Izložba “Prelaz” Daniele Fulgosi otvorena je u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine. U najnovijoj seriji radova Daniela Fulgosi predstavlja nam se nizom crteža/kolaža prepoznatljivih likovnih kvaliteta i intelektualnih iskaza.
Svi tehnološko medijski kvaliteti njenog rada su prisutni, pažljivo i čvrsto izgrađeni i strukturirani, a emocionalno intelektualni pristup direktnih poruka i asocijacija, kao uvek razgovetan i artikulisan. Ono što je posebna karakteristika izloženih radova je zgušnjavanje kompozicije, zasićenje faktura i prostora. I inače direktna u komunikaciji na svim nivoima i u svim medijima, Fulgosi, ovde kao da derivira samu suštinu dosadašnjeg delovanja i trajanja u likovnom prostoru: bez simplifikacije ugušćava emociju, sećanje i asocijaciju.
Odlike Danielinog rada – minuciozna, virtuozno izvedena kaligrafija crteža olovkom, često zaprepašćujuće egzaktno, mikroskopski precizno uklapanje elemenata kolaža i jasna logična kompozicija koja artikuliše sve nivoe izlaganja sadržaja, u celini ove izložbe, posmatraču i tumaču koji ima sreću da prati i pamti razvoj ovog eminentnog opusa, sada bez suvišne repeticije, direktnije i dublje prikazuju samu umetnicu. Iskustva, sećanja, realiteti prikazani kaligrafskom veštinom svedoče o proživljenom i doživljenom, potvrda su prisustva, iskustva i vremena. Kolažirani elementi koji govore strukturom, fakturom i asocijativnim oblikom, donose sećanja i stremljenja filtrirana emocijom i asociraju na usvojeni ili željeni ideal, a sa druge strane nose žar, neumitnost, sudbinu.
Paradoksalno, ali potpuno funkcionalno i jasno, pojava presovanih detelina sa 4 lista iz kolekcije umetnicine majke, u kompoziciji “Sreća” predstavlja čežnju i traganje za srećom i njen rezultat – KRAJ, tako jedini potpuno realan predmet postaje interpunkcijski znak i dodatno osvetljava temu, pretvarajući je u pitanje “Sreća?” Ova retorička, ali veoma realna zapitanost je upravo element koji esencira autorske poruke, poput dileme, ili dvojnosti koju direktno predstavlja diptih “Vatrena koža”.
Teme sudbine, neumitnosti, trajanja, toka, kraja kojima pleni triptih “Tamni putonoša”, jasno pokazuju doba rezimiranja, sabiranja, ali bez rezignacije. Prikazanu intelektualnu i emocionalnu dubinu autorke i njenog rada, ovaj posmatrač najsublimnije može da asocira celinom naboja Miljkovićevih Pohvale vatri i Kritike metafore. Postignutu kondenzaciju i esencijalnost iskaza i izraza ličnom asocijacijom na brački varenik – etalon mediteranskog eliksira ukusa, boja, mirisa.
Dejan Radovanović
Izložba će biti otvorena do 17. jula 2021. radnim danima od 10 do 20 časova, subotom od 10 do 16 časova.
