Plakat ispravan

TEATAR „SANKT-PETERBURGA OPERA“ GOSTUJE U BEOGRADU

Koncert “Svetski operski hitovi”, najlepše arije i dueti svetskih klasika, biće održan 17. aprila od 19.30 časova na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum. Sa vokalnim solistima iz Severne prestonice ovog puta nastupiće Orkestar Madlenianuma pod dirigentskom palicom Maksima Valjkova, stalnog dirigenta «Opere Sankt-Peterburga». Remek-dela ruske i svetske klasike izvodiće laureati međunarodnih konkursa, pevači ove opere: Jevgenija Kravčenko (sopran), Sofija Nekrasova (sopran), Larisa Pominova (meco-sopran), Vladislav Mazankin (tenor), Aleksej Pašijev (bariton) i Valerij Kaula (bas).

Pozorišta «Sankt-Peterburg Opera» i Operu i teatar Madlenianum veže višegodišnje prijateljstvo, koje je započelo pozivom Juriju Aleksandrovu da režira operu Travijata, Đ. Verdija 2006. godine, koja se dugi niz godina s velikim uspehom igrala na našoj sceni. Potom je usledila i režija opere Pajaci, R. Leonkavala 2011. godine. Publika, muzički i pozorišni kritičari su obe opere veoma visoko ocenili.

Osim toga, ansambl «Sankt-Peterburg Opere» je više puta gostovao u Beogradu. Prvi put je „Opera Sankt-Peterburga“ gostovala sa svojim ansamblom u Madlenianum sa operama Ne samo ljubav Rodiona Ščedrina i Veridba u manastiru Sergeja Prokofjeva, u junu 2017. godine. Zatim je usledilo gostovanje u okviru obeležavanja važnih jubileja – 150-godišnjice Narodnog pozorišta u Beogradu i 20-godišnjice Madlenianuma, potom 75-godišnjice Pobede nad fašizmom i 80-godišnjice početka Velikog otadžbinskog rata (Drugog svetskog rata). Publika Beograda je sve predstave ove opere, kao i jedan gala koncert propratila sa velikim interesovanjem i nagradila glasnim ovacijama.

Državno kamerno muzičko pozorište «Sankt-Peterburg Opera» osnovano je 1987. godine, dobro je poznato u Rusiji i inostranstvu. Umetnički rukovodilac i osnivač pozorišta je narodni umetnik Ruske Federacije Jurij Isakovič Aleksandrov — reditelj svetskog glasa koji je postavio predstave na najprestižnijim svetskim scenama: Arena di Verona, Metropoliten opera, La Skala, Boljšoj i Marijinski teatar. Poslednjih godina pozorište je svoje predstave sa uspehom izvodilo u Francuskoj, Grčkoj, Srbiji, Finskoj, Litvaniji, Estoniji, Poljskoj, Azerbejdžanu, Kazahstanu, Egiptu, Turskoj, Uzbekistanu, Tadžikistanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kini.

Pozorište «Sankt-Peterburg Opera» je osnovano 1987. godine. Umetnički rukovodilac i osnivač pozorišta je narodni umetnik Ruske Federacije Jurij Isakovič Aleksandrov. Pozorište je odmah zauzelo vidno mesto u muzičkim i pozorišnim krugovima Peterburga, a vremenom je postalo poznato ne samo u Rusiji, već i širom sveta.

Pre nego što je dobilo svoju zgradu, pozorište «Sankt-Peterburg Opera» je radilo na različitim peterburškim scenama (Jusupovski dvorac, Pozorište Ermitaž, vila Beloseljskih-Belozerskih). 1998. godine pozorište dobija sopstvenu scenu — vilu barona fon Derviza koja se nalazi u centru Peterburga, na adresi: Galerna ulica br. 33.

S obzirom na veliko interesovanje publike „Opera Sankt-Peterburga“ je prerasla svoju kamernu scenu od 175 mesta. Po nalogu gubernatora Sankt-Peterburga Aleksandra Beglova Opera je 2024. godine dobila na korišćenje novi prostor, u bivšoj zgradi Dom kulture ptt radnika koji se nalazi u samom centru St. Peterburga u blizini Marijnskog teatra. Zgrada pripada novootkrivenim i zaštićenim objektima kulturnog nasleđa, do 1930. je bila Nemačka reformistička crkva, kasnije zgrada je rekonstruisana u stilu konstruktivizma i pod zaštitom je države kao spomenik kulture. Ovo će biti druga scena „Sankt-Peterburg Opere“, sa salom od 500 mesta. Prva scena se rekonstruiše 2026. kada Opera prelazi u novu dvoranu, i od sredine 2027. se očekuje da obe scene podjednako funkcionišu.

IMG 6955

27. maja, na dan 300-godišnjice osnivanja Peterburga, pozorište je prvi put na svojoj sceni izvelo svetsku premijeru opere Gaetana Donicetija Petar I, ili Neverovatni doživljaji ruskog cara (originalni naziv Il falegname di Livonia, o Pietro il grande, czar delle Russie). Naime, Donicetijeva partitura je bila izgubljena pa se opera  dvesta godina nije izvodila. Jurij Aleksandrov je preko  tri godine u Italiji tragao za izgubljenom partiturom. I taj rad je dao rezultate — danas kompletan Donicetijev opus možete čuti samo u izvođenju ansambla pozorišta «Sankt-Peterburg Opera».

«Sankt-Peterburg Opera» već 35 godina neguje tradiciju ruskog repertoara i dostupna je svima. Pozorište je od samog početka formirano kao specifičan stvaralački i umetnički organizam sa jedinstvenim repertoarom. Dijapazon repertoara obuhvata muzička dela nastala u različitim žanrovima i u raznim zemljama tokom mnogih vekova — od srednjovekovne pastorale Igra o Robenu i Marion do dela savremenih autora (ruskih i inostranih), na primer Bele noći Fjodora Dostojevskog savremenog moskovskog kompozitora Jurija Bucka.

Od 2000. do 2012. godine u pozorištu je postavljena Ofenbahova opereta Lepa Jelena, Pučinijeve opere Đani SkikiToskaĆo-Ćo-San i Sestra Anđelika, Donicetijeva opera Lučija od Lamermura, narodna muzička drama Musorgskog Boris Godunov.

Predstave pozorišta «Sankt-Peterburg Opera» svake godine bivaju nominovane za  prestižne ruske nagrade kao što su «Zlatna maska» i «Zlatni sofit». Ove nagrade su dobile sledeće predstave: Boris Godunov Musorgskog (1996.), Verdijev Rigoleto (1998.), Mocartov Don Đovani (2009.). «Zlatnu masku» su dobile predstave Kockari-1942 Šostakoviča (1997.), Matusova Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea(1998.), Pikova dama Čajkovskog (2000.), Leonkavalovi Pajaci (2010.).

Verdijeva Travijata (2005.) i Pučinijeva Ćo-Ćo-San (2006.), Leonkavalovi Pajaci (2010.), Buckove Bele noći Fjodora Dostojevsko» (2011.), Veridba u manastiru Prokofjeva (2012.), Štrausov Slepi miš (2013.), Ne samo ljubav Ščedrina (2014.), Maskanjijeva Seoska čast i Gunoov Faust dobile su najvišu pozorišnu nagradu Sankt-Peterburga «Zlatni sofit» u nominaciji «Najbolja predstava muzičkog pozorišta».

Jurij Aleksandrov se stalno okreće savremenoj operskoj dramaturgiji. Tokom nekoliko godina režirao je opere Verujem Piguzova, Peto putovanje Hristofora Kolumba i Šareni pas trči kraj mora Smelkova, Bela ruža Cimermana, Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea Matusa. Specifičan stvaralački prilaz sadržaju muzičke partiture dopušta reditelju da opersku predstavu uklopi u savremeni kontekst.

Pozorište Aleksandrova nazivaju rediteljskim, mada Aleksandrov kaže:

“Moje pozorište je glumačko». Reditelj radi sa pevačima, pomažući im da otkriju svoje glumačke mogućnosti. Njegove probe liče na privlačnu igru, ali iza te igre stoji jasno osmišljena koncepcija, a iza svakog susreta sa pevačima i glumcima – ozbiljan istraživački rad. Reditelj uvek računa na glumca kao ličnost. Mnogi poznati peterburški umetnici su prošli kroz školu Kamernog pozorišta pod rukovodstvom Jurija Aleksandrova. Među njima su Vladimir Galuzin, Sergej Ljadov, Galina Sidorenko, Edem Umerov, Jevgenij Ulanov, Venera Gimadijeva, Ana Nečajeva, Dmitrij Golovnjin, Aleksej Pašijev.”