BDP premijera: Zojkin stan

Premijera predstave “Zojkin stan” biće održana 11. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu, u čijoj produkciji i nastaje ovaj komad. Adaptaciju naslova, kojeg je napisao čuveni Mihail Bulgakov, uradila je Maša Stokić, dok režiju potpisuje Nataša Poplavska. Koreograf je Maja Mitić, a kompozitor Ognjen Anastasovski. Uloge, pored ostalih, tumače i  Ana Sofrenović, Andrija Kuzmanović, Milan Čučilović, Savo Radović…

Tragična farsa Mihaila Bulgakova, “Zojkin stan” kritički slika grupu likova koja predstavlja sve aspekte postrevolucionarnog, mladog sovjetskog društva, u kome profiterstvo, korupcija i kolaps morala uzimaju maha. Pisac je dobro poznavao probleme života u Moskvi dvadesetih godina prošlog veka, u tim za njega gladnim godinama, a ideju je dobio čitajući o racijama u kockarnicama i javnim kućama, koje su tada otvarane u takozvanim “zajedničkim” stanovima. Ima i autobiografskih elemenata u komadu – Bulgakov je i sam, kao i “bivši” grof Oboljanjinov bio zavisnik od morfijuma, a sa Ametistovim, delio je strast ka kockanju.“Zojkin stan”, koji pisac karakteriše kao „tragičnu bufonadu”, premijerno je izveden 1926. godine u moskovskom Teatru Vahtangov.  Predstava nije dobro prošla kod kritike. Ipak, sama priča o smutnom vremenu tranzicije iz prethodnog režima u novi, društveni poredak, u kome se svi znani etički, intelektualni i materijalni oslonci osipaju, a preovlađuje eskapistička želja za odlaskom onih koji to ne prihvataju,  izuzetno je aktuelna i danas.

Sve me podseća na dalek kraj i…… ““Zojkin stan” Mihaila Bulgakova začetnik je nove, ruske dramaturgije 20. veka.  Uzbudljiva priča mistične junakinje, Zoje Denisovne Pelc, lika konstruisanog na osnovu autentičnih ličnosti onog doba (Zoja Petrovna Šatova, Natalija Štih …)  građena je po dramaturškoj matrici – ljubavni trougao.  Svi ostali karakteri su naslikani poput Gogoljevskih grotesknih likova.  Bulgakov piše ovu farsičnu bufonadu (kako je sam naziva) posle Oktobarske revolucije, kada su se desile velike promene u Rusiji, a Moskva je sve više htela bude Pariz. “Fokstrot i tango su se čuli sa svih strana na ulicama Moskve…”Ova promena je bila večita inspiracija mom sunarodniku Bulgakovu, koji je, na žalost, rano napustio svet, neshvaćen, zabranjivan, često silom “amputiran”.Preko njegovog lika i dela uspela sam da još više razumem političku istoriju, a istovremeno i  moju, ličnu istoriju. Izrazi “bivši grof”, “imali smo”, “bilo je” , “imanje nam je…”  postali su mi bliski, a verujem i jednoj čitavoj generaciji  “bivših”….Ono što Bulgakov  provlači i u ovom delu,  kao i u kapitalnom romanu “Majstor i Margarita”je: “Da li su se ljudi uistinu promenili”?“ Zojkin stan” prikazuje trenutak promene, dočarava kako se ljudi menjaju. Bulgakov postavlja Zojkin stan kao kuću spasa, kao granicu koju ako pređemo – put nas vodi u bolji život, a zapravo …. Da li svako bekstvo vodi u bolji život? Plejada divnih groteskno naslikanih likova pokazuju da je kuća izgubila privatnost, da je zapravo čovek izgubio privatnost, da se desio haos u kom smo svi zajedno ogoljeni. “Sve me podseća na sada….i kao da je bilo nekad… i kao da je bilo tu….”Ovu predstavu posvećujem porodici Poplavski, bivšim, sadašnjim i budućim generacijama. Nataša Poplavska

Rediteljka Nataša Poplavska potiče iz mešane rusko-makedonske porodice (Biljana i Boris Poplavski). Novinarstvo i balet, kojima su se njeni roditelji bavili, uticalo je da, od malena, bude okrenuta teatru, umetničkoj igri, muzici, likovnoj umetnosti, dizajnu i književnosti. Njen rediteljski rukopis zasnovan je na principima „totalnog teatra“, koji spaja elemente muzičke, plesne, dramske i vizuelne umetnosti. Posvećena je razvoju teatarskih formi poput mjuzikla i kabarea na mekedonskoj pozorišnoj sceni. Dobitnik je brojnih priznanja na domaćim i međunarodnim pozorišnim festivalima. Prvi put radi u institucionalnom pozorištu u Beogradu, u Srbiji.

Fotografije: Emil Petro