja, a sad je predmet interesovanja celokupne informatičke zajednice?“
Tragom teme o pokretu i energiji koja stoji iza njega, na Festival nauke ove godine sa svojim omiljenim četvorotočkašem stiže i čuveni automobilista, evropski šampion Dušan Borković, koji će se sa posetiocima festivala družiti 16. i 17. Decembra od 12-14 časova na postavci „Energija koja pokreće“ iza koje stoji generalni sponzor festivala Naftna industrija Srbije. „Veliko mi je zadovoljstvo što ću ove godine prisustvovati Festivalu nauke. Oduvek sam želeo mlade stručnjake sa naših fakulteta u svom timu i nadam se da će mi se ta želja jednog dana i ispuniti“, poručuje Borković. „Svoje veliko divljenje iskreno dajem svim mladim naučnicima u Srbiji i onima koji će to tek postati. Među njima je i Vuk Jovićević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu koji je već dugo istrajan u promociji nauke u našoj zemlji. Drago mi je da ću se pridružiti njegovoj misiji i dati joj svoj skromni doprinos tokom predstojećeg vikenda.“
Tokom četiri dana trajanja festivala, u četiri hale Beogradskog sajma biće prikazano još pedesetak različitih postavki, kao i četiri 4 izložbe, dok će na Naučno-fantastičnoj bini u Hali 5 svoje znanje sa publikom podeliti naučnici iz sedam različitih zemalja. Festivalske karte, po ceni od 450 dinara, mogu se kupiti na Eventim prodajnim mestima u celoj Srbiji, a tokom trajanja manifestacije, pored pomenutih prodajnih mesta, karte će moći da se kupe i na samoj lokaciji – Beogradskom sajmu. Karta važi za jedan festivalski dan u halama 7, 8 i 9, kao i za halu 5, u kojoj je smeštena eksplozivna Naučno-fantastična bina. Deca do 5 godina starosti, uz pratnju roditelja ili staratelja, ne plaćaju ulaz.
Generalni sponzor Festivala nauke petu godinu zaredom je NIS, kompanija koja se svakodnevno u svim segmentima poslovanja oslanja na savremene tehnologije i inovacije. Na ovaj način NIS i Festival nauke zajedno doprinose afirmaciji nauke i obrazovanja kod mladih u Srbiji, što je jedan od strateških ciljeva kompanije.
Deveti put zaredom, Prijatelj manifestacije je mts. Suorganizator manifestacije je Beogradski sajam. Zemlja partner Festivala nauke je Američka Ambasada. Podrška festivalu su Centar za promociju nauke, Austrijski kulturni forum, Ambasada Izraela i Francuski institut. Sponzori jedanaestog Festivala nauke su: Elektroprivreda Srbije, Erste banka, National Geographic, Samsung i Grafix.
