Muzej savremene umetnosti / Sala Protić, 30 i 31. oktobar
Filmski program performans umetnosti, deo Programa performans umetnosti u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kustoski je obradila Međunarodna venecijanska nedelja performans umetnosti.
Filmovi će se prikazivati svake subote u 20.30 tokom sledećih dvadeset sedmica. Ulaz je slobodan a broj gledalaca ograničen zbog propisanih epidemoloških mera.
Biće predstavljena originalna selekcija od preko 30 filmova umetnosti performansa: repertoari proslavljenih majstora umetnosti performansa kao što su Franko B, ORLAN, Giljermo Gomez-Penja (Gómez-Peña, La Pocha Nostra), Stelark (Stelarc), Pol Mekarti, Ron Ati (Athey), kao najnovije produkcije međunarodno priznatih umetnika kao što su Pjotr Pavlenski, pokojni Džon Džon (Jon John), VestAndPage, Želili Atiki (Jelili Atiku), Prič Ar Sun (Preach R Sun), Frančeska Fini, Kiram i Julije Kajzer (Kyrahm + Julius Kaiser), Hjugo Glendining (Glendinning) i Adrijen Hitfild (Heathfield).
U petak, 30. oktobra 2020. godine u 13:00 časova
Onlajn razgovor sa Verenom Stenke i Andreom Pagnes kustosima performans art film programa Međunarodne venecijanska nedelje performansa umetnosti koji će se prenositi putem platformi društvenih medija Muzeja.
Tema razgovora je performans umetnost na filmu.
Datum: subota, 31. oktobar 2020.
Vreme: Uvod 20.00 / Prikazivanje 20.30 časova
Herman Nič (Hermann Nitsch), Das Orgien Mysterien Teather, 122. Aktion.
Kustos: Međunarodna venecijanska nedelja performans umetnosti
Partneri programa: Italijanski institut za kulturu i Austrijski kulturni forum u Beogradu
Program će početi prikazivanjem legendarnog performansa Hermana Niča (Hermann Nitsch) Das Orgien Mysterien Theater, 122. Aktion koji je igran 19. novembra 2005. godine uz učešće preko sto izvođača iz jedanaest zemalja i kojim je obeležena proslava pedesete godišnjice ponovnog otvaranja bečkog Burgteatra posle rata (1955).
Radnja odnosno „akcija“ je počela u tri časa popodne i trajala do 22.30 časova.
Nič je bio pozvan na predlog tadašnjeg direktora Burgteatra Klausa Bahlera (Bachler).
“Želim da moj rad pokrene publiku, učesnike mojih performansa. Želim da ih uzbudim, da ih probudim, pomoću intenziteta čulnog i da im donesem razumevanje njihovog postojanja. – Herman Nič
Herman Nič (rođen 29. avgusta 1936. godine u Austriji, u Beču) poznat je na međunarodnoj sceni po svojim slikama, instalacijama i svojim umetničkim performansima sa crevima gde se obredni postupci žrtvovanja često dešavaju, što podrazumeva i krv, drob životinja i golotinju, a kako bi ostvario svoju ideju Gesamtkunstwerk (totalnog, sveobuhvatnog umetničkog dela).
On je prvobitno osmislio svoje Aktionen (performanse akcije, radnji) posle iskustava iz Drugog svetskog rata kroz koje je prošao kao dete. Intenzitet njegovih sećanja i proživljenih iskustava naveo ga je da istražuje religiozne teme i običaje posle pedesetih godina prošlog veka kako bi preneo emocije, ispoljavanje i pražnjenje potisnutog, te katarzu.
Nič je jedan od bečkih akcionista, među koje se ubrajaju Ginter Brus, Oto Mul (Muehl) i Rudolf Švarckogler (Schwarzkogler). Svi se bave nekom vrstom konfrontacione umetnosti.
Rad ove grupe uticao je na jedan broj internacionalnih umetnika, među kojima su i Alan Kaprov (Kaprow), Karoli Šneman (Carolee Schneemann), Nam Džun Pajk (June Paik) i Šarlot Morman (Moorman).
Nič je 2007. godine otvorio Muzej Hermana Niča u Austriji, u Mistelbahu.
Od 1971. godine živi i radi u dvorcu Princedorf u Austriji.
Njegovi radovi nalaze se u zbirkama Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, galerije Tejt u Londonu i Zbirke savremene umetnosti Esl u Austriji, između ostalih.
Međunarodna venecijanska nedelja performans umetnosti je nezavisan projekat izlaganja umetnosti uživo odnosno performansa koji je osmislio, inicirao i čiji je kustos bio umetnički tandem VestAndPage u saorganizaciji sa neprofitnom kulturnom asocijacijom Studio Contemporaneo, kao i sa We Exhibit, VeniceOpen Gates, Live Arts Cultures i Evropskim kulturnim centrom | GAA Foundation, koji je domaćin projekta u svojim prostorijama u Italiji, u Veneciji.
Filmski program performans umetnosti u MSUB osmislila je Međunarodna venecijanska nedelja performans umetnosti u saradnji sa umetnicom Martom Jovanović kako bi se pružila podrška novim performans umetnicima iz Beograda i Srbije i na taj način skrenula pažnja kulturnih institucija u tom smislu
Program performans umetnosti u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu delo je umetnice Marte Jovanović i osmišljen je kao moderna platforma koja može da pruži umetnicima i kustosima iz zemlje, regiona pa i sa međunarodne scene polje za rad na kome se kao osnovna pravila poštuju razmenjivanje ideja, eksperiment i stvaranje.
Ova „živa“ platforma biće mesto za performanse, okrugle stolove, predavanja, radionice, prikazivanje filmova i izložbe kako domaćih tako i stranih umetnika koji na ovom polju rade i stvaraju.
Cilj je da se podrže lokalni umetnici i inicijative kao i da se olakšaju interakcije i kokreiranje sa stranim umetnicima i kustosima na polju umetnosti performansa.
Beograd je jedan od najvažnijih prestonica performans umetnosti istorijski posmatrano, ne samo u regionu već i širom sveta: srpska (ranije jugoslovenska) avangarda izbila je na površinu sedamdesetih godina uz pomoć svojih umetnika, filmskih stvaralaca i kustosa, među kojima su bili i Marina Abramović, Raša Todosijević, Neša Paripović, Ješa Denegri.
Kreiranjem ovog Programa performans umetnosti u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu srpska scena savremene umetnosti prišla je korak bliže glavnim gradovima sveta u domenu savremene umetnosti.
