Roman Bezimeni vrh Gorčina Blagojevića, koji je objavila beogradska IK „Štampar Makarije“, predstavljen je u knjižari „Akademija“, u palati SANU.
“Nakon Cerade od sopstvene kože a sada i romana Bezimeni vrh nema sumnje da smo dobili veoma ozbiljnog autora, pisca kojim može da bude ponosna ne samo srpska, već i evropska književnost” – kazao je Želidrag Nikčević, književni kritičar.
On je govorio o smrti koja se kao lajtmotiv pojavljuje u romanu, smrti koja visi nad likovima iako se nigde direktno ne pominje. Likovi su obrazovani ljudi sa briljantnim karijerama, ali sve se to negde gubi. Blagojević je, smatra Nikčević, majstorski pronalazi književno rešenje da sve segmente završava lirsko-meditativnim pasusom, potresnim, ali preciznim.
“Nećete naći kod Blagojevića podilaženje ukusu, onom osrednjem ukusu koji je prisutan svugdje, pa i u srpskoj prozi koja je vrlo kvalitetna. Nigdje nemate usiljene atraktivnosti, recimo tematske, sa seksom ili politikom, što se inače zloupotrebljava i kod naših dobrih pisaca. Naprotiv, imate prozu koja jeste visokozahtjevna i povremeno je tako zasićena, premrežena tim asocijacijama i psihološkim finesama koje imaju snažan intelektualmni potencijal. Izvanredni su delovi o umetnosti, o glumi naročito, o filmu. Sve to je izvedeno vrlo kratkim rečenicama. Ovde su rečenice zapanjujuće kratke, a eksplozivne” – kazao je Nikčević.
Urednik „Štampara Makarija“, pesnik Radomir Uljarević, rekao je da je, nakon romana Cerada od sopstvene kože koji se, makar u Crnoj Gori, smatra najboljim koji je objavljen u poslednjih desetak godina, Blagojević napisao Bezimeni vrh koji se „i te kako vidi daleko od Crne Gore, gde je napisan“.
“Blagojević ima jasnu profilaciju koja se u širem kontekstu prepoznaje po specifičnostima, veoma jasnim, kao što je, recimo, kombinovanje postupaka, ukrštanje najrazličitijih događaja i sudbina, kao kakav zamak ukrštenih sudbina koje se teško može pratiti linijski, hronološki. Njegovi junaci se ne obaziru na vreme, nego žive svako u svom vremenu. U skladu sa onom Pavićevom, junaci ove knjige imaju svako svoje vreme, a ako se ta vremena ukrštaju ne znači da se radi o istom vremenu. Tu nema jedinstva vremena i mesta, iako je ova drama pisana nekim bezimenim, nepisanim pravilima, ali strogim, koja su uspostavljena merom dara” – kazao je Uljarević.
Mihailo Perošević ranije je ocenio da je Bezimeni vrh moderan roman o slomu uspeha. Blagojević kroz četiri pripovedača (oca i sina, te majku i kćerku) koje surova sudbina spaja i rastavlja, daje upečatljivu sliku Evrope bezmalo tokom poslednjeg veka.
“Sukobi kultura, navika i generacija postaju mali u odnosu na sukobe čoveka sa samim sobom u koje ga dovodi večita glad za uspehom. Roman je pun oštrih zapleta i kolebanja, na ivici nerava, koje svako ne može da izdrži. Savršenim kombinovanjem tih zapleta i unutrašnjih stanja, pisac nas dovodi u novu dimenziju u kojoj često ne znamo da li smo unutra ili vani. Ovim delom Blagojević potvrđuje osoben izraz i stil u maniru najboljih srpskih modernista” – navodi Perošević.
