Višeslojni multimedijalni umetnički događaj “LP Duo – 20 godina, 2 klavira” odigrao se u četvrtak uveče (17.10.) na velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta u našoj divnoj prestonici, pred ogromnim brojem iskrenih ljubitelja vrhunske instrumentalne muzike.
Ove čarobne noći sastav dvoje pijanista „LP Duo“ obeležio je lep jubilej – dve decenije, 20 godina uspešne karijere, koja je odavno poprimila svetske razmere.
Sonja Lončar i Andrija Pavlović nisu samo pijanisti, samo umetnici, kompozitori, virtuozi na klavirima, hibridnim instrumentima. Oni su iskonski vizionari, radoznali istraživači, neumorni tragači za novim izazovima, trkači na maratonu sa hiljadu prepona, prepreka, a uspevaju tako jednostavno da ih prevazidju, da se izdignu, da sve nadograde, i trijumfalno stignu do svog pobedničkog postolja. Činjenica je da su njih dvoje odavno na tronu, da im je udobno na tom zadivljujućem prestolu, samo su suviše skromni da to istaknu, da se diče, skrenu reflektor na sebe, svoju auru.
DEAD SEA
Kreativni i maštoviti, Sonja i Andrija su svoj celovečernji koncert projekat osmislili u vidu višemedijalnog koncepta, da repertoar bude podeljen na tri čina, ili tri celine, tri poglavlja, odnosno tri odvojena univerzuma.
LP Duo muzicira na dva klavira i kroz prve note odvodi nas sve zajedno na transcendentalno putovanje bez granica, bez vidljivog kraja, bez pravih putokaza niti kompasa.
Na velikom ekranu su se ispisivala imena njihovih celina, tačnije imena albuma koji su predstavili šarenolikoj publici, prijateljima, kolegama, saradnicima.
Triptih večeri krenuo je sa poglavljem „Dead Sea“ prema istoimenom albumu, kao multimedija – dok predavno sviraju na klavirima, veliko platno prikazuje to napušteno, odbačeno more. Voda na sve strane, ali nema ljudi, prolaznika, kupača, egzibicionista. Kroz njihovu muziku osluškujemo to uzburkano more, neka jesen, talasi na sve strane, ali umerenog tempa. Na nekom manjem ostrvu ili uvali, nastanili su se galebovi, liče na pelikane. Posmatramo video zapis koji nas uvlači u neverbalnu priču, suptilnu komunikaciju.
Kad odjednom, tu su neke siluete, dvoje, deluju kao da su jedno, spojeni, nerazdvojni.
Da, da, to su upravo oni: Sonja i Andrija. Ali skoro da ne liče na sebe.
Na tom video zapisu oni su u nekoj drugoj dimenziji, možda 2D, 3D, ili 5D.
Imaju neki svoj drugi identitet, dijametralno suprotno od uživo kompozitora i pijanista koji pred nama kroz muziku otvaraju dušu, ispovedaju se, poveravaju, ali tiho, da drugi ne čuju.
I onda kreće njihova komunikacija putem poruka ispisanih na ekranu:
,,Putnici su bili spremni za ukrcavanje.
Dvoje od njih, među mnogima,
u potrazi za smislom,
stajali su na palubi broda
posmatrajući kako se debeli konopci
polako oslobađaju sa doka
i kako brod polako napušta poznatu luku“.
Ovi pesnici zvuka i emotivni liričari uvode publiku u prolog, da bi lagano kretali ka razradi svoje epske novele u avanturi dugoj 20 godina.
Zavodljivi kadrovi napuštenog mora i dvoje stranaca koji su stigli u nepoznato mesto, utisnuti su u misli i viziju auditorijuma. Njih dvoje, neki dvojnici Sonje i Andrije, progovaraju sa ekrana bez reči, šetaju na obali, tik uz more i talase, kao hologram, nestvarno stvarni, ili su stvarno nestvarni. A opipljivi Sonja i Andrija ispred nas daju sve od sebe kroz instrumentalno putešestvije, spiritualno traženje novih horizonata, ne onih na morskom grebenu, već mnogo dalje i višeslojnije.
QUANTUM MUSIC
Prvi čin je priveden kraju, a krenuo je bez daha pauze – „Quantum Music“ prema albumu – projektu ,,LP Duo plays Quantum Music”, te kreće nova „borba“, novi vid kontakta sa publikom preko efektnih poruka.
„Realnost ne postoji. Mali deo toga postoji od onoga što izaberemo da gledamo. Verovatno ono što je navodno realnost, sastavljeno je od elemenata koji nisu realni“, govori glas iz off-a, narator na engleskom jeziku, kao u obrazovnom, školskom, naučnom programu.
Onda nam glas dalje sugeriše – „Nema praznine, ne postoji prazan prostor. Tišina je moja muzika. Praznina je iluzija. Talasi su čudesni oblici energije“, nizali su se natpisi tih reči na srpskom na ekranu i istovremeno nam glas čita te reči, ali na engleskom.
Onda glas samo ponavlja – „Silence is my music. Silence is my music…“.
Sonja i Andrija se lako neverbalno sporazumevaju – tu ulogu lepo odigra eye contact.
Upijaju ove filozofske, simbolične, sociološke, psihološke, terapeutske, psihoterapeutske poruke i misli, vode sebe i sve nas u neku novu utopiju na horizontima.
A onda dok sviraju, imaju sve vreme medjusobno snažan kontakt očima.
Jedan pogled, i sve im je jasno: „čitaju“ jedno drugo, telepatski su izuzetno povezani, ne umeju i ne žele drugačije.
Sonja & Andrija su zapravo music storytellers. Oni pišu romane, novele, pripovetke, priče, čitave zbirke priča, u hjeroglifima, tajnim šiframa, fatalnim kodovima.
Muzički književnici, rodjeni pripovedači, note su njihova slova, reči, rečenice, ne uvek hronološki, uz izokrenut red u rečenici, ali se uvek dočekaju na noge da um zastane.
Njihova instrumentalna vizija govori znatno više od mnogih pesama sa stihovima, strofama, refrenima, ili raspričanim rep, hip hop ili ne daj bože trep tekstovima.
Elektronska muzika koja se spaja sa njihovim klavirima u drugom činu „Quantum Music“ odlutala je kao da lebdi kroz vazduh, ili vasione, čak i kosmos Milutina Milankovića.
Putovanje može sa tom muzikom da odnese sva lica u okeane snova, eksperimentišu sa velikim brojem aluzija, simbola, odlaze na dalek put, a da se nisu ni pomerili sa svojih stolica za klavirom.
Kako su Sonja i Andrija koautori i lideri umetničkog i naučnog projekta „Quantum Music“ od 2015. godine, putem istraživanja veze izmedju muzike i nauke, najviše fizike, toliko su (pre)daleko da su razvili totalno nov instrument – Duality hibridni klavir.
“LP Duo – 20 godina, 2 klavira” … ide dalje.
DUALITY
Time dolazimo i do trećeg, finalnog poglavlja koncerta: „Duality“.
Naši inovatori su krenuli u sferu naučnog podviga: dodavanjem posebnog hardvera, povezuju akustični klavir sa računarom, i onda uspevaju da korespndiraju sa bilo kojim digitalnim zvukom, svetlom, video radom, i spajaju svetove akustičnog i digitalnog.
Impresivno je videti ih kako mogu da sviraju žmureći, jer im duša luta po svemiru, utisnuti su duhom u svoje vanvremenske kompozicije i ne puštaju da ih vetar odnese u prohujali vakuum.
Glave im plešu, prave simpatične grimase dok levitiraju izmedju analognog i digitalnog univerzuma, spajajući svoje duše u jednu sasvim jedinstvenu, autentičnu, inovativnu, unikatnu celinu. Kada se tek malo bolje razmisli, LP Duo postaje odavno LP Uno.
Sonja i Andrija jesu dve jedinke, ali su oni zapravo JEDNO.
Što pre to shvate, verovatno će se (još) bolje osećati. Ili već znaju rešenje ove glavolomke?
Piano Land klaviri Petrof i Boston piano su bili u sudaru emocija, erupcija, znakova iza, ispred, ili pored puta, tako da je vrhunac morao biti blizu.
Sasvim iznenada, Sonja i Andrija puštaju bitove elektronike koja se ubacuje u ovu meditativnu priču u zoni komfora i oazi mira, tišine i spoznaje.
Ta dinamična i energična električna muzika poput maga i pionira tog žanra Žan-Mišel Žara ili Kraftwerka uvela je publiku u neku novu eru i sferu, kao da je počeo neki novi segment koji autori nisu „prijavili“ publici.
Oni su samo odskočili sa svojih mesta i preselili se u drugi prostor iza tih hibridnih klavira – na atraktivnu platformu koja se podiže i prilično raste uvis sa sve njima na njoj.
Sonja & Andrija kao da se transformišu u dimenziju naučne fantastike, futurizma, mada i koncepta disko muzike, i od spiritualnih melodija, publiku su odveli u retro diskoteku.
Namerno njih dvoje odlaze malo u drugi plan vidika, žrtvovali su sebe u polju jasnije vidljivosti, da bi svirali na sintisajzerima, i pokazali da žele i vole da se oslobode stega i budu ono što jesu, jer drugih je tako i previše.
Tako su dvoje virtuoza, muzičkih iluzionista i artističkih – naučnih vizionara pružili neko novo vidjenje jednog od svojih mnogobrojnih identiteta.
Podsetimo da je jedan njihovih alter ega projekat „LP Elektro“, a i Andrija Pavlović stvara i pod imenom Andy Pavlov. Više dimenzija, lica, naličja, zato se ne zove slučajno album „Duality“. Mada, da je samo dvojnost, bilo bi jednostavno. Oni su višeslojnost i rasprostranjenost u svom rasadniku talenta, okeanu inspiracije, beskrajnog prostranstva ka nebu koja im na dlanu daje vasionu za spajanje klasike i savremene muzike.
Oficijalni deo je završen, ali naravno ne sme da se na tome zaista sve okonča.
Ipak 20 godina se slavi samo sada.
Tako da su umetnici izašli na bis, srećni, zadovoljni, ispunjeni, dragi, divni, bliski svima nama, prirasli nam za srce, uvukli su nam se pod kožu.
Podarili su auditorijumu još jednu kompoziciju kao sublimaciju svega do tada odsviranog i predstavljenog, i tada je delovalo da će se (konačno) prvi put duže obratiti publici.
Ali, do toga nije došlo, jer oni komuniciraju samo kroz muziku. Note su njihove reči, sa njima izražavaju svoje stavove, i plivaju kroz svest, podsvest, ili nesvest – snove, fantazije, snovidjenja. Istina, Andrija se samo simpatično nasmešio i okrenuo ka publici kada je iz njega spontano i vrcavo izletelo – „Hvala vam!“, sav i sam zbunjen tolikim oduševljenjem svojih fanova u prepunoj sali JDP-a.
Nakon 90 minuta, koncert je priveden kraju, definitivno i sigurno. Nažalost.
Nedostajalo je mnogo toga.
Pre svega da se realizuje i četvrti čin:
izbor iz primenjene muzike za pozorište, film i TV serije.
Taj segment je prilično ogroman i produktivan u njihovoj svestranoj karijeri.
Opet, kada se bolje razmisli, to bi mogao biti jedan poseban koncert.
Na kome bi svirali isključivo kompozicije za tu scensku, pokretnu umetnost.
Onda nam predstave melodije za TV serije – „„Žigosani u reketu“ (2017), „Jutro će promeniti sve“ (2018), „Dug moru“ (2019), „Deca zla“ (2023) prema romanu sudije i književnika Miodraga Majića, emitovana na svetskoj platformi HBO Max.
Da ne pričamo o svim silnim predstavama koje su znatno bogatije sa njihovim muzičkim umećem kada se osvrnemo na produkcije Ateljea 212, Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Bitef teatra, pozorišta lutaka “Pinokio”, Malog pozorišta “Duško Radović”, Narodnog pozorišta Sombor, Narodnog pozorišta u Kikindi, Slovenačkog narodnog pozorišta u Celju.
Za sve to smo ostali ipak uskraćeni, nije bilo produžetaka, novog čina, dramaturških rukavaca i meandra koji se račvaju u njihovo novo polje veoma obimnog stvaralaštva.
Osim primenjene muzike, veoma je nedostajala neka vrsta naracije, pripovedanja, da (nam) se Andrija i Sonja malo obrate, jer ovo je njihovo veče, njihova godina, trijumf.
Laureati više od 30 medjunarodnih nagrada, 2008. godine proglašeni za jedan od 8 najboljih klavirskih dua na najvećem svetskom takmičenju „Dranoff Miami Two Pianos“ (Majami, Florida), a kao da se stide da svoj nepregledni talenat istaknu i kroz obraćanje publici.
Doktorirali su na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, Konzertexamen studije završili na Visokoj školi za muziku i pozorišteu Roštoku (Nemačka), osvajali su koncertne dvorane – Karnegi hol u Njujorku, Concertgebouw Amsterdam, Kenedi centar u Vašingtonu, festivale Ars Electronica Linc, Sonar Barselona, Meguro Persimmon Hall Tokio, Music in Pyeong Chang, Južna Koreja, trijumfovali na turnejama širom Evrope, SAD-a i Azije.
I takve veličine su pred vama, umetnici koji su proživeli više života u jednom, i tako su savršeno stidljivi da se ne osećaju lagodno da putem reči, dijaloga, podele svoje emocije sa širim auditorijumom. Mada, kao pedagozi svakako da se kroz mentorstvo izražavaju rečima i inspirišu neke nove mlade nade, buduće naslednike.
Sada je bio povod da kada već slave 20 godina karijere ovako veličanstvenim koncertom, da se barem malo obrate tolikim svojim prijateljima i kolegama, da naprave retrospektivu svoje karijere, podsećanje da su objavili 12 studijskih albuma, i izdanja su im se našla u vrhu prema izboru značajne nemačke diskografske kuće „Deutsche Grammophon“, a materijale su im publikovali i takvi brendovi – „Universal Music“, „Donemus“, „Helikon records“, „Sweet Sensation“. Toliko razloga i povoda.Druženje sa Sonjom i Andrijom za one odabrane, a njih je zaista bilo jako puno, nastavilo se u uvek prijatnom ambijentu JDP bifea, koji je bio apsolutno krcat.
Svi oni bi bili sigurno srećni da se LP Duo obratio i nekim govorom i pripovedanju uz impresivnu muziku, no ipak, definitivno je muzika ta koja govori iz njih sve vreme.
Od poznatih imena na koncertu i u bifeu bili su – Ana Đurić Konstrakta, kojoj su Sonja i Andrija gostovali 19. septembra na sjajnom koncertu u Sava centru, filmski reditelji Darko Lungulov, Darko Nikolić, glumci – Nada Šargin, Goran Jevtić, Milutin Milošević, pozorišni reditelji – bračni par Iva Milošević i Gorčin Stojanović (umetnički direktor JDP-a), pop muzičarka Eleonora, baletska umetnica Ašhen Ataljanc, multimedijalni umetnik i reditelj Lazar Bodroža, i mnogi drugi.
Ako se neko nadje na proputovanju po Evropi, LP Duo će se nakon beogradskog koncerta „udomiti“ malo u Holandiji (Concergebouw, Amsterdam) i Nemačkoj, da bi se oko Nove godine ponovo vratio u Srbiju i Novi Sad na novom nastupu, 12. decembra u Sinagogi, gde su već imali celovečernji program pre nekoliko godina.
Proteklih godina su više puta osvajali Kolarčevu zadužbinu i upravo JDP, ali koncerte su imali i ambijentalno na Kalemegdanu, na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu, i svaki put ostavljali vrhunski utisak bez presedana.
Istina, svaki sledeći koncert im je sve bolji od prethodnog.
Kako je rekao Andrija Pavlović potpisniku ovih redova – „Bolje je da je tako, nego obrnuto, zar ne?“, i potpuno je u pravu.
On je istakao jednom da voli što sa Sonjom u muzici živi nekoliko paralelnih identiteta.
I to je jasno, vidi se iz satelita, kroz svetlosne godine.
To me i podseti na jednu anegdotu: pitali su nekog čoveka kako se oseća.
Tip samouvereno kratko odgovori:
„Bolje nego juče, gore nego sutra“.
Upravo su to LP Duo.
Ili LP Uno.
