Reditelja Gust Van Der Berg je tokom istraživanja cirkusa za potrebe snimanja svog filma “Čovek magnet” naišao na Belgijanca Denija Ronalda, koji je predstavnik čak šeste generacije koji se bavi cirkuskim teatrom u svojoj porodici. O svojoj prvoj a glavnoj filmskoj ulozi u kojoj igra kao naturščik, govorio je tokom posete 31. Festivalu evropskog filma na Paliću, u okviru čijeg programa je i emitovan njegov film.
Glavni lik Lucien, kojeg tumači Ronaldo, poseduje moći magneta i na neobjašnjiv način ume da privuče sebi kako sav pribor za jelo tako i sve predmete od metala koji mu se nađu u blizini. Međutim, otac mu zabranjuje da taj talenat pokazuje ikome.
“Kada mi je reditelj rekao da me želi u svom filmu, prvobitno sam mu odgovorio – čekaj, pa to nije moguće, ne mogu da radim bez publike. Za mene je izvođenje ljubav između glumca i publike. Na šta mi je on odgovorio da ne brinem, jer će nam kamera dati publiku. Sada sam srećan zbog svega. Kada iznova gledam film, vidim razliku između kadrova koji su snimani prvih dana i onih koji su usledili potom. Srećom, veoma brzo učim,” kazao je član Cirkusa Ronaldo i glavni glumac u filmu “Čovek magnet”.
“Ono što mi je najviše bilo drugačije jeste to što mi nije bio toliko važan tajming, kao što je inače to slučaj u mojim nastupima. U slici je to sve drugačije.”
Iako je Deni pripada šestoj generaciji cirkuskih majstora, u nekom trenutku u ranoj mladosti bio je razočaran svetom cirkusa. Sedamdesetih i osamdesetih je bio previše komercijalan.
“Razmišljao sam ili da ga napustim ili da nađem nov način da podelim svoje emociije, a da ne koristim velike cirkuske trikove, kokice i sve čime sam tada bio u toj sferi okružen. Zato sam zajedno sa svojim bratom Davidom poušao da iznađem neke nove načine u cirkuskom teatru, nešto poput komedije del arte, odnosno “La Cucina dell Arte”, kako smo nazvali naš šou. To me je učinilo zadovoljnim. Putovao sam po svetu sa svojim cirkusom bez reči, a da sam uspeo da dotaknem ljudska osećanja. Na primer, kada vidite političare u stvarnom životu je jedno ali kada biste ih sagledali kroz cirkusku prizmu, tu bi onda bilo i smeha. Volim da u svom cirkusu prikažem prava osećanja ljudima, što je onda dokaz da svet nije obamruo, da postoji nada za ljubavlju.”
Nekada ljubav nije dovoljna, već i snaga da se umetnik odupre preprekama i istraje u svojim umetničkim zamislima. U tom smislu, Deni je zaključio:
“U životu je uobičajeno da ljudi žele da vas stalno vraćao nazad na ono što se smatra normalnim. Kada želite da uradite nešto posebno, uvek oko sebe imate dovoljno onih koji će pokušati da vas zadrže tu pored sebe, da vas vraćaju nazad. To je kao slučaj sa rakovima, kada ih ulove ribari. Stavljaju ih u kantu, i ako su u kanti samo jedan ili dva, oni će pokušati da izađu, tako da moraju da im stave i poklopac. Međutim, ako ih ima tri ili više, poklopac nije potreban. Sami će vući jedni druge na dno. To isto i mi kao ljudksa bića radimo jedni drugima, a to je okrutno. Upravo zbog toga se desilo mnogim velikim umetnicima da su umrli a da nisu bili u mogućnosti da stvore svoju umetnost. Te emocije su mi dosta pomogle da stvorim svoj lik u filmu “Čovek magnet”.”
Inače, sudbina glavnog lika u filmu je takva da se u ratnim okolnostima pridružuje cirkusu. Međutim, kada ga život vrati nazad kući, postaje razočaran, jer ništa nije isto. Izgubio je svoj posebni talenat. Više nije zabavljač, ali nije više ni sposoban da vodi običan život.
Foto: Tijana Janković-Jevrić // Miss Stills Photography
