Galerija na otvorenom
Da li znate da je teren na kojem se nalazi Blok 45 nekada bio močvaran, i da je pripadao selu Bežanija?
O nastanku Novog Beograda i o životu u njemu, možemo dosta da naučimo jednostavno šetajući blokovima i razgledajući grafite, a ako smo još i u pratnji istoričarke umetnosti Ljiljana Radošević, upoznaćemo celu jednu urbanu epohu i njenu subkulturu do detalja.
Zato smo sa njom u šetnju krenuli i mi, prošle subote, i to baš od grafita koji prikazuje nastanak grada od močvarnog predela do današnjeg Bloka 45, poznatog još i kao „Naselje Sunca“, u kom danas živi čak 16.000 stanovnika.
Inicijalna ideja, pri projektovanju Novog Beograda, u vreme samoupravnog socijalizma, bila je da on predstavlja elitističko naselje, kako je to objasnila istoričarka umetnosti i vodič šetnje “Urban Hike 1” Ljiljana Radošević, rekavši:
„Bilo je potrebno mesto gde bi se centralizovala vlast, a svi stari gradovi nosili su sa sobom taj utisak buržoazije. Došlo se do zaključka da ovaj brisani prostor, od starog Beograda do Zemuna, bude baš to mesto gde će se izgraditi novi, idealni socijalistički centar, koji će, ustvari, predstavljati ono što je Jugoslavija tada trebalo da predstavlja.“
Prva gradnja je krenula od hotela Jugoslavije, a beton za gradnju smo tada uvozili, pojasnila je Ljiljana, i dodala: „Ironija Novog Beograda je u tome što je zamišljeno kao elitističko, ali se onda sudbina poigrala s tim, i dobili smo jedno socijalno naselje.“
Kako je na Novom Beogradu falilo dodatnog sadržaja, ljudi su ga doživljavali kao spavaonicu, jer su za sve ostalo morali da svakodnevno odlaze u druge delove grada.
Devedesete godine su bile posebno stresne i oskudne, tako da su tadašnji tinejdžeri, kao jedinu mogućnost nekog napretka i lepšeg života u bezličnom blokovskom sivilu, videli u bojenju zidova.
Prve boje koje su koristili, jer su im tada jedine bile dostupne, a da bi kasnije baš one postale obeležje beogradskog grafiti stila, jesu crna, kao okvir, i srebrna, kao ispuna. Začeci ovog stila nalaze se na zidovima u Bloku 45.
„Miša Yens zvanično važi za tatu beogradskih grafita. Ti neki prvi uplivi grafiti kulture desili su se osamdesetih godina, kao i u ostalim delovima Evrope, podsrestvom savremen hip-hop kulture, filmova, spotova, itd… Međutim, ono što je kod nas zanimljivo jeste to da su grafiti došli ne putem same umetnosti već putem break dance-a,“ o počecima grafiti umetnosti kod nas, rekla je istoričarka umetnosti i vodič Urban Hike šetnje Ljiljana Radošević, koja se ovom temom bavi već 20 godina.
Šetnja gradskim pejzažem ili kako su je nazvali organizatori iz Kulturnog centra Beograda Urban Hike, osmišljena je tako da se tokom tročasovnog razgledanja ulične umetnosti upoznaju značajni beogradski grafiti umetnici, što je svojevrsan produžetak aktuelne izložbe “Ulica!”, autorke Dragane Kovačić, u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, koja takođe predstavlja ulične murale.
Kustoskinja izložbe “Ulica!” i istoričarka umetnosti Dragana Kovačić, i sama živi u novobeogradskim blokovima, a njena izložba, kao i njen nastavak, Urban Hike šetnja, predstavljaju radove grafiti crtača Hope-a, Cash-a i Junk-a i njihovih gostiju, Yens-a, Sub Zero-a i Abs-a.
„Visoko cenjen kao izuzetan arhitektonski koncept Blok 45, poznat i kao “Naselje Sunca” izgrađen je prema pobedničkom konkursnom rešnju iz 1965. čiji su autori bili Ivan Tepeš i Velimir Gredelj.
Blok je sagrađen za četirigodine u periodu 1969-72. i čine ga tri celine: soliteri uz ulicu Jurija Gagarina, kompleks četvorospratnica i dvospratnica u centralnom delu bloka i deo uz Savu, Savski kej i nasip. Glavni arhitekti angažovani na projektovanju stanova u Bloku 45 su bili Mihailo Čanak (osmospratnice), Rista Šekerinski (četvorospratnice i dvospratnice) i Grgur Popović (soliteri). Teren na kome se nalazi Blok 45, pripadao je selu Bežanija, bio je močvaran i podizanju bloka je prethodilo dugotrajno isušivanje i nasipanje terena.“ Iz teksta Kulturnog centra Beograda
foto: Tijana Janković-Jevrić
