Filozofska melodrama Da krenemo ispočetka autora Erik-Emanuela Šmita, premijerno je izvedena 1. oktobra 2021 na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum. Šmit, jedno od vodećih imena dramske književnosti poslednjih decenija koja stvaraju na francuskom jeziku, dobro je poznat ljubiteljima teatra u Srbiji. Pomenuta predstava će biti igrana u subotu, 28. oktobra u 19:30h na Velikoj sceni, a razgovor s francuskim piscem biće održan od 21:30h u Bell Etage-u.
Sklon filozofskom razmatranju suštinskih pitanja morala i smisla življenja, ovaj plodan pisac uvek uspeva da uspostavi živu interakciju između scene i gledališta svojim komadima ispunjenim duhovitom misaonom konverzacijom i obrtima koji pokazuju da je uspešan sledbenik popularne francuske bulevarske tradicije pozorišta.
U prevodu Nikole Bjelića i režiji je Andree-Ada Lazić, nastalo je delo koje odiše nadom i optimizmom, delo koje govori o višeslojnosti života, ukazuje na bitnost nevidljivog i nematerijalnog i podržava veru u čuda. Pratimo priču šezdesetogodišnjaka, uspešnog naučnika i Nobelovca koji se vraća u svoju staru kući i tamo zatiče sebe iz mladosti u danu koji je bio presudan za neke važne životne odluke. Da li je čovek slobodan da sam pravi izbore, ili mu sudbina nameće put kojim će ići? Koliko nas protok vremena i iskustvo, koje nam je dato menja? Da li bismo mogli da utičemo na njegov tok i posledice naših izbora, pitanja su koja razmatra ovaj komad. Prošlost i sadašnjost se susreću, Aleksandar (Slavko Štimac), tj. Saša (Ljubomir Bulajić) se pita da li je dobro odabrao. U ulogama žena koje su bile bitne za ovu odluku su: Branka Petrić, Lana Adžić, Tamara Aleksić, Nadežda Jakovljević i Natalija Vlahović.
Bilo je sasvim prirodno i očekivano da se dramsko delo ovako značajnog i popularnog pisca, proisteklo iz francuskog kreativnog duha, nađe upravo na sceni Opere i teatra Madlenianum, budući da je vlasnica i kreator repertoara ove kuće, gospođa Madlena Zepter, izuzetno bliska francuskoj kulturi. Osnivač Evropske književne nagrade i pokretač mnogih institucija i akcija, gospođa Zepter je ukazom Ministarstva kulture Francuske dobila visoko priznanje – Orden viteškog reda za umetnost i književnost. Iz takve simbioze potekla je odluka da se dramsko delo Da krenemo ispočetka postavi u našem pozorištu, a sada imamo čast da ugostimo i samog pisca. Posle predstave, koja će samo za ovu priliku biti titlovana na francuski jezik, na Bell Etageu publika će moći da se susretne sa samim piscem i razmeni misli o samoj predstavi i ostalim njegovim delima, a verujemo da Šmit ima brojne poklonike među našom publikom. Uvodnu reč na susretu sa piscem će dati Nikola Bjelić, koji je doktorirao na Šmitu i Andrea-Ada Lazić, kojoj je ovo treća drama ovog autora koju je režirala.
Rođen 1960, doktorirao filozoifiju, Šmit je bez sumnje danas najupsešniji francuski pisac, koji je široko prihvaćen od kritike i publike, najpre zahvaljujući svojim proznim delima (roman Uliks iz Bagdada, knjiga priča Končerto u znak sećanja na anđela), a potom obimnom opusu dramskih dela i filmskih ostvarenja.Njegove knjige prevedene su na 43 jezika, a njegove drame izvode se u preko 50 zemalja širom sveta.
Osvojio je nekoliko puta prestižnu nagradu Molijer koja se dodeljuje za vrhunske domete u dramaturgiji, zatim Grand Prix du Théâtre Francuske akademije i Gonkurovu nagradu za prozu… Prvi veliki uspeh postigao je dramom Posetilac, čija je praizvedba bila 1993, u Parizu.
U ovom komadu, izvedenom i na sceni Ateljea 212, pisac suočava tajanstvenog posetioca i Sigmunda Frojda, oca moderne psihoanalize, jedne noći 1938, u jeku nacističkog mahnitanja. Kroz lik posetioca Šmit indirektno aludira na Boga. Usledio je niz uspeha njegovih dramskih tekstova na mnogim svetskim scenama: Zagonetne varijacije (Narodno pozorište, Beograd 1998), Nemoralan čovek, Između svetova, Mali bračni zločini (Narodno pozorište, Beograd, 2011),Moja jevanđelja, Tektonika osećanja (Šabačko pozorište, 2013), Ajnštajnova izdaja (Teatar Vuk, Beograd, 2020)… U gotovo svim svojim komadima Šmit raspravlja o ljudskom biću, njegovoj sudbini i odnosima prema drugima u svetu kojim vladaju apsurd i bezumlje. On uvek zadire u karakter „onog drugog”, analizira ga, ubrizgavajući dozu humora i ironije, uz oštroumnost i zbunjujuća pitanja. Ostvarena ljubav, koja bi trebalo da bude postignuće sreće, za Šmita je neizvesna avantura, koja ostavlja iza sebe pazninu i bol.
Šmit je veoma plodan pisac. U anketi francuskog časopisa Lire Šmitov roman-monodrama Oskar i gospođa u ružičastom mantilu je, zajedno sa Biblijom, Malim princem i Tri musketara, uvršten u dela koja su promenila život čitalaca-učesnika ankete. Oskar i gospođa u ružičastom mantilu je jedino delo van engleskog govornog područja koje se našlo među 15 najčitanijih knjiga na njujork-tajmsovoj listi bestselera.
Osim svojih dela, Šmit je uradio i nekoliko adaptacija za pozorište, prevoda za operu, scenarija za filmove i serije, a režirao je i dva filma po svojim delima. Takođe, veliki deo njegovih narativnih dela pisano je u prvom licu sa namerom da se postave na scenu, pa ih često i sam izvodi. Interesantno je navesti da je Fondacija Ane Frank izabrala Šmita da uradi novu adaptaciju Dnevnika Ane Frank za pozorište.
Nakon što je uradio adaptaciju 2012, a pošto nijedno pozorište kom ju je ponudio nije bilo zainteresovano za izvođenje ovog dela, Šmit je 2012. kupio u Parizu pozorište Riv-Goš (Théâtre Rive-Gauche), i okupio ekipu glumaca i reditelja sa kojima od tada radi praizvođenja svojih dela, kao i dela autora sa kojima oseća književnu srodnost.
Svojim književnim stvaralaštvom, za koje je dobio veliki broj nagrada i priznanja u Francuskoj i van nje, od kojih je najznačajnija svakako Velika nagrada Francuske akademije za celokupno pozorišno delo 2001, Gonkurova nagrada za novelu 2010, izbor u Belgijsku kraljevsku akademiju francuskog jezika i književnosti 2012, kao i 2016. izbor u žiri za čuvenu Gonkurovu nagradu, Šmit se veoma brzo smestio u sam vrh francuske književnosti i postao izučavan u školama i na univerzitetima širom sveta kao jedan od retkih savremenih klasika, pridobivši istovremeno naklonost i pohvale i kritike i publike.
„Da krenemo ispočetka se bavi relativitetom vremena i prostora. Da li stvarno mislite da možemo da se sretnemo sa svojim mlađim JA i da možemo promeniti tok sudbine?”, zapitala je francuskog pisca Tatijana Rapp, u ime Teatra Madlenianum. Šmitov odgovor glasi: „Veliko pitanje: da li smo slobodni ili predodređeni? Izmišljamo li svoj život ili ga podnosimo? Filozofi su o tom pitanju vekovima podeljeni: Dekart, pristalica slobodne volje, protiv Spinoze, koji vidi iluziju u osećanju slobode. Iskreno rečeno, ne uspevam da se opredelim, ali razvio sam neku vrstu lične sinteze: biti slobodan znači pristati na svoju sudbinu. Ne proći pored sebe. Otkriti sebe, slušati sebe, upoznati sebe, a zatim se nametnuti drugima. Niče je to divno rekao: ,Postani ono što jesi’.“
