Italijanski kustos Marko Skotini održao je u subotu, 12. oktobra javno predavanjepod nazivom “Polazeći od pustinjskih ekologija rubnih prostora” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u okviru kustoskog kursa „Šta kustosiranje može/treba da bude“. Uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, predavanje je bilo otvoreno i besplatno za javnost.
Program je otvorila Paola Kordone, direktorka Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu istakavši radost što postoji kurs koji ispunjava jednu od misija Instituta, a to je razmena umetnika radi bolje saradnje između zemalja:
„Veoma smo srećni jer se u Italiji danas obeležava Dan savremene umetnosti koji se slavi kako u Italiji, tako i u zemljama širom sveta gde postoje italijanske institucije, ambasade i druge ustanove koje su uključene u promociju savremene umetnosti. Ovaj kurs je odlična prilika za tako nešto. Posebno sam srećna što Italijanski institut kao misiju ima ne samo da pokazuje kulturna dobra zemlje, već i da kreira prilike za razmenu gde profesionalci i umetnici mogu raditi zajedno. Projekat „Šta kustosiranje može/treba da bude“ zaista je kreiranje takve vrste veza koje stvaraju bolje odnose između zemalja, i zato smo odlučili da podržimo ovaj projekat.“
Prema rečima Marka Skotinija, predavanje pod nazivom „Polazeći od pustinjskih ekologija rubnih prostora” zapravo je rezultat njegovog dvogodišnjeg iskustva koje je on sproveo kako bi ukazao na nužnost promene odnosa prema ekologiji:
„Ova tema je zapravo rezultat mog iskustva od drugog Jinčuanskog bijenala kada sam počeo da se bavim ekologijom kroz pustinju, kao primerom ekologije koja je na rubu. Okvir mog rada obuhvata novi pristup ekologiji danas. Danas svi govore o ekologiji, ali bez sumnje postoji neka nova centralizacija odnosa naše kulture i pristupa ekologiji. U isto vreme mislim da treba da promislimo o radikalnom pristupu ekologiji jer ćemo se u suprotnom suočiti sa autoriratnim birokratskim odlukama na ovom polju. Kroz istraživanje sam shvatio da postoji granica kada je u pitanju tradicionalni ekološki pristup jer mi imamo samo vezu između prirode i ljudi. Umesto toga, kada govorimo o biodiverzitetu treba da imamo na umu i ideju mentalne ekologije, socijalne ekologije i razne druge vrste izraza.“
Biljana Ćirić, nezavisna kustoskinja i organizatorka ovog kursa istakla je da su Markov radikalni pristup izradi izložbi i interkulturalni karakter predavanja nešto što ga je izdvojilo kao jednog od mentora kursa:
„Neke mentorske sekcije podeljene su tako da se određene vrlo priznate prakse predstave mladim kustosima, kao i način njihovog rada i neke mlađe kustoške prakse. Marko pripada toj vrlo etabliranoj svetskoj kustoškoj praksi, ali zastupa radikalno razmišljanje što se tiče izrade izložbi. Njegov fokus, radionice i predavanja su kroz izložbene forme interkulturalne, tako da je on sa kustosima delio znanje o tome kako proizvesti znanje a da ono nije zapadno. To je izuzetno relevantno za polaznike ovog kursa jer je geopolitika naše kustoške grupe veoma raznolika i obuhvata mlade umetnike iz centralne Azije, preko Zapadne Evrope do Australije.„
Međunarodni projekat “Šta kustosiranje može/treba da bude“ održava se drugu godinu zaredom, i zamišljen je kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta, u cilju okupljanja ključnih međunarodnih i lokalnih ličnosti koje se bave kustoskim diskursom, a koje su u mogućnosti da učesnicima pruže važna institucionalna znanja i mreže.
