Predstava “Misterija Dušan Vasiljev”, napisana po tekstu Dunje Matić i u režiji Marka Čelebića, premijerno će biti izvedena 18. aprila na sceni Bitef teatra, u čast sto godina od smrti Dušana Vasiljeva. Reč je o jednom od najznačajnih srpskih ekspresionista i autora antiratne poezije, proznom i dramskom piscu, koji je prerano preminuo u svojoj dvadeset četvrtoj godini.
U predstavi igraju mladi glumci Joakim Tasić, Aleksandar Jovanović, Jelena Lončar i Marko Pavlović, već uveliko poznati srpskoj pozorišnoj, filmskoj i televizijskoj publici.
Prema rečima reditelja Marka Čelebića, “kada su se lik i delo Dušana Vasiljeva nametnuli kao inspirativna tema za pravljenje predstave, osnovno pitanje koje je sam postavio sebi i autorskoj ekipi bilo je – Zašto bi danas ikoga zanimao pesnik koji je umro pre sto godina?
“Njegov život je bio patnja prožeta pisanjem, a pisao je ne zato što je hteo, nego zato što je morao. Ova predstava kao i sami likovi prevazilazi okvire pukog biografskog i komunicira u jednom “međusvetu” u kojem se nalazimo i mi sami. Dušan prerasta svoj životni vek dok nam, ne samo kroz svoje pesme, već i životne odluke, tiho peva – cin, ne boj se smrti!“ Marko Čelebić, reditelj predstave
“Ko su pesnici na ovom svetu? Šta radi jedan pesnik u ratu? Kako se postaje pesnik? I šta to uopšte znači – biti pesnik?
Izgleda da je pesnik sve. Pesnik je majstor svog zanata jer od reči ume da stvori muziku. Pesnik je usamljenik, rođenjem predodređen na nepripadanje. Buntovnik koji krši pravila jezika, pristojnosti, društva i sveta. Pesnik je panker koji se ne boji dubina duše. Uličar koji poznaje sve nijanse postojanja. Pesnik je izuzetak koji potvrđuje pravilo, otelotvorenje vrline koja više ne postoji. Pesnik je metamorfoza čoveka i čovečanstva. Posrednik šapata sveta, nepopustljiv u izrazu svog Bića. Trčeći u nepoznato, on prkosi svemu što želi da osujeti ljudski duh, svemu što trpimo jer moramo. Trčeći u nepoznato, on trči u prerani grob – jer pesnik živi život tako da sve u njemu doživi. Pesnik je svemoguć. On ume da pripitomi jezik i privoli reči svojoj volji, i tako dostigne visine za koje niko nije slutio da su za ljude. Pesnik je izabranik poezije, onaj čija je duša pozvana da se pesmom oslobodi bola. I zato on može da čuje pesmu koju je svemir poslao tog jutra, i da je naiskap popije. Ali, po koju cenu?
Ovo je pitanje koje prevazilazi granice jedne biografije. Odgovori se kriju u njenim granicama a suština u njenim prazninama. A možda, u rečima drugih pesnika:
Kad pesnik umre
smrt mu donosi pravdu
koju mu život uskraćuje.
U gluvo doba, vetar na gumnu odvaja
čist vazduh i svetlost od ostale pleve.
Pesnik, odeven u dronjke svoje kože,
i mrtav gonjen plamenom preko leda,
s ostatkom svog užeta, i mrtav
iz nekog drugog sveta kroz nas u treći gleda.“
Lj. Simović
Dunja Matić, autorka teksta predstave
