Mirjana Jokovic kzs 02 2902 2020
Mirjana Jokanović

Easy land daleko od jednostavnosti

Kanadski film čiju ekipu čine srpski filmski umetnici, i to većinom dame

Osim što pokriva aktuelnu temu emigracije, u ovom slučaju reč je o Srpkinjama u Kanadi, film Easy land je dirljiva porodična drama u kojoj glavne junakinje, samohrana majka, koju glumi neprevaziđena Mirjana Joković i ćerka tinejdžerka, čiju ulogu tumači kanadska glumica, srpskog porekla i jedna od glumica iz aktuelne serije “Sluškinjina priča”, Nina Kiri, donose snažnu i bolnu priču o bipolarnom poremećaju, međuljudskim odnosima, ljubavi, sazrevanju i karijeri. Ovaj naslov, u režiji Sanje Živković, autorke koja je radi na relaciji Srbija-Kanda, prikazan je prvobitno na Internacionalnom filmskom festivalu u Torontu, a svoju premijeru u Beogradu imaće 1. marta u 19:30h u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u okviru FEST20.

Radnja Easy land govori o život u emigraciji, ali i o unutrašnjim sukobima i borbama za opsatnak koje se u čovek odvijaju bez obzira na to u kom se okruženju nalazi. Upravo je o tome i govorili glumica Mirjana Joković, nakon novinarske projekcije filma na ovogodišnjem FEST-u. Ona i sama već dugo živi van naše zemlje, tačnije u Los Anđelesu, gde predaje glumu:

“Ono što je meni bilo lepo u vezi filma je to što je Sanja (reditelj filma) bila tako hrabra da priča o stvarima koje nisu samo pitanje migracije već i mentalnih bolesti, odrastanja jedne mlade devojke koja postane roditelj svom roditelju, to su kompleksna preplitanja problema o kojima ljudi ne pričaju. Postoji tabu o mentalnim bolestima, to je bruka u nekim kulturama, velika tragedija. Ne boluju samo ljudi koji imaju mentalne probleme, već i svi oko njih. Užasno je bitno da se o tome priča, bilo mi je važno da se u filmu ispriča priča koja je prava, da se iznesu istine koje su bitne za ljude koji bi mogli da se prepoznaju u tome,” na konferenciji za novinare, okviru FEST-a, rekla je glumica Mirjana Joković, u filmu Jasna.

Glavna protagonistkinja arhitekta Jasna bori se kako s svojim bipolarnim poremećajem ličnost tako i s materijalnim opstankom, jakim stvaralačkim porivom i na kraju krajeva s usamljenošću i nerazumevanjem okoline, što ovom filmu daje prostornu i vremensku širinu. 

“Ljudi su svugde usamljeni, svugde imaju iste potrebe, i to je najlepša stvar umetnosti i filmova kojima se bavimo, jer je to univerzalni jezik”, potvrdila je Mirjana u svojoj izjavi.

Glumica Joković, koju znamo po izuzetno odigranim ulogama u filmovima, kao što su to Stršljen, Podzemlje, Mala… i u filmu Easy land je maestralna u ulozi samohrane majke Jasne čiji život je obeležen problemom s mentalnim zdravljem. Naša glumica Mirjana napustila je Srbiju pre tridesetak godina, a u Americi predaje na California Institute of the Arts, jednoj od najboljih progresivnih škola u SAD-u, već 15 godina.

KZS 13.30 01 2902 2020
Sanja Živković

Ovaj film su snimile gotovo same žene i to one koje su na ovaj Ili onaj način u vezi sa Srbijom, pa tako i rediteljka i scenaristkinja filma, Sanja Živković unosi neke autobiografske momente u sam scenario, koji zbog toga i deluje iskreno i uverljivo. 

“Moja porodica je ’94 došla u Kanadu, došla sam sa majkom, ocem i dva brata. Priča nije copy paste iz mog života, ali ostala su mi upečatirana osećanja tokom tih prvih godina. Iako sam imala samo 6 godina znala sam kroz šta moji roditelji i celo njihovo okruženje prolaze. Zapravo sam prvo smislila taj naziv, Easy land, zato što sam pomislila kako ljudi percipiraju Kanadu kao možda lakši život. Verujem da za neke ljude to i jeste, ali definitivno tih prvih par godina nisu predstavljene realno, mislim da taj period definitivno nije lak i želela sam da ga predstavim na jedan realan način”, o emigraciji iz ličnog iskustva, kaže rediteljka Sanja Živković.

KZS 13.30 05 2902 2020
Nina Kiri

Problematičnu ćerku u filmu Easy land glumi poznata kanadska glumica Nina Kiri, koja je živela godinu dana, po rođenju, u Srbiji, odselila se u Kanadu, da bi potom svoja leta provodila kod bake u Pančevu. Svetska publika je poznaje po ulozi u popularnoj seriji “Sluškinjina priča”. Kao i Jasnina ćerka u filmu, i glumica Nina je tokom odrastanja bila rastrzana na relaciji Kanada-Srbija, što joj je pomoglo da se poistoveti s likom koji ovom prilikom igra. 

“Ja sam odrasla u Kanadi ali sam rođena u Beogradu, svake godine smo ovde dolazili tokom leta i moje iskustvo je bilo negde između. To “između” je mnogo komplikovano jer postoji nostalgija za zemljom koju ne poznaješ. To mi je bilo jako poznato i dopalo mi se kod filma, zato što je stvarno pokazao kako odrastaš u jednom mestu ali kod kuće si totalno drugačiji nego u školi. Razumem taj osećaj. Što se tiče relacije između njih, nisam tako nešto doživela sama, tako da smo o tome pričali puno”, o emograntskoj nostalgiji i o odnosu majke i ćerke u filmu, kaže mlada glumica Nina Kiri, i zaključuje: “Meni je ovaj film rešenje na neki način, zato što je spojio posao i moju zemlju. Sad smo ovde, i to je mnogo lepo iskustvo i dosta mi znači što se tiče te nostalgije koja će uvek da postoji.”

Muzika je, takođe, preferencija autorke Živković, pa tako u filmu možemo da čujemo numere EKV- a i Bajage i instruktora, koji su tu da ohrabre glavnu junakinju, ali i da leče njenu nostalgiju, koja je svakako jedan od najvećih kamena spoticanja onih koji su napustili svoju zemlju u potrazi za lepšim i sigurnijim životom.

“Nostalgija je definitivno najveći problem kad se ode preko. Mislim da ne postoji način da se izleči u potpunosti, prosto treba da živimo i osećamo potrebu za svojom domovinom i to je potpuno normalno. Ja već godinama živim i u Srbiji i u Kanadi, profesionalno više radim u Kanadi, u Srbiji sam završila fakultet, u Kanadi sam odrasla, u Srbiji sam rođena. To je individualna stvar, ali svako treba da pronađe svoj način da mu bude lepo. Ne postoji recept, ali to je sve normalno”, svoje lično iskustvo na tu temu, i mimo platna, deli rediteljka Živković, i to uoči beogradske premijere svog dugometražnog prvenca.

Film Easy land i njegova ekipa stigli su u grad Beograd. Večeras će publika iz sale izaći u suzama, jer univerzalnost priče i saosećajnost, ljudskost koju ona u posmatraču budi, jeste velika vrednost koju će gledaoci poneti sa sobom.

foto:FEST