Arheološko nalazište u Vinči svedoči o naprednom društvu iz perioda mlađeg kamenog doba
Kako se živi srećno i zadovoljno? Šta je zdrava hrana? Kako se zida energetski efikasna kuća? Zašto je učenje oduvek bilo najbolje kroz igru?
Sasvim slučajno, odgovore na ova važna pitanja našli smo tamo gde to, možda, nismo očekivali. Ni kod arhitekte, ni na savetovanju nutricioniste, niti u poseti pedagogu, već kod običnog čoveka iz kamenog doba! Naš „Vinčanac“ iz neolita, ranog kamenog doba, živeo je u skladu s prirodom, u blagostanju i bez rata, i tako bezmalo punih 2000 godina!
Kakav je život bio u tehnološki naprednoj drevnoj Vinči, metropoli svog vremena, saznajemo u poseti arheološkom parku, na samo 11 kilometara od Beograda. Tačnije, u Vinči na Belom brdu, na uzvišenju kraj same obale Dunava, gde je nedavno uređivan i vizuelno osvežen muzej s okolinom.
Prenosimo vam duh i kulturu nekadašnjeg ekonomskog i kulturnog centra, u kom je život bio skladan, a tehnološki razvoj u usponu, kao što to biva na mestima koja su izgrađena na prirodnoj raskrsnici puteva.
Arheološka “torta” od 10 metara slojeva
U Vinči, arheolozi sprovode iskopavanja poslednjih 112 godina. U arheološkom sloju od 10 metara dubine, otkrili su mnogo o ljudima koji su živeli na ovoj lokaciji od kamenog doba, pa sve do srednjeg veka.
Zapravo, na ovom mestu život traje 7.500 hiljada godina u kontinuitetu!
Vinča, kao nalazište, poznata je po bogatom arheološkom sloju iz mlađeg kamenog doba neolita, kome je izložba u muzeju na Belom brdu i posvećena. Taj istorijski značajan sloj predstavlja period u vremenu između 5,5 hiljada godina p. n. e. i 4,5 hiljada godina p. n. e.
Činjenica koja, prema rečima arheologa i kustosa Dragana Jankovića, koji u Vinči realizuje organizovana vođenja kroz izložbu, i dan-danas zbunjuje naučnike jeste da su ljudi iz mlađeg kamenog doba imali bolju kulturu stanovanja nego što je to bilo kasnije u istoriji.
Njihovo društvo je bilo egalitarno, nije bilo društvenog raslojavanja. Živeli su od svog rada, bilo da su se bavili poljoprivredom, stočarstvom, zanatom – tkanjem ili grnčarstvom, kao i trgovinom. Obožavali su majku, kao simbol rađanja, plodnosti i rodnosti. Čovek neolita je sve doveo do savršenstva, a o tome upravo i govori kustos Janković, kao i brojni predmeti koji su pronađen, a potom i naučno ispitani.
Savršena eko-kuća vinčanskog neolita
Replika nekadašnje nadzemne kuće iz mlađeg kamenog doba nalazi se u arheološkom parku na Belom brdu u Vinči. Osim što je zgodan kutak za turističko fotografisanje, on je i plastičan prikaz inovativnog razmišljanja graditelja iz doba neolita.
Oni su još tada koristili malter i imali energetsko efikasne domove.
„Malter su pravili tako što su mešali glinu, pesak i plevu (opna od žita). Trećina gline, trećina peska i trećina pleve. Uz dodatak vode dobija se fantastična termo-izolacija. I to je danas hit materijal u svetu gradnje ekoloških kuća. U najrazvijenijim zemljama sveta, najskuplje eko-kuće prave upravo na taj način. To nije bilo blato, kako ga neki nazivaju, već, kao što i definicija sama kaže: “Malter – građevinski kompozitni materijal,“ objašnjava kustos Dragan Janković.
Podno grejanje i u kamenom dobu!
Kuće su bile velike, od 20 pa do 80 kvadrata, sa spratom za stanovanje. Nisu imale ognjište, već peć, koja podseća na današnje pećnice. Bile su od gline, baš kao i površinski sloj poda, koji se na istoj vatri iz peći zagrevao šireći toplotu čitavom kućom. To je bilo prvo podno grejanje!
Arheolog Janković, o kućama iz mlađeg neolita, još kaže: “Oni su u kamenom dobu napravili savršenu kuću. Energetski efikasnu! Mislim da bi svaka njihova kuća danas mogla da dobije energetski pasoš.“
U neolitu ozbiljno posvećeni dizajnu
Pronađeno je mnogo dekorativnih predmeta iz Vinče, od pehara na stopi do posuda na tri noge. Za neolit, u tehnološkom smislu, veliki napredak je bio sama proizvodnja keramike. Rađena je ručno bez vitla i kalupa, pa polirana rečnim oblucima, kako bi bila pogodna da se u njoj čuva tečnost.
„Oni su već tada imali sudove kako za svaki dan tako i za posebne prilike, što govori o veoma visokoj kulturi življenja. I sve ovo se ne uklapa u onu našu stereotipnu priču o ljudima iz kamenog doba“, zaključuje Dragan Janković.
Lanena odela i mini-suknje
Klima je u staroj Viči bila gotovo ista kao danas, ili čak i toplija, pa otud i veoma tanka lanena odeća njenih stanovnika. Odevanje tog vremena veoma liči na moderno. Ljudi iz kamenog doba oblačili su bluze i suknje. Zanimljivo je da je u to doba bio veoma važan modni detalj v-izrez. Kao jedan od primera, koji se nalazi u vitrini muzeja u Vinči, je figura žene koja sedi, u kratkoj suknji i u čarapama do kolena.
Za neolitskog čoveka, kustos Dragan, kaže: „On je bio genije koji je izumeo tehnologiju kako da od neke biljke dođe do konca. Onda je smislio kako da dođe do platna, a to je uradio tako što je napravio razboj.“
Vinčanci su imali i lanene prostirke, kao i pokrivače u svojim domovima.
U Vinči cveta trgovina opsidijanom i solju
„Vinča je bila centar najmoćnije tehnološke kulture iz tog vremena, koju smo mi, u savremenoj Vinči, nazvali vinčanska kultura, odnosno vinčanska civilizacija. Ona se prostirala od Transilvanije do juga Makedonije, od centralne Bosne do Sofijskog polja. Ovo je prostor na kome se slivaju reke, i on je zaista prirodna raskrsnica,“ obrazlaže Janković.
Vulkansko staklo opsidijan, koje se danas koristi u modernoj hirurgiji, bilo je veoma traženo u neolitu zbog svoje oštrine. Vinčanci su ga donosili sa Karpata putujući Tisom.
„Vinča je bila najveći centar za distribuciju nečega što je svima potrebno. Pored opsidijana, oni su iz današnje Tuzle transportovali i so. Takođe, Vinčanci su pravili boje i nakit. Na Avali su imali neke zanimljive minerale i rude. Neki od njih su cinabarit, čijim mlevenjem su dobijali pigment cinober crvene boje, koji je u svim vremenima bio skup i tražen,“ dodaje arheolog Dragan.
Savršeno balansirana neolitska trpeza
Vinčanci su se kvalitetno hranili. Jeli su ribu, divljač, gljive, i jestivo bilje. Na svom jelovniku imali su sve kao i danas; osim krompira, pirinča, kukuruza, paprika i paradajza.
„Da se podsetimo. Mlađe kameno doba ili neolit je vreme kada su ljudi prvi put počeli da se bave poljoprivredom. Već tada uzgajaju domaće životinje: svinju, goveče, kozu, ovcu… Seju žitarice: ječam i pšenicu. Zatim, mahunarke: grašak, sočiva… Imaju i uljarice, kao što je lan“, nabraja domaćin muzeja Dragan Janković.
Moderan obrazovni sistem stare Vinče
„Njihova deca počinju da vežbaju u uzrastu od 6 ili 7 godina, i to sve veštine igrajući se. Do 13 godine, usavršili su sve! Vinčanci već tada imaju ono što mi nazivamo učenje kroz igru, odnosno učenje kroz praksu, a to je danas vrhunac obrazovanja. Imali su savršen obrazovni sistem!“ , istakao je kustos arheološkog parka u Vinči.
Vinča slavi majku
Pronađene vinlanske figure bile su religijski predmeti u svoje vreme. Većinom su to predstave žena, iako postoje i muške figure. Pored toga, ove antropomorfne figurine u Vinči su čuvali kao svoje zaštitnice.
„Stanovnici Vinče u neolitu slave majku. Ne kao simbol dominacije, već kao simbol života i rađanja. Njihove raširene ruke iskaz su dobrodošlice i nežnosti. Majka kao simbol rađanja, majka kao simbol budnosti, i majka kao simbol ljubavi i otvorenosti“, pojašnjava kustos Dragan ističući da je umetnika i običnog čoveka iz Vinče zanimala suština a ne forma.
Na platou, ispred muzeja u Vinči, nalazi se i velika replika ženske figure, poznate kao „Vidovdanka“.
Dobro došli u prvo moderno doba
„Dobro došli u prvo moderno doba“, natpis je koji stoji na ulazu u muzej, u Vinči. Vinčanska civilizacija je bila inovativna, preduzimljiva i društveno odgovorna. Naselje u Vinči koje nam danas o njoj toliko mnogo govori, osnovano je pre 7,500 hiljada godina. Kažu da je imalo, u nekom trenutku, i do 2,500 hiljade ljudi.
Šta se onda to desilo, pa je jedno tako napredno društvo doživelo svoj kraj?
Odgovor ćete saznati, ukoliko posetite arheološki park u Vinči. Do tamo će vas dovesti ulica Profesora Vasića, koja nosi ime dr Miloja Vasića koji je započeo iskopavanje na ovoj lokaciji još daleke 1908. godine.
foto: Miss Stills Photography
