Otvaranje 11. izložbe “Umetnost i vino” zakazano je subotu, 8. juna u 15 časova u Vinogradarevoj kući u Topoli.
“Umetnost i vino” – jedinstvena likovna smotra, sadržajno povezana sa vinskim potencijalima Šumadije – festivalom šumadijskih vina, vremenom je postala jedan od najradosnijih i najposećenijih događaja u ovom delu Srbije.
Održava se 11. put, zahvaljujući entuzijazmu organizatora, i samog umetnika, vajara Nebojše Savovića Nesa, i uz veliku i nesebičnu podršku „Udruženja vinara Šumadije“. Jer, i proizvodnja vina je sama po sebi – jedna vrsta umetnosti.
Hedonistička sinteza pića bogova i individualnog stvaralaštva, i ovog puta je plodonosno urodila likovnim delima – slikama, mozaicima i skulpturama. Selektirani radovi, kvalitetom i raznolikošću umetničkih viđenja, na najbolji način prenose taj neraskidivo-inspirativni suživot povezivanja čoveka i prirode, individualnog likovnog stvaralaštva i uživanja u vinu. Vinari znaju da je uspeh kada se ostvari arhaičnost u ukusu vina, a to važi i za likovna dela, koja moraju da počivaju na tradicionalnim vrednostima.
Kroz različite, a opet objedinjene motive… predstava mrtve prirode, pejsaža plodnih vinograda i scena iz svakodnevnog života, ali i mitoloških, antičkih i fantastičnih prizora, imamo retku priliku da na jednom mestu – kroz slike, skulpture i mozaike, sagledamo na koji to način neki od najboljih umetnika Srbije doživljavaju nektar bogova.
U odličnim vinima je istinsko blaženstvo, koje doživljavamo i u vanserijskom likovnom stvaralaštvu. „Umetnost i vino“ doprinosi da Šumadija postane važno turističko odredište, objedinjujući baštinu kraljevskih vina koja se neguje na ovom tlu, kao i reprezentativna likovna dela.
U predgovoru kataloga ovogodišnje izložbe, istoričar umetnosti i arhitekta, Dragomir Acović piše:
” Na Oplencu, a u Topoli, smo okruženi radovima 33 umetnika koji su slobodni od samozaljubljenosti, od pretencioznosti i opsesivnog demagoškog pretvaranja. Oni nas ne tretiraju kao kulturnu sirotinju.
Oni govore i obraćaju nam se svojim jezikom, a mi taj jezik primamo i razumemo onako kako nam je ugodno i drago – kao ljubav! Prema Bogu i svetu koji nam je darovao. Prema drugome, i kroz drugog prema svome sopstvenom daru i liku.
Prema svima koji, često uzalud, pokušavaju da nađu smisao i opravdanje za sopstveno postojanje i da uoče srodne duše i bliske svesti.
To jeste suština umetnosti. To jeste kontakt između vas koji umete da govorite jezikom lepote, i nas koji tumačimo vaše delo prema osećanju koje nam diktiraju naše srce i um.
A gde je tu vino?
Svuda oko nas i svagda u nama. Bilo da se utapamo u nečemu što ne možemo pobediti, bilo da se pričešćujemo da bi se potvrdili, bilo da tražimo utehu ili dopunjavamo radost, bilo da plačemo ili da se gubimo u beskraju čuvstava, vino je uz nas.”
