Dan evropskih autora se prvi put obeležava 27. marta 2023. godine u cilju ponovnog povezivanja mladih generacija sa čitanjem i otkrivanja raznolike evropske književnosti.
Ova inicijativa takođe želi da pokaže da književnost može da bude alat za individualno osnaživanje. Knjige i čitanje omogućuju mladima da se uključe u aktuelne društvene i lične izazove.
U tom kontekstu, u Srbiji se u okviru programa Kreativna Evropa sprovode različiti projekti, a sve u cilju stvaranja navike čitanja među mladima.
Jasmina Marković Karović iz Urban Reads ukazuje da jako mali broj ljudi čita i da je uglavnom reč o literaturi koja ima vidljivu primenu u svakodnevnom životu – poput knjiga iz popularne nauke – ili ispovesti poznatih ličnosti.
Književnost, kao takva, slabo se čita. Međutim, kod mladih je to obrnuto. Da, mali broj mladih ljudi zapravo čita, ali ti koji čitaju, čitaju najviše upravo književna dela. Potreba kod mladih da se poistovete sa likovima i nađu grupu kojoj bi pripadali – jer u stvarnosti to obično nije slučaj – mnogo je veća i snažnija nego kod odraslih. Postoje knjige koje su u obavezi da čitaju zbog škole, ali sami tragaju za baš onim pričama koje će im pokazati da postoji mesto pod ovim nebom koje je samo njihovo, i da su problemi s kojima se suočavaju prisutni i kod nekih drugih klinaca, a da su svi ti hormoni i sve te misli koje ih preplavljuju potpuno normalna pojava.
Ona smatra da nema potrebe posebno približavati književnost mladima, jer potencijal i potreba već postoje.
Deca koja vole da čitaju sama će doći do knjige koja ih zanima. Naš je posao da taj odabir naslova bude kvalitetan. Na nama je, takođe, da pratimo medije kojima se mladi koriste kako bismo s njima uvek bili u gotovo drugarskoj komunikaciji i kako bismo stvorili prostor u kojem će se oni osetiti bezbedno da međusobno sugerišu, diskutuju i promišljaju. Moraju da znaju da ih čujemo, i da nisu sami. A što se tiče onih koji nisu dosad razvili preterano veliku ljubav prema čitanju, polazeći od stava da verovatno nisu imali pred sobom dela s kojima su mogli istinski da se povežu i poistovete, smatramo da im treba ponuditi dela koja ne manjkaju kvaliteta, ali kod kojih je, možda, za promenu, akcenat na zabavi, umesto na poruci. Ona su tu poput ulaznog portala u svet koji ih čeka iza, koji nije uvek toliko lagan i zabavan, ali koji je neka vrsta utočišta.
U okviru programa Kreativna Evropa, Urban Reads učestuje sa projektom „Osvešćeni Evropljanin – kul Evropljanin“. Reč je o edukativnom književnom projektu koji je usredsređen na uočene probleme u savremenom društvu, koji se tiču njegove najosetljivije i možda najvažnije grupe – tinejdžera.
Jasmina Marković Karović objašnjava da su za ovaj projekat planirane tri grupe knjiga iz triju važnih oblasti: rodne ravnopravnosti, ekološkog aktivizma i inkluzije.
Svaka od te tri grupe sastoji se od po tri knjige, i svaka od te tri knjige pokriva po jednu kategoriju. Glavni fokus projekta je edukacija dela mlade populacije koja redovno čita, ali i priključivanje onih kojima to do sada nije bilo zanimljivo. Čitave generacije su zapostavljene u informisanju koje se tiče stanja u društvu, suštinskoj neravnopravnosti ili stanju u kojem ostavljamo našu planetu. Ovaj projekat to planira da promeni koristeći jezik i komunikaciju koji će teme, koje im inače nisu bliske, načini više „kul“, tako da se osete uključenim u borbu koja ih sve čeka. Planirani načini promocije i komunikacije takođe promovišu evropsku kulturnu i lingvističku raznolikost.
Organizacija Hartefakt takođe učestvuje u projektu of „Poets of Today – Voices of Tomorrow” ili skraćeno POT-VOT. Reč je o zajedničkom evropskom projektu organizacija iz Slovenije (Pionirski dom), Poljske (ARTeria), Mađarske (Pro Progressione), Finske (Asocijacija finskih centara kulture za decu) i Srbije, koji dovodi poeziju u škole na inovativan način, približavajući je mladima i lokalnim zajednicama.
Glavni cilj projekta je razvoj novih performativnih poetskih praksi. Umetnički timovi iz partnerskih zemalja biće odgovorni za kreiranje umetničkih pesničko – edukativnih programa. Ciljne grupe projekta su savremeni, etablirani pesnici, srednjoškolski nastavnici i učenici srednjih škola, koji će se povezati kroz pesničke događaje u samim školama, ali i u širim lokalnim zajednicama.
Tokom projekta koji je počeo u septembru prošle godine i traje do 31. marta 2025. godine, planirani su pesnički događaji, okrugli stolovi i dve konferencije čime se želi istaći značaj čitanja u školama, kao i veza između scenske umetnosti i poezije.
Dvadeset umetnika će ispitivati mogućnosti scenskog izvođenja poezije, deliće inovativne pristupe sa 50 pesnika, 100 nastavnika u školama i dopreti do pet i više hiljada pripadnika mlađe publike iz svih pet zemalja. Međunarodni pesnički kolektiv postaće nosilac metodološkog procesa, nastupaće u pet različitih zemalja i predstaviće proces rada i potencijal različitih formi večeri poezije na frankfurtskom Sajmu knjiga.
U ovoj fazi projekta, održane su radionicame na kojima je učestvovao pesnički tim u saradnji sa umetničkim timom, a bile su posvećene popularizaciji i proučavanju savremene poezije, razmatranju problema i ideja, kao i pripremama za dalje aktivnosti u saradnji sa srednjim školama u Srbiji.
Trenutno je otvoren javni poziv za profesore nakon čega će se oni povezati sa pesnicima kako bi zajedno radili na osmišljavanju načina da se mladima približi poezija prilikom pesničkih poseta školama.
