Povodom obeležavanja pola veka programske akcije Radio Beograda „Knjiga solidarnosti“, u RTS Klubu će u četvrtak, 5. oktobra u 13 časova, biti predstavljena “Knjiga solidarnosti – Prvih 50 godina” u izdanju RTS Izdavaštva, priređivača Biljane Bošnjak Draganović. Za pet decenija postojanja najstarija programska akcija darovala je oko tri miliona knjiga i osnovala na hiljade biblioteka…
U cilju podržavanja pet decnija duge tradicije darivanja knjiga, ukoliko ste u prilici, ponesite sa sa sobom koju knjigu, u vidu simbolične ulaznice na dan predstavljanja izdanja „Knjiga solidarnosti – Prvih 50 godina“ kao krune višedecenijskog darivanja knjiga, koje ima svoju humaniratnu, kulturnu i prosvetiteljsku misiju i stiže svuda gde se govori, čita i piše na srpskom jeziku.
Za knjigu su tekstove pisali pesnici, glumci, pisci, slikari, novinari…koji su tokom proteklih decenija dali doprinos pokretanju i održavanju ove jedinstvene književno-humanitarne misije, među kojima su: Miro Vuksanović, Vidak Maslovarić, Matija Bećković, Milan Mihailović, Ljubisav Milunović, Bratislav Milanović…
O knjizi će govoriti: Radomir Andrić, Vidak Maslovarić, Bratislav R. Milanović, Milan Caci Mihailović, Dušan Radulović, Mihailo Šćepanović i Biljana Bošnjak Draganović.
Prvu biblioteku otvorila je pesnikinja Desanka Maksimović 21. novembra 1972. godine u Lukovdolu, selu u Lici, rodnom mestu pesnika Ivana Gorana Kovačića. Odmah potom otvorene su biblioteke u Lever Tari (Crna Gora), selu Soko kod Doboja (BiH)… Dobrušovu kod Bitolja, u Srbu na Kosovu i Metohiji…
A knjige su nadalje „išle“ gde god su manjkale, a malo gde ih je bilo dovoljno. U nekim zaseocima bile su to i prve koje su deca videla. Da radost poklanjanja bude veća uz tri-pet-deset paketa knjiga u kombi je uvek stao i pokoji glumac pesnik, pisac… Govorili su stihove Momčilo Tešić, Radomir Andrić…, glumačke role Patar Kralj, Milan Caci Mihailović, Svetlana Bojković, Branislav Ciga Jerinić…
Sa „Knjigom solidarnosti“ je u rodno mesto, selo Neresnicu, stigao posle 64 godine i pesnik Stevan Raičković. I to u školu u kojoj se rodio, gde su mu roditelji učiteljevali, da otvori biblioteku koja nosi njihova imena: Biblioteka „Živka i Milan Raičković“.
Za knjigu su tekstove pisali pesnici, glumci, pisci, slikari, novinari…koji su tokom proteklih decenija dali doprinos pokretanju i održavanju ove jedinstvene književno-humanitarne misije, među kojima su: Miro Vuksanović, Vidak Maslovarić, Matija Bećković, Milan Mihailović, Ljubisav Milunović, Bratislav Milanović…
