Vrednost investicionog zlata je za samo deset godina skočila 110 odsto. Poput mnogih svetskih banaka i Narodna banka Srbije povećava svoje zlatne rezerve, koje su sada dostigle rekordnih 40 tona, ukupne vrednosti 2,4 milijarde evra. Uporedo, i građani pune svoje sefove. Upravo ova situacija i visoka potražnja za zlatom privukla je u ovaj biznis i mnoge trgovce koji bi želeli da ostvare laku zaradu, a koji posluju u sivoj zoni, suprotno važećim propisima.
Zato nadležni i stručnjaci upozoravaju kupce da budu oprezni i da ulažu samo kod proverenih prodavaca investicionim zlatom, koji dugo posluju i na svetskom tržištu, jer pojedine firme kupce privlače trikovima i obmanama, među kojima je – izdavanje lažnih sertifikata!
Za uvoz i izvoz ovog plemenitog metala (mislimo na zlato) nadležno je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, koje izdaje dozvole, a njihova tržišna inspekcija reaguje u slučaju nekorektnog ponašanja trgovaca i kršenja Zakona o zaštiti potrošača, ali ne kontroliše kvalitet zlata. Od kako je 2021. godine ukinut Zakon koji je obavezivao da zlato koje ulazi u zemlju prođe proveru Direkcije za mere i dragocene metale, više ne postoji sistemska kontrola kvaliteta. To građani, kako u ovoj Direkciji nezvanično kažu, kada posumnjaju, sada jedino mogu da provere o svom trošku.
Crno tržište zlatom
U Ministarstvu trgovine kažu da je tokom 2023. godine 14 privrednih društava dobilo dozvolu za uvoz investicionog zlata, naglašavaju da bi potrošači trebalo da kupuju zlato isključivo kod registrovanog trgovca, jer tako imaju pravo na informacije za pravi izbor između ponuđene robe, da prijave nekorektno poslovanje ili slučaj nesaobraznosti robe.
Osim legalnih firmi koji poseduju dozvole za rad, investicionim zlatom trguju i prodavci u sivoj zoni. Iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine napominju da Tržišna inspekcija ima veliki broj redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora sa ciljem sprečavanja sive ekonomije. Apeluju na kupce da pazare zlato samo kod registrovanih trgovaca, jer u suprotnom rizikuju da plate robu koja ne odgovara ponudi i pri tom izgube novac, jer takvi trgovci često prestaju da rade, odnosno u slučaju onlajn prodaje, „gase“ sajtove i mobilne telefone, pa kupac više ne može da stupi sa njima u kontakt.
Koje su najčešće obmane i trikovi?
Georgi Hristov iz kompanije “Tavex Zlato&Srebro” koja uspešno posluje više od tri decenije u svetu, a poslednjih nekoliko godina i kod nas, otkriva neke od najčešćih trikova nesavesnih trgovaca žutim metalom i apeluje na kupce da budu oprezni.
Lažni sertifikati, niske marže između kupovnog i prodajnog kursa, jedna cena na sajtu, a druga u trgovini, kao i prodaja kolekcionarskih i numizmatičkih proizvoda, ili nakita, koji nemaju karakteristike investicionog zlata, samo su neki od trikova i obmana kojima se služe ovakvi trgovci.
– Jedna od čestih prevara su „sertifikati“ koje svojim klijentima izdaju za konkretne proizvode. Treba znati da po zakonu samo rafinerija ili kovnica novca koja je proizvela dati proizvod ima pravo da izda sertifikat. Svi ostali nemaju nikakav značaj, nisu dokaz sadržaja čistog zlata niti autentičnosti, ali ih pojedini prodavci koriste kao mamac da zadobiju poverenje na nepošten način. Investicione zlatne poluge poseduju sertifikate na svojim pakovanjima. One imaju serijski broj koji je ugraviran na polugu i nalazi se i na pakovanju. Ova dva elementa su nerazdvojna – objašnjava Hristov.
Na spisku ostalih metoda obmane potrošača, kako kaže, su konstantno vrlo niska marža između kupovnog i prodajnog kursa.
– Kada vidite da je ta razlika jako tesna, na primer, 1,25 do 2 odsto za sve proizvode kod jednog prodavca investicionim zlatom, to ukazuje na sumnju da li je spreman da to realizuje po toj ceni i za koju količinu. Često se dešava da prodavac odbije da proda ili kupi proizvod od klijenta zbog rasta ili pada cene na berzi, kao i da ne pristaje na otkup investicionog zlata koje nije kupljeno kod njih. Sve ovo spada u nefer poslovanje – ukazuje Hristov.
Kako naš sagovornik podvlači, najbitnije je da kupac pazari na mestu gde će dobiti fiskalni račun i fakturu, što je dokaz da firma posluje legalno, kao i da kupuje od velikih trgovaca koji imaju direktan pristup livnicama, što je najsigurniji znak da će kupiti pravi proizvod.
Iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine tvrde da ima leka za nesavesno trgovanje i da je ponašanje trgovaca plemenitim metalom, u nadležnosti Sektora tržišne inspekcije, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača.
Ovaj Zakon pretpostavlja da je potrošač slabija strana u ugovornom odnosu, pa je upravo trgovac dužan da dokaže da nije obavljao nepoštenu poslovnu praksu. Dužan je i da istakne prodajne cene na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način. Ovim zakonom zabranjena je nepoštena poslovna praksa kojom trgovac obmanjuje potrošače o, na primer, osnovnim obeležjima proizvoda, ceni ili načinu na koji je obračunata. Potrošač koji je obmanut, može da se obrati Tržišnoj inspekciji, koja će, ako je potrebno, pokrenuti vanredni inspekcijski nadzor i preduzeti mere iz nadležnosti ovog inspekcijskog organa – uveravaju u ovom Ministarstvu.
