Tržište nekretnina Jugoistočne Evrope sve više raste, a na meti stranih investitora našla se i Srbija. U narednim godinama Srbija može doživeti veliki rast u sektoru nekretnina, posebno u sektoru izgradnje logističkih centara, malih šoping centara, kancelarijskih prostora i stanbenih kompleksa, navodi se u saopštenju za javnost.
Ali da bi se Srbija našla iznad konkurentskih zemalja regiona, neophodno je umanjiti rizik po investitore, tako što će se sprovoditi zakon, poreske reforme, reformu javne uprave i smanjiti korupcija, zaključili su panelisti međunarodne konferencije o nekretninama „Balkans Property Forum 2019”, koju su organizovali, po treći put u Beogradu, Property Forum i Kraljevski institut ovlašćenih procenitelja (RICS). Konferenciju je posetilo skoro 200 stručnjaka iz industrije nekretnina, kako Srbije, tako i zemalja Balkanskog regiona.
„Divlji Zapad“ sa neograničenim potencijalom
„Srbija je jedno od najnerazvijenijih tržšta u regionu, ali u godinama pred nama, nudi velike mogućnosti svima onima koji se bave razvojem nekretnina”, istakao je Srđan Teofilović iz CBS International Serbia (Cushman & Wakefield).
Na konferenciji je istaknuto da potencijal za razvoj tržišta postoji, ali da je u Srbiji tržište nekretnina i dalje neistitucionalizovano.
“Ako bi u Srbiju došao investitor iz Nemačke i rekao da hoće da kupi nekretnine za 100 miliona evra, ovde ne bi imao niti šta da kupi, niti od koga. Jednostavno ne postoje fondovi, kakvi kod njih postoje od pedesetih godina prošlog veka. Situacija je ovde, izvinite što to kažem, „Divlji Zapad’, ocenio je Matevz Mencak, direktor Fondova za nekretnine, Generali Investments LCC Slovenija.
„Ali situacija se polako menja, i sve je više projekata od 70+ i 100+ miliona evra. Za razvoj finansiranje takvih projekata potrebno je naći dobrog lokalnog partnera, i dobru banku koja se snalazi sa propisima i nadzorom NBS”, istakao je Hans Vimer (Hannes Wimmer) iz Erste Group Bank. On je naglasio da banke vrlo rado podržavaju investitore, ali tek kada se uvere u njihovu finansijsku sposobnost da implementiraju projekat. Za njih su lokacija, tržišni rizik i protok novca, vrlo bitni, ali i procenat otplaćenosti nekretnina. Primera radi, kada je reč o investiranju u stambenog objekta, uslov je da 30 odsto nekretnine bude unapred prodato. Drugim rečima, banke ne žele da dele rizik sa investitorima, ali su spremne da podrže svaki projekat koji ispunjava date uslove.
Dubravka Negre, direktorka Kancelarije za region Zapadnog balkana u EIB istakla je da je činjenica da ukoliko investitor može da bira pre će izabrati da ulaže novac u zemlje EU, nego u zemlje koje nisu deo EU, jer je u EU njegova investicija sigurnija.
„To se mora promeniti, ali pre početka gradnje nekretine moramo imati osnovu, tj. razvoj vitalne infrastrukture – puteve, vodovod, kanalizaciju, tretman otpadnih voda, ne samo u Beogradu nego i van njega. Tek tada će se iskoristiti potencijal našeg tržišta”, istakla je Negre i naglasila da su ulaganja EIB-a i partnera u 2018. u sektor infrastrukture dostigla preko milijardu evra i da se i ove godine nastavilo u istom pravcu.
Ona je istakla i da su zemlje Zapadne i Centralne Evrope završile izgradnju puteva još 80-tih i 90-tih godina i da Srbija prilično kasni u tom pogledu, ali da EIB nastavlja sa ulaganjima u putnu i železničku infrastrukturu. Ocenila je važnim izgradnju Koridora 10, jer je on veoma bitan za razvoj ekonomije, i mnogih opština naročito Leskovca, Pirota, Niša gde industrija raste, razvija se i grade se novi objekti.
Da li će nekretnine u Beogradu biti jeftinije?
Prema rečima Gorana Živkovića, generalnog direktor CBS International Serbia (Cushman & Wakefield) u Beogradu ima dosta aktivne gradnje u svim segmentima nekretnina i ponuda je indukovana realnom potražnjom.
„Primera radi, poslovne zgrade su 30 do 40 odsto izdate pre početka gradnje, a tokom 18-24 meseca dok traje gradnja zgrada bude u potpunosti izdata. Veliki stambeni objekti koji se trenutno grade u Beogradu su projektovani u fazama od po 100-nak stanova. Kada se proda oko 80 odsto stanova u prvoj fazi, kreće izgradnja druge faze, tako da ne očekujemo da će u nekom trenutku biti prevelika ponuda stanova koja bi dovela do pada cena“, istakao je Živković.
Nebojša Nešovanović, iz kosultantske kuće za nekretnine CBRE, odeljenje za procenu vrednosti je priznao da su pre godinu dana projektovali usporenje rasta cena, ali da se to nije desilo.
„Ne može se očekivati pad cena tek tako. Očekujemo jaku tražnju i nadamo se da će zbog povećane ponude, cene usporiti sa rastom. Cilj je da usporimo rast, pa tek onda da pričamo o korekciji cena. Tržiste i dalje dinamično raste, pre svega stanogradnja i cene stanova, ali i kancelarijski prostor, zauzetosti i rente. Maloprodaja je prilično popunjena u svim zemljama regiona, osim u Srbiji. Kod nas se i dalje razvija i očekujemo da bude popunjena za godinu do dve”, naveo je on i dodao da u Srbiji vlada povećana tražnja za kancelarijskim prostorom, jer se mnogi iz šireg regiona sele u našu zemlju.
Najveća potražnja je za nekretninama na Novom Beogradu i može se očekivati da će se tu najviše graditi, naročito u Bloku 65. Govoreći o tržnim centrima on je istakao da pored postojeća tri koja se grade postoji mogućnost gradnje još jednog, jer se navike potrošača menjaju. Ranije je 85 odsto tržnih centara pripadalo samo trgovini, a sada se maloprodajni prostor smanjuje, a počinju da dominiraju dodatni sadržaji za zabavu i razonodu.
