U Beogradskom dramskom pozorištu će premijerno biti izvedena predstava „Slučaj: rupa“ E. Joneska u režiji Angelča Ilievskog u sredu, 17. Januara u 20.30 časova na Novoj sceni. Glume Stefan Radonjić i Jelisaveta Karadžić, čiji je ovo master projekat.
Predstava je rađena po motivima dva teksta Ežena Joneska – “Ludilo u dvoje” i “Rupa”. Na komičan način, dvoje mladih glumaca kritikuju i dovode u pitanje trenutni sistem vrednosti i međuljudske odnose. Banalnost svakodnevnog života bračnog para dovedena je do apsurda, te uz smeh, predstava ostavlja gorki ukus u ustima i budi zapitanost o svetu u kom živimo, koji nas okružuje.
Jednočinka “Ludilo u dvoje” dovršena je u martu 1962. godine, a samo mesec dana kasnije postavljena je u Šanzelize studiju, kao deo omnibusa (više Joneskovih kratkih tekstova) pod naslovom “Spavaćice” u režiji Antoana Burseja.
O dramskom tekstu ili skeču kako ga nazivaju “Rupa”, malo toga može da se pronađe. Poznato je da je Jonesko inspiraciju za ovaj komad našao u „jednom snu o neuspehu“, a delom u „nestanku ispitnih tekstova“ koji se dogodio u Francuskoj. Ovaj skeč ne sadrži nikakve pretenciozne literarne forme. Počiva na šaljivoj i neobičnoj situaciji a to je da akademik okićen diplomama pada na maturi. Skeč je objavljen u časopisu “Nuvel obzervator”, januara 1965. Prvi put je prikazan 8. februara 1965. u Gradskom pozorištu u Eksu.
[su_quote cite=”Stefan Radonjić”]Dramski tekst “Slučaj: Rupa” je proizašao iz sinteze dva Joneskova komada: “Ludilo udvoje” i “Rupa”. Ova dva teksta, iako su od istog pisca „anti-drame“ Joneska, u svojoj prirodi se razlikuju. “Ludilo udvoje” je komad koji govori o bračnom paru čiji je odnos doveden u ćorsokak. Oni pršte od frustracija i agresije jedno prema drugom. Jezik, odnosno pismo je u velikoj meri „apsurdnije“ nego što je slučaj sa “Rupom”, koja je skeč, komedija situacije. Razume se, stvar nije toliko površna. “Rupa” sadrži ozbiljnu kritiku sistema i socijalnih konvencija. U “Ludilu udvoje” takođe postoji kritika sistema, tačnije društva, prikazano spoljnim okolnostima, građanskim ratom, ali se u velikoj meri bavi kritikom međuljudskih odnosa. Tekst predstave “Slučaj: Rupa” sadrži podjednako esencije i jednog i drugog komada. Ideja je bila da se prikažu članovi društva koji predstavljaju „intelektualnu elitu“ u sistemu. [/su_quote]
Ežen Jonesko, rođen kao Euđen Jonesku (1909 – 1994), bio je rumunski i francuski dramski pisac, jedan od utemeljivača “teatra apsurda”, začetnika avangardnog pozorišta. Pored specifičnog humora i ismevanja banalnih situacija, Joneskove drame dočaravaju usamljenost i beznačajnost ljudskog postojanja. Osim drama, pisao je i eseje, pripovetke i druga dela.
Njegove najznačajnije drame su: “Ćelava pevačica” (1950), “Lekcija” (1951), “Stolice” (1952), “Amede, ili kako ga izgubiti” (1954), “Žak, ili pokornost” (1955), “Novi stanar” (1955), “Almina improvizacija” (1956), “Nosorog” (1959), “Kralj umire” (1962), “Šetnja po vazduhu” (1963), “Žeđ i glad” (1964) i “Makbet” (1972).
