FEST-ov kec u rukavu
Autor teksta Dragana Daničić
Bruno Salvati je oboleo, žena ga je ostavila, opsedaju ga duhovi iz detinjstva, a od svog ne tako bliskog oca saznaje šokantne stvari o svom životu koje mu zadaju poslednji udarac, ali i daju nadu da će ipak “sve biti dobro”.
I sve to dok mu, pomalo stroga doktorka, priča da su njegova deca podudarna da mu daju deo koštane srži, ali da to ne mogu jer pate od alergija. Da ne zaboravimo njegovu neslavnu rediteljsku karijeru.
Mislim da je ovo najadekvatniji opis italijanskog filma “Sve će biti u redu” koji smo videli na FEST-u. Ali ako mislite da sam vam sve rekla, nisam vam otkrila apsolutno ništa! Takav je i film – neočekivan. Mada gajim ogromnu ljubav prema drami, tog dana sam pomislila “ne još jedna tragedija, neću podneti”, međutim, evropljani umeju da upakuju i najcrnju priču u komediju ili bar ono što na nju liči.
Životan film koji nije u biti pesimističan, bez obzira na scenario. Glumačka ekipa je adekvatna. Potpuno se kasting uklopio u ono što film zahteva.
Kim Rosi Stjuart (Bruno) je zaista dobro izneo lik bolesnog čoveka koji misli da su mu dani odbrojani, krajnje pomirljivo i pomalo sarkastično, ali nikada prenaglašeno. Upečatljive su transformacije koje je prolazio shodno dobu u kojem se njegov lik nalazio, sa svakom scenom i situacijom.
Ovakva priča ume da dirne i podseti nas da je sve prolazno. Režiju potpisuje Frančesko Bruni iza koga je bogata filmografija. Kvalitetan film koji vas svakako neće ostaviti ravnodušnim, šta god vas nagnao da osetite.
Vredi ga pogledati.
