Objavljena u izdanju Izdavačke kuće Heliks, u okviru projekta „Kreativno putovanje: odredište Evropa“, zbirka Pismo-glava predstavlja paradigmu savremene evropske kratke priče nastale na temeljima životnog iskustva i socijalnih okolnosti u svetu današnjice, u odličnom prevodu sa bugarskog Jasmine Jovanović koja je učestvovala i u realizaciji ovog intervjua.
Kako da ukrotim ove pramenove oko ušiju? Oni se uvek nekako pojave baš kad si ti tu. Rugaju mi se i kažu „bebasta si ovako“. Mrzim kad sam bebasta!
Više nema onih koji pamte grad iz njegovog vremena. Toliko se toga promenilo, ulice, centar, život… Toliko se toga promeni za više od 150 godina. Nema više ni onih koji pamte njegov pognut hod uz pomoć štapa duž pijačnog trga. O Hermanu Špiglu više niko ni ne priča, budući da je bio bez potomaka i da njegovu lozu nije imao ko da nas-tavi.
Ušao sam u hol škole. Razmišljao sam o njenim beskrajnim očima i rumenim obrazima, i toj prelepoj kosi koja je vezana u rep. Teško onima koji nemaju ljubav...
Pet minuta do kraja časa. Uvek je tako sa gledanjem u sat na času. Ne može samo da zvoni ili tako nešto, mora još tih pet minuta. Nenadu to nije smetalo...
Posle nekog vremena, falio mi je njegov smrad. Mislim da sam trebao bolje da reagujem na njega, bez obzira koliko je štrokav i izgubljen Trebao sam da igram slabije, posramio se zato što ga klinac dere.