Privrženost likovima iz omiljenog serijskog programa
Saznaje da je emitovana poslednja epizoda voljene serije, za neke gledaoce može da bude veoma stresno. Televizijski program je pojedinim osobama poput zamene za bliskost koju nemaju u stvarnom životu.
Gledaoci koji verno prate neki od televizijskih serijala umeju i da osećaju blisku vezanost prema nekome od likova, odnosno glumaca. Kroz svakodnevni mini beg iz stvarnosti, u pričama koje prate preko malih ekrana, oni pronalaze to što im nedostaje. Osećaj odbačenosti ili manjak samopouzdanja ublažavaju tako što ostvaruju surogat prijateljstva sa televizijskim ličnostima.
Prema rečima psihologa Šire Gabriel, koja se bavila ovom tematikom, ljudi osmim televizije koriste i muziku i video igre kako bi stvorili osećaj pripadnosti koji nemaju u stvarnom životu. Kada mediji zamenjuju pravu interakciju „licem u lice”, dešava se da se osobe još više udalje od ljudi iz svog najužeg okruženja. Na ovaj način samo otežavaju svoje stanje usamljenosti i smanjuju sebi šanse da ostvare bogat društveni život.
[box]Privrženost nekoj igranoj seriji ne prestaje ni onda kada je emitovana poslednja epizoda. Verni gledalac tada najčešće prati reprizno emitovanje, a često zameni jedan medij drugim.[/box]
Završetak omiljenog TV programa najteže pada onima koji su u njemu našli utehu, beg od stvarnosti ili društvo. Žene se više poistovećuju sa likovima iz serija nego muškarci, kojima kraj emitovanja podjednako teško pada, kako kaže jedna od istraživača veze između televizije i usamljenosti Emili Mojer.
Gledalac je u stanju da oseća privrženost prema omiljenom liku, ili glumcu do teme mere, da ga doživljava poput pravog prijatelja. Zbog toga je i gubitak tog odnosa do određene mere stresan. Ipak, to ne može da se meri sa osećanjem koje nastaje kada se izgubi pravi prijatelj. Ova saznaja mogu da objasne zašto neki ljudi u panici okreću brojeve telefona televizijskih stanica, kako bi apelovali da se njihova serija nastavi.
foto: Tijana Janković
