Vrhunsko japansko filmsko ostvarenje „Neograničeno napredovanje” iz 1937. godine, do nedavno gotovo nepoznato izvan zemlje porekla, beogradska publika moći će da vidi na 20. Festivalu nitratnog filma 15. juna u Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke.
Delo reditelja Tomua Učide, nastalo po priči legendarnog Jasudžira Ozua, predstavlja socijalnu i psihološku sliku japanskog društva. Proglašeno je za najbolji japanski film 1938. godine u anketi časopisa „Kinema Jumpo”.
Svoju pravu svetsku premijeru „Neograničeno napredovanje” imalo je tek 2016. godine, na retrospektivi filmova Tomua Učide u Muzeju moderne umetnosti (MOMA) u Njujorku. Velikan japanskog filma koji je za pet decenija snimio bezmalo 60 igranih filmova, imao je tu nesreću da mu se veliki broj ranih filmova vodi kao izgubljen. Na prethodnim festivalima nitratnog filma u Kinoteci su prikazana njegova remek-dela “Policajac” (1933) i “Zemlja” (1939), a takav status ima i “Neograničeno napredovanje”.
Uzbudljiv scenario Jasutara Jagija, na osnovu Ozuove priče, omogućio je Učidi da napravi lucidnu sociopsihološku fresku Japana pred Drugi svetski rat, koju nosi nezaboravni glumac Isami Kosugi u roli Tokumarua.
Glavni lik, službenik jedne tokijske korporacije Tokumaru gradi novu kuću. Izvođač radova traži mu znatno veću sumu od ugovorene, tvrdeći da je cena materijala skočila. Tokumaru pristaje i pravi plan o finansijskim izdacima pretpostavljajući da će raditi do svoje 65. godine. Međutim, granica za penziju spušta se na 55 godina, a on ju je već premašio, te predsednik kompanije kroz suze otpušta Tokumarua i njegove starije kolege.
Tokom oluje, Tokumaru doživi kolaps i padne u nesvest. U snovima, umesto otpuštanja dobija unapređenje i svi njegovi planovi se ostvaruju. Kada se probudi, ubeđen je da je san java, odlazi u kancelariju, seda na šefovsku stolicu i poziva kolege na proslavu u restoran. Situacija postaje krajnje neprijatna kada kolege pozovu njegovu ćerku da dođe i odvede poludelog oca.
Nesrećan kraj je posle rata pretvoren u srećan odlukom producenata, uprkos protivljenju Učide i Ozua, a originalni film je izgubljen. Postojeća kopija predstavlja nekompletnu verziju koju je kasnije rekonstruisao Učida, a delove koji nedostaju zamenio je međunatpisima.
Velikan japanske i svetske kinematografije Akira Kurosava svojevremeno je izjavio da Učidini veliki filmovi nisu loši, ali da on lično voli njegove ranije radove, a pogotovu “Neograničeno napredovanje”.
