FEST recenzija
Autor teksta Dragana Daničić
Sem i Tasker su zajedno dvadeset godina i u svom starom kamperu putuju duž Engleske kako bi posetili porodicu, stare prijatelje i omiljena mesta iz svoje prošlosti. Nakon dijagnoze koja menja život, zajedničko provedeno vreme postaje važnije nego ikada, sve dok tajni planovi ne stave na test njihovu ljubav. Tako glasi priča filma „Supernova“ koji smo imali prilike da vidimo na FEST-u.
Dobri prijatelji i kolege, Stenli Tuči i Kolin Firt lepo su odigrali ljubavni par. Ne mogu da kažem više od toga jer, koliko god da su obojica glumačke veličine visokog kalibra (Firt, što se mene tiče, malo manje) nije im uvek pošlo za rukom da sakriju „trapavost“ glumeći partnere. Ipak, sa mnogo brige i ljubavi pristupili su svojim likovima, te vrlo simpatično to sve izgleda. Oko toga se povela velika diskusija LGBT zajednice. Neki su bili za tu ideju, neki protiv. Nekima je smetalo što se njihovo razmenjivanje nežnosti svodi skoro samo na zagrljaj. Drugi su hteli gej glumce da glume gej par. Treći su mislili da je ipak veliki izazov i pravi glumački zadatak da se izgubiš u liku različitom od sebe. Glumci su strepeli da ne uvrede zajednicu protiv koje nemaju ništa. Ipak, britanska drama je mirna i teče.
Nije film za opuštanje, ali nije ni za seču vena već više za neko zrelo prihvatanje stvari takvih kakve jesu. Sasvim dostojanstveno urađena priča i posve univerzalna. U 93 minuta, koliko film traje, reditelj Heri Makvin veoma jasno iznosi svoje ideje i ne okoliša. To mi se najviše dopalo. Čak i kada se radilo o moralnoj dilemi – pustiti ljubavnika da okonča patnju ili ga sebično zadržati za sebe, bez mnogo pompe, on sa svakom scenom realistično opisuje kako izgleda kada neko shvati da mu demencija lagano uništava postojanje i kako izgleda kada znaš da gubiš zauvek najbitniju osobu na svetu, svestan da moraš da je pustiš. Smrtnost i žrtvovanje su nosioci ideje, zapravo pomirljivost sa smrtnošću. Životan i dirljiv, obiluje lepim predelima prirode, kvalitetnom fotografijom i autentičnim lokacijama. Ovde je priča ono što je najvažnije i fokus je na scenariju, a sve drugo je u službi toga. „Supernova obogaćuje našu ljubav i najavljuje Makvina kao talenat u koji treba investirati“, kaže Gaj Lodž iz „Verajetia“ i apsolutno se sa tim slažem. Heri je uspeo da napravi zrelu priču i shvati problematiku odnosa kakvu imaju likovi Tasker i Sem.
Reditelj i sam kaže da mu cilj nikada nije bio da napravi romantični film nego da neko lično iskustvo prenese na platno, a da priča bude originalna. Svakako, preporučila bih da pogledate film. Možda pre u nekom kišnom danu, sa šoljom čaja u ruci, nego kada je vedro i sunčano. Onda kada vam je potrebna katarza i malo prizemnosti. Tada.
Foto: FEST promo
