IVAN B KONCERT 1
foto: MTS Dvorana PROMO

Glumac i pevač Ivan Bosiljčić je održao još jedan koncert u Mts Dvorani

Dramski i muzički umetnik Ivan Bosiljčić, nakon tri rasprodata prolećna koncerta u martu i aprilu na velikoj sceni Mts Dvorane, na istom mestu je sinoć (25.10.2024.) održao novi koncert naziva “Naše veče” u pratnji Simfonijskog orkestra umetničkog ansambla “Stanislav Binički” Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Tako je Bosiljčić stigao na novo mesto svojih apsolutnih trijumfa, a u pitanju je kolažno veče, višeslojan program koji uključuje recitovanje poezije, glumu, anegdote i naravno celoviti koncert.

Svakako da je ovo njegova godina iz razloga što se novim koncertima svoje poetsko muzičke večeri ubedljivo vratio u Beograd, nakon duže pauze i ponovo osvojio domaću publiku.

Osim toga, Ivan Bosiljčić je ove godine aktuelan sa dva nova domaća filma u kojima tumači glavne uloge – “Jorgovani” Siniše Cvetića uz Slobodu Mićalović i “Lazarev put” Ivana Jovića, koji je osvajao već mnoge nagrade po svetskim festivalima.

Ipak, želeći da uvek bude prisutan uživo publici, glumac se odlučio da ovaj projekat bude redovan u prestonici, da se odomaći u bivšem Domu sindikata i predstavi se svima koji ga vole gledati u TV serijama, a od skoro i na velikom ekranu, u navedenim filmskim ostvarenjima.

IVAN B KONCERT 2
foto: MTS Dvorana PROMO

Tako je on osmislio autorske projekte za prave ljubitelje poezije i muzike.

Umetničke večeri donose monologe kao da gledamo odlomak iz neke predstave, a sve to zajedno čini poetsko scensko muzički događaj.

 Bosiljčić je osvajao publiku u koncertnim dvoranama Srbije, našeg regiona i pozorišnim scenama Evrope i sveta.
Sada je rešio od jeseni da se opet vrati Mts Dvorani i možda tu ostane na stalnom repertoaru, kako je to bilo nekad pre 15 godina, kada je u Domu sindikata nastupao u istom sastavu kao na početku ovog muzičkog i poetskog puta, u pratnji čak 30 muzičara.

Neposredno pre ovog četvrtog koncerta ove godine u Dvorani, Bosiljčić je poručio publici: „Biće ovo prilika da se oglednemo jedni u drugima i da zajedno odmerimo koliko smo se promenili za deceniju i po. Ja sam siguran da ćemo svi posle ovog susreta izaći iz Dvorane, ponosni što su muzika, poezija i umetnost, naš način traženja lepote i da smo baš zbog toga u međuvremenu postali bolji i duševniji ljudi“.

Dirigent Mikica Jevtić je izuzetan profesionalac koji je vodio muzički deo ove avanture tačno u sekund kada Bosiljčić završava svoje monologe i poezije, tako da su bili odličan tandem.

Kako je Ivan veoma pobožan u privatnom životu, kao i prošli put koncert je započeo sa duhovnom tematikom, nadahnuto je iz ofa, van scene, recitovao poeziju nad poezijama, kao pravi narator ovog događaja.

Tako je publika slušala “Himnu ljubavi” – Prva poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, glava 13, koja glasi ovako u 13 celina:

1. Ako jezike čovječije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.

2. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.

3. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.

4. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se,

5. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,

6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,

7. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.

8. Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.

9. Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo;

10. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.

11. Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljah; a kada sam postao čovjek, odbacio sam što je djetinjsko.

12. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.

13. A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav

Onda je izašao na scenu i dobio ogroman aplauz u etapama, publika ga je odmah prihvatila i uživala sa njegovom pojavom.

Spoj muzike i poezije u svojim projektima imaju i Rade Šerbedžija, kabare “Da, to su bili dani” Nebojše Dugalića i Borisa Pingovića, Nebojša Milovanović – Stand Down show,Milorad Miki Damjanović – “Čeznem da ti kažem”,Radoslav Rale Milenković – “Čitanje poezije”, i svi oni na sebi svojstven način iznose spoj te dve forme.

“Dobro veče svima. Ima nekih ovde, kako vidim, koji su bili i prošli put ovde. Ima i onih prvi put. Hvala vam što ste u tolikom broju došli na “Naše veče”. Tu su moji prijatelji, kolege, ima i inostranih gostiju”, rekao je Bosiljčić da bi se na tečnom ruskom obratio tom delu publike i bio nagradjen aplauzom.

IVAN Baa

Dok smo ovde večeras zajedno, imamo jedan veliki cilj, a to je da dokažemo da dobrote i lepote još uvek ima na ovom svetu. Setimo se reči velikog pisca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog: “Lepota će spasiti svet”. Hajde da je zajedno čuvamo i da se setimo kako lepote i dobrote i dalje ima”, inspirisan je bio Ivan i nastavio sa svojim poetsko muzičkim programom.

Bosiljčić je u svom repertoaru poručio “Sve što znaš o meni” izuzetnog šlager umetnika Arsena Dedića (“Ono sve što znaš o meni, To je stvarno tako malo, U dve reči sve bi stalo”), romantično se otisnuo u davna vremena – “Bila je tako lepa” čuvenog i neprevazidjenog Dragana Stojnića, da bi se povezao sa filmskim ostvarenjima – “Devojko mala” iz hit filma “Ljubav i moda” (1960), koju je pevao slavni glumac Vlastimir Đuza Stojiljković.

Projekat koji glumac u različitim varijacijama i nazivima izvodi već punih 15 godina zapravo predstavlja mešavinu koncerta, recitovanja poezije i dramske umetnosti – monologe.

Tako je izvodio u Operi i teatru Madlenianum pod nazivom “Par stihova za nas”, na letnoj sceni Studentskog kulturnog centra (SKC), ali i svuda po Srbiji.

U jednom trenutku kada je imao jubilarno 50. izvođenje, rešio je da obustavi dalje, da bi se nekoliko godina kasnije predomislio i eto upustio se u nove realizacije ove večeri.

“Vidite kako sam večeras u sakou svečano, ali ne brinite, neće ovo veče biti tako formalno kako deluje na samom početku“, rekao je glumac i pevač, te se otkopčao sako da se raskomoti.

Stihovi “Ja sam onaj koji sanja, zato neću da te budim”, odjekivali su salom iz pesme “Dušo moja” Kemala Montena, a publiku je razgalila antologijska kompozicija “Žute dunje” čuvene jugoslovenske grupe “Indeksi” sa pevačem Davorinom Popovićem.

Bila je to posveta tim velikanima jugoslovenske muzike, koji su nas odavno napustili.

Onda je Bosiljčić, nakon “Ljubav i moda”, ponovo otišao u filmsku umetnost sa numerom “Gipsy song” iz makedonskog ostvarenja “Gipsy Magic” (1998) Stoleta Popova, uvek vrlo efektno, u svojoj posebnoj interpretaciji kompozicije Vlatka Stefanovskog.

“Najveći kompliment za pevača je kada publika stalno peva sa njim na koncertima. To znam iz svog ličnog života, a imam i prijatelje muzičare. A za glumca je najveći kompliment da dok glumi, nastane tišina. Večeras vi možete slobodno i jedno i drugo, a zašto? Zato što je ovo – “Naše veče”, naglasio je srećni Bosiljčić.

Popularni glumac, junak mnogih mjuzikl predstava “Cigani lete u nebo”, “Zona Zamfirova”, “Čikago”, “Chorus Line”, “Glorija”, “Maratonci trče počasni krug”, podsetio je da 2024. predstavlja proslavu 200 godina od rođenja velikog pesnika Branka Radičevića (1824-1853).


U školi Branko Radičević nam je predstavljen kao neki mirni, fini pesnik, a ustvari, kada vidite njegove pesme, on je bio prava živa vatra!”, ocenio je Ivan.

Osim njega, na repertoaru domaćih pesnika bili su srpski autori Miroslav Mika Antić, Aleksa Šantić, i ruski umetnici – Sergej Jesenjin i Konstantin Simonov.

Nadahnuto je dramski i muzički umetnik otpevao čuveni baladu “Ne kuni me, ne ruži me, majko”, koja je proslavila Ljubišu Stojanovića Luisa, kasnije i Filipa Žmahera, ali i – “Pukni zoro” slovenačkog kompozitora Magnifica, iz filma i TV serije “Montevideo, Bog te video” (2010) Dragana Bjelogrlića.

“Ćukundeda mi je bio oficir, pradeda vojnik, deda mi je bio oficir, a tata karatista, i ja eto ovde recitujem poeziju. Ali dobro, zato je sa mnom  umetnički ansambl Ministarstva odbrane. I ovo večeras je jedan front ovde, i to front za odbranu umetnosti i kulture. Hvala što smo svi zajedno u ovome”, poručio je Bosiljčić i onda rešio da ispriča jednu anegdotu.

Tako je spomenuti deda oficir njemu savetovao da upiše fakultet, a budući glumac mu reče da planira da ode na prijemni iz glume na Akademiju.

“Ma kakva gluma! Ti moraš da upišeš bre fakultet”, kaže meni deda. Ja mu opet kažem da je moj izbor gluma, ne vredi. I ja mu saopštim da sam upisao, kasnije i završio glumu, i on će meni – “e dobro, sad onda posle glume da upišeš pravi fakultet”. “Ali, deda, gluma je jedan ozbiljan fakultet”, pokušam da ga uverim, ali ne vredi, on će meni “nije, to je kurs!”, zabavljao je publiku Bosiljčić i tako prerastao u formu stand up..

Onda je on poentirao priču, kada je unuk Bosiljčić igrao pilota u TV seriji “Ranjeni orao” Zdravka Šotre, deda ga je nazvao i viknuo od sreće uz suze: “Ivane, pa ovo je za dva fakulteta!”.

Naravno, morao je doći ponovo na red hit mjuzikl “Cigani lete u nebo”, koji je na repeertoaru već punih 20 godina i sva izvodjenja su unapred rasprodata.

Ivan Bosiljčić se nedavno vratio ponovo igranju tog projekta, iako ga je zvanično napustio zbog sve češćih snimanja filmova i TV serija u Rusiji.

Prošli put je na numeri “To je bila ljubav” iz ovog mjuzikla gostovala njegova supruga Jelena Tomašević, i možda je deo publike očekivao da se ona i ove noći pojavi, ali to se nije desilo.

Bosiljčić je dalje pevao još numera kao “Nane Coha” iz “Cigani lete u nebo”, kao omaž svoje uloge u toj predstavi u kojoj se smenjuje sa kolegom Nikolom Šurbanovićem.

Set lista je obuhvatila i delo “Oči čornije” (proslavilo nekada davno glumicu i pevačicu Oliveru Katarinu i pop divu Merimu Njegomir), grupu “O’Đila”, kao i “Idu dani” Željka Joksimovića, za spomenutu seriju “Ranjeni orao”, i “I sad me po tebi poznaju”.

Muzičko poetski projekat “Naše veče” je blizak susret publike i umetnika, koji objedinjuje najlepše popularne filmske i pozorišne melodije naših prostora i antologijsku poeziju književnih velikana.  Ivan je uspeo da u svom autorskom pristupu sve to objedini, a da kroz puna dva sata programa ne postoji višak tema i kulture.

Kraj zvaničnog dela obeležila je pesma “A sad adio” nedavno preminulog kompozitora Vojkana Borisavljevića za čuvenu TV seriju “Vruć vetar” iz pera Siniše Pavića, što je simbolično označio završetak i oproštaj umetnika od fanova, koje su činile uglavnom pripadnice ženskog pola ili ljubavni – bračni parovi.


Onda je uspedio sasvim očekivani bis gde je Bosiljčić recitovao tužnu pesmu “Čekaj me i ja ću sigurno doći” ruskog – sovjetskog autora Konstantina Simonova (1915-1979) i u finalu sve podsetio na pokojnog makedonskog pop pevača Tošeta Proeskog (1981–2007) sa njegovim hitom “Tajno moja”.

“Konstantin Simonov je bio u ratu i pisao je pismo svojoj dragoj. To pismo je počeo baš rečima “Čekaj me i ja ću sigurno doći”. A bio je siguran da neće doći, da neće uspeti da se spase i mislio je da mu je to poslednja noć, kada piše svojoj ljubljenoj. Kada je napisao pismo, stavio ga je u džep, jer je smatrao kada ga nadju preminulog, da će pretražiti džep i predate pismo kome treba. Bio je srećan da pismo dodje do prave osobe. Ali, na njegovu sreću, Simonov je preživeo nesamo tu noć, već i ceo Drugi svetski rat, tako da je lično mogao dragoj da donese pismo. Ovo je to pismo, ovo je ta pesma, koju vama darujem”, bio je veoma nadahnut Ivan Bosiljčić i time priveo dva časa spajanja muzike, glume i poezije u jedinstvenu umetničku celinu.


Moguće je da će se sam projekat kao pravi spektakl dalje razvijati još više, i narasti da slobodno može da nastupa i na većim scenama kao što su Sava Centar, ili na otvorenom – Botanička bašta, stadion Tašmajdan, i slični atraktivni prostori.