Kako će drugi reagovati u određenim društvenim situacijama i strah od toga kako će osoba da se suoči sa grupom ljudi, svako je makar jednom u životu osetio na svojoj koži: šta znači postideti se od drugih. Bilo sa razlogom ili ne, da li je stidljivost kao takva nasledni faktor?
Osobe koje vrlo lako pocrvene ako im neko posveti pažnju, osete se nelagodno kada neko pohvali njihov trud, utrnu u mestu ako moraju da se obrate većojj grupi ljudi jesu prave stidljivice i to su naslediti od svojih roditelja ili baka i deka.
Prema istraživanjima, kojima su se bavili psiholozi, ekstremna stidljivost je nasledna. Svaka osoba koja ima izuzetno sramežljive roditelje, ima velike šanse da u budućnosti razvije iste simptome.
U eksperimenu je učestvovalo oko 130 pojedinaca iz devet različitih porodica, u kojima neko od njih ima razvijenu socijalnu fobiju, tj. ekstremnu sramežljivost. Pre nego što je skeniran mozak učesnicima, istraživači su izazvali osećaje stidljivosti pojedinaca tako što je podelio različite zadatke. Prvi zadatak je bio da će neko iz slične starosne grupe učesnika procenjivati njihovu fotografiju. Drugi zadatak je bio da će da se napravi kratak film o njihovim dobrim i lošim karakteristikama. Film će takođe da komentariše neko ko je sličan godištu osobe koja učestvuje u eksperimentu. Zanimljivo je da „ocenjivanje“ učesnika eksperimenta nije ni započelo jer je već u samom startu samo izlaganje ideje o zadacima, kod učesnika izazvalo histeriju i povećan nivo stresa. Pogađate? Ovaj osećaj panike se javio kod osoba koje su sramežljive a pokazalo se isto tako da je jedan od roditelja imao istu osobinu.
Stručnjaci preporučuju svim osobama koje su stidljive da upišu neku aktivnost, na kojoj će imati mogućnosti da upoznaju mnogo novih lica, kako bi polako počelo da se stiče samopouzdanje među nepoznatima.
Bitna stavka jeste da, iako je stidljivost nasledna, na nju se može pozitivno uticati.