Glumačka legenda i muzičar Rade Šerbedžija sa svojim orkestrom “Zapadni kolodvor” sinoć (subota, 26.10.) održao je retko izvanredan rasprodati koncert pred uvek presrećnom beogradskom publikom u Mts Dvorani, da ga gleda uživo na sceni kako briljira u svom muzičko poetskom programu.
Gost iznenađenja bio je popularni glumac Nikola Kojo, i ta tajna je bila veoma strogo čuvana od javnosti, da niko od medija nije mogao to da otkrije, što je srećna okolnost.
Koncert je romantično i nadahnuto nosio naziv „Zbog tebe, zbog sebe, zbog drugih“ i bio je specifičan po tome što se Šerbedžija prvi put pojavio na pozornici na štakom. Naravno, ima razloga, što svestranog autora, dramsko muzičkog umetnika čini pravim supeherojem.
“Operisao sam kuk 24. septembra, i mirovao, ali eto došao je trenutak, a to je ovaj 26. oktobar da održim koncert u Beogradu. Trebalo je da snimam seriju u Americi i u Zagrebu, te sam morao otkazati, ali – ovaj koncert se ne otkazuje!”, otkrio je Rade odmah na početku svoje zdravstveno stanje i poručio šta misli o koncertu u prestonici Srbije.
Dakle, nema otkazivanja, makar došao i na jednoj štaki, što ga čini retko neumoljivim izvođačem, te je izveo trijumf kakvog nema.
Prvo je na velikom ekranu bio prikazan video snimak mladog Radeta i glumca Ivice Vidovića, koji su pevali pre 52 godine u Beogradu, te je zvezda noći i taj deo priče želeo da podeli sa publikom, uvek šarmantno i simpatično.
“Privikavali smo se na Beograd, a i Beograd smo privikavali na nas. I evo tako je sada sa mnom i Beogradom već godinama, decenijama. Ivica Vidović je tada snimao film kod Dušana Makavejeva, a ja sam snimao kod Živojina Pavlovića”, objasnio je Šerbedžija i onda se pitao kako tačno da započne večerašnji koncert.
Odlučio se za numeru iz predstave “Prosjačka opera”, prema drami nemačkog dramskog pisca Bertolta Brehta, čiju je novu verziju režirala njegova supruga Lenka Udovički na Brionima, u njihovom pozorištu “Ulysses”. Komad se prevodi i kao “Opera za tri groša”.
“Moja Lenka je napravila sjajnu predstavu ovog leta na Brionima, divno je režirala. Moj štap večeras liči malo na prosjački štap, ne daj bože. U prosjačkim operama u poslednje vreme živimo, vidite kakva je situacija”, poetski i simbolično je povezao Rade celu atmosferu i aktuelnosti u zemlji.
Neprolazne i izvanredne pesme Arsena Dedića, Kemala Montena, Džonija Štulića, Miše Kovača i drugih kolega sa kojima je sarađivao, činile su okosnicu koncerta, kako često čini Radetov repertoar, uz poezijuBranka Miljkovića, Konstantina Simonova.
Nakon “Prosjačke opere”, koja je bila divan uvod u koncert, usledio je red na dragog kolegu Huseina Husa Hasanefendića, kako ga Rade naziva – “šef “Parnog valjka”, koji je napisao hit “Eto pjesma” kako je glasio i naziv ranijih koncertnih turneja Šerbežije i “Zapadnog kolodvora”.
Hus će sa obnovljenim “Parnim valjkom” na istom mestu Mts Dvorane imati koncert 9. novembra, te je ovo bio jedan manji uvod i za tu svirku.
Književnik, glumac, reditelj, muzičar, upravnik pozorišta “Ulisis” na Brionima, dalje je na set listi utisnuo pesmu za koju je veoma vezan.
“Možda se više sećaju oni malo mladji od mene. Pre tačno 50 godina snimljena je pesma “Barbara” na mom prvom albumu, ali u novom aranžmanu”, najavio je umetnik nadahnuto tu divnu pesmu koju je veličanstveno dočarao uz radost publike.
Ranije je voleo da je najavljuje ovim duhovitim rečima – “Sledi jedna pesma koja je starija čak i od mene”.
Takodje je duhovito je opisao svoju narednu pesmu “Kosa boje maka” – “ovo je moja najbrža pesma. A znate li zašto? Meni je bilo 17 godina, a njoj 18. Jedna crvenokosa”, te je zapevao sa toliko strasti i ljubavi, kao da je izvodi prvi put, kao da je pred nama svetska premijera.
Kompozicija je zaista dinamična, brza, i izvodjenje je Rade uspešno razigrao u stilu čardaša.
Velika inspiracija Radetu svakako je neprolazni umetnik šansona i šlagera – Arsen Dedić, koji je na ovom koncertu nezobilazan i često “prisutan” na repertoaru.
Anegdotu o pesmi “Panonske trešnje” ponovo je Šerbedžija ispričao, kada mu je Arsen napisao za jedno takmičenje u Hrvatskoj. Ponosni Rade je bio srećan sa osvojenim drugim mestom, došao je da to javi Arsenu u njegov dom. Medjutim, Arsen ga je dočekao strogo na vratima, u šlafroku, i pitao “I?”, Rade mu reče “Drugo mesto”, a Arsen ljutito “Samo?”.
Ranije je Rade voleo da opiše svog dragog kolegu – “Ja sam jedan od vojnika Arsena Dedića, tog našeg životnog i muzičkog generala”.
Podsetio je Rade publiku na svoju pesmu “Prijatelj ga kađe više ne poznaje” koju je objavio u istoimenoj zbirci 1997. godine u izdanju hrvatskog nedeljnog lista “Feral Tribune”, i naravno samo kako on ume, recitovao je tako moćno i inspirativno, te je odlutao u svet poezije kao da se sprema za novu pozorišnu predstavu.
Beskrajno raspoložen umetnik je kreirao čitav scenario svog koncerta, da bude veoma sadržajno, bogato, u svakom smislu sveobuhvatno, svestrano, da publika ima vrhunski veleslalom događaja.
Objavio je zapažene zbirke pesama i snimio studijske muzičke albume i live izdanja, od kojih su najpoznatiji: “Ne daj se Ines”, “Ponekad dolazim, ponekad odlazim”, “Orihi orihi”, “Imam pjesmu za tebe”, “Rade Šerbedžija i Zapadni kolodvor”.
Ovaj opus bio je osnova najnovijeg koncerta.
“Veliki pozdrav Džoniju Štuliću!”, uzviknuo je naš umetnik i zapevao baladu grupe “Azra” – “Meni se dušo od tebe ne rastaje”, što je često na set listi Radetovih koncerata.
Branimir Džoni Štulić je barem sa ovom antologijskom kompozicijom bio deo višeslojnog repertoara “Zapadnog kolodvora”, i podsetili smo se tog divnog opusa neprevazidjene rok grupe poetskog izraza i specifičnog senzibiliteta.
“Bio sam na koncertu Zdravka Čolića, i gledam tamo kako on svaki čas menja odela, potpuno ludo. A evo ja večeras ću da menjam šešire. Naredni šešir posvećujem mom velikom prijatelju Kemalu Montenu i našem duetu”, najavio je Šerbedžija divnu pesmu “Ni u tvome srcu” (2000) i ovaj put je otpevao sa kolegom violinistom iz pratećeg sastava “Zapadni kolodvor”.
Kompletan doživljaj je ispunjen sa emitovanjem video spota “Ni u tvome srcu” u kome Rade i Kemal uživaju na obali Hrvatskog primorja, vole da igraju šah ili igraju karte, dok pevaju.
Rade kao pravi boem gospodin čovek sa crnim šeširom natočio je sebi vino u čašu, a zatim i drugu čašu za spomenutog kolegu – violinistu i vokala.
Dramski i muzički umetnik je najavio svoju prvu gošću – “jedna glumica koja igra u ovoj popularnoj seriji koja se zove, kako beše … “Tajne vinove loze” – i na scenu stiže zapravo njegova ćerka Lucija Šerbedžija, iz njegovog prvog braka, u kome ima i sina Danila Šerbežiju, koji je režirao najnoviji film“Dražen” o čuvenom jugoslovenskom košarkašu Draženu Petroviću.
Lucija je pevala numeru iz filma “Moram spavat, anđele” (2007 u režiji glumca Dejana Aćimovića, na muziku kompozitora Livija Morosina, koga Rade veoma ceni.
Glumica je podsetila i na prvi film Aćimovića – “Je li jasno, prijatelju?” (2000) u kome jednu od uloga je odigrao upravo njen otac Rade Šerbedžija.
Rade se nakon ćerke Lucije prihvatio akustične gitare i predstavio publici pesmu “Moj otac partizan bio” i pohvalio se da je davne 1982. godine odneo pobedu sa tom numerom na Zagrebačkom festivalu šansona.
“Objavili su pesme sa tog festivala. Medjutim, moje pesme nije bilo u štampi te ploče. A znate li zašto? Zato što se u tekstu pesmu pominje “Informbiro”, a sada ćete je čuti celu”, najavio je Rade i sa gitarom sam na sceni odveo publiku 42 godine unazad.
Vrhunac večeri delimično je bilo u maestralnom izvodjenju antologijske balade “Ostala si uvijek ista” Miše Kovača u drugačijem Radetovom aranžmanu odussevila je prepunu Mts Dvoranu, a umetnik je najavio harizmatično i emotivno – “u čast velikom i neponovljivom Miši Kovaču”.
Publika je zaista svaki stih, svaku melodiju upijala i utisnula u svoje misli, svest i um, te je pevala sa Radetom sve vreme horski, što je zvezdu večeri oduševilo i obradovalo.
Prerano nastradali makedonski pop pevač Toše Proeski je takođe svojevremeno izvanredno obradio baladu “Ostala si uvijek ista”, iz pera Đorđa Novkovića, oca od Borisa Novkovića.
Simpatičan i komičan momenat nakon te predivne balade bio jer kada Rade ne može da pronadje svoje listove na kome se nalaze repertoari pesama, te je malo odglumio zbunjenost i histeriju pitanjem – “Gde je sad ovo moje? Nadjite mi”, da bi uskoro pronašao sve na tren izgubljene stranice svih pesama.
Ponovo stiže na red poezija i divna besmrtna lirska priča “Čekaj me (i ja ću sigurno doći)” ruskog – sovjetskog književnika Konstantina Simonova (1915-1979), koga je prethodne večeri (petak, 25.10.) recitovao takođe i glumac Ivan Bosiljčić u svom poetsko muzičkom projektu “Naše veče”. Očigledno je Simonov pravi izbor za glumce u recitovanju, zahtevan i zahvalan u isto vreme, jer ga ovi glumci uvek imaju u repertoarima.
Rade je samo uz suptilnu, tihu pratnju harmonike govorio stihove “Čekaj me i ja ću sigurno doći, samo me čekaj dugo”. Bio i ostao majstor i maestro u ovom formatu.
Onda sledi predivno iznenađenje koje niko nije očekivao
Scenario tog gostovanja je briljantno osmišljen
Rade je kao krenuo da peva narednu numeru, ali taman kada se latio mikrofona, čuje se da umesto njega neko drugi počinje pesmu da peva veoma efektno i sjajno, sasvim iznenada.
Šerbedžija zbunjeno gleda u publiku, navodno mu nije jasno ko je to iza scene, i onda lagano dolazi na pozornicu niko drugi nego popularni glumac – Nikola Kojo, prvi put kao gost na Radetovom koncertu!
Publika je bila apsolutno oduševljena i nagradila dramskog umetnika serijom aplauza.
Nikola i Rade su se zagrlili, da bi domaćin pustio Koju da otpeva sam celu starogradsku pesmu “Te oči tvoje zelene”, koja je proslavila Predraga Cuneta Gojkovića, kao i Zvonka Bogdana.
“Te oči tvoje zelene, i reči tako varljive, i pesma tvoja zanosna, pomuti razum moj”, odjekivale su Mts Dvoranom i publika gotovo da nije doalzila k sebi nakon tog Kojinog izvodjenja.
Rade je Nikolu zamolio da ostane još malo na sceni, dok mu je ovaj odgovorio – “Pa hajde, ostaću, iako me nisi primio na Akademiju kada si bio u komisiji”, podsetio je Nikola Kojo duhovito da nije ušao prvi put na prijemni na sadašnji Fakultet dramskih umetnosti (FDU), jer je Šerbedžija izgleda bio strogi profesor glume.
Krenuli su onda zajedno duetski da pevaju dve vezane pesme – “Devojka moga kraja” (još jedna posveta Arsenu Dediću) uz refren hita “Devojko mala” iz filma “Ljubav i moda” (1960), što je publika takodje mogla da sluša veče pre na koncertu Ivana Bosiljčića.
Tu numeru je svojevremeno pevao Vlastimir Đuza Stojiljković, a obradili su je i “Idoli”, kao novi život te popularne pesme.
Nikola Kojo i Rade Šerbedžija premijerno su dokazali da mogu biti zaista izvanredan muzički tandem i tako bi mogli da i dalje često nastupaju na koncertima.
Naredni gost bio je muzičar Gabor Lenđel Gabi, osnivač rok grupe “Teška industrija”, rodom iz Subotice, kompozitor, gitarista, violončelista, u početku vodja grupa “Suze mladih krokodila” i “Entuzijasti”. Rade je sa njim predstavio nekoliko pesama zajedničke saradnje.
Gabi je bio i sportista, šampion u štafeti atletike, na svetskim takmičenjima, te je Rade naravno i ovo istakao i pohvalio svog prijatelja.
Ponovo se uključuje poezija, besmrtni i mnogima omiljeni Branko Miljković (1934-1961), pesma “Uzalud je budim”, što je bio poseban segment za sebe, highlight koncerta na svoj način. Dok je recitovao ovu tužnu poeziju vanvremenskog pesnika koji nas je tako prerano napustio, sa nepunih 30 leta, na velikom platnu su se prikazivale fotografije mnogih glumačkih i muzičkih velikana koji su nas napustili u celoj bivšoj Jugoslaviji: Milena Dravić, Dragan Nikolić, Sonja Savić, Mustafa Nadarević, Mija Aleksić, Zoran Radmilović, Pavle Vuisić, Miodrag Petrović Čkalja, Ivica Vodović, Živojin Pavlović, Dušan Makavejev, Ljubiša Samardžić, Ružica Sokić, Dragan Marinković, Nebojša Glogovac, Ljuba Tadić, i zaista mnogi drugi, nažalost.
Očigledno da ne može Rade bez svog uzora Arsena Dedića, te je njegovu šansonu “Tvoje nježne godine”otpevao zapravo u vidu recitacije, kao čistu poeziju, što je Dedić svakako i bio, pre svega izuzetan pesnik, i onda muzičar, kompozitor, pevač.
Rade nas je podsetio da ima i zapaženu karijeru književnika, od svojih zbirki pesama do autobiografskih romana kao “Posle kiše” i “Do poslednjeg daha”.
Ovu drugu knjigu je nazvao prema kultnom filmu francuskog reditelja Žan Lik Godara, sa Žan Pol Belmondom u glavnoj ulozi (kasnije je bio i rimejk sa Ričardom Girom).
Ali, knjiga nosi takav naziv i zbog Radetove pesme posvećene tom filmskom ostvarenju “Do poslednjeg daha (Moja filmska)”, koju uvek peva na svojim koncertima i uz nju pleše.
Pomalo “stara škola” kompozicije i poezije, više poema nego pesma, Rade je odlučno izvodi kao naraciju, pripovedanje o nekim prohujalim vremenima, kada su se snimali mnogo bolji filmovi, stvarale najbolje melodije, režirale vrhunske predstave, ne samo u bivšoj Jugoslaviji, već i celom svetu. Svakako da je Šerbedžija uvek beskrajno simpatičan i efektan tokom izvodjenja ove poemske muzičke priče, te obavezno vrti rukama dok izvodi ples, i pored toga što je operisao kuk, dakle retko maestralno, šta sve on čini za svoju vernu publiku.
Zapevao je onda stihove “pusti me da spavam, moja draga” za uvek odličnu numeru “Povratak ratnika”,te je i za ovu kompoziciju otkrio kako je nastala: “pisali smo je moja Lenka i ja u jednom malom izbegličkom stanu u Sloveniji 1992. godine”.
Posle te predivne pesme, usledio je odlomak “Bella Ciao” koji su horski otpevali “Zapadni kolodvor”, Rade i publika, kao efektan zaokruženi deo jedne celine.
Bila je to slavna pesma italijanskih partizana iz Drugog svetskog rata, zasnovana na starijoj narodnoj pesmi.
Često voli Rade i pesmu “Poleti ptico” koju je otpevao sa ljubavlju, i uvek istakne da ju je napisao Zlatan Zlatko Arslanagić, nekada član izvorne postave sarajevske pop rok grupe “Crvena jabuka”, i Rade voli da kaže da ovaj umetnik danas živi u Torontu (Kanada), piše pesme i bavi se prodajom knjiga.
Na jednom koncertu u Botaničkoj bašti “Jevremovac” na leto 2022. Rade je “Poleti ptico” posvetio srpskom i svetskom teniseru Novaku Đokoviću, posebno što su tada Novakovi roditelji iz prvih redova sa uživanjem pratili koncert.
Približavao se lagano finale koncerta, te je zvaničan deo programa zaokružen sa antologijskom numerom “Ne okreći se, sine”, prema mojoj pesmi koju sam napisao davne 1988. godine i posvetio je mom sinu Danilu, koji je tek napunio 17 godina“, podsetio je umetnik na naziv tog svog albuma i na čuveni film “Ne okreći se, sine” (1956) reditelja Branka Bauera, prema istoimenom romanu i scenariju Arsena Diklića.
“Pesma je zapravo poruka mom sinu i svim sinovima da se ne okreću za problemima svojih očeva, da samo gledaju u život napred. Poruka pesme bi bila ljudima da pokušaju živeti jedan bolji, ispravniji, dostojanstveniji život. I nama bi bilo pametnije da se nismo okretali problemima naših očeva, nego da smo i mi, kao što i oni treba, samo da dalje idu u svoj život”, govorio je poetski Rade i otpevao tu pesmu sa orkestrom.
Svi su toliko aplaudirali, da je delovalo da je definitivno kraj koncerta.
“Zapadni kolodvor” sa Radetom se poklonio uz seriju skandiranja i obožavanja od strane mase.
“Stvarno ste najbolja publika do sada. Zaslužili ste ovaj bis”, naglasio je Rade, u naravno, zna se šta sledi – poema “Ne daj se, Ines”, remek-delo iz pera Arsena Dedića, koje je u izvodjenju Šerbedžije odavno osvojila naš svet i dobila autentičnu dimenziju koja živi svih tih decenija.
Napisana davne 1973, pesma kao da je postala legat i vlasništvo upravo Šerbedžije, koji je recituje već pet decenija sa istim žarom i emocijama kao kada je krenuo u te vode.
Rešio je Rade i da sidje u publiku, iako je na jednoj štaki, jednostavno on živi za svoju publiku skroz do poslednjed daha, do koske, zadnjih atoma snage, tako da je duž čitave velike sale išao i rukovao se sa svojim fanovima muškog i ženskog pola.
Poeta, glumac, pevač, uživao je da se druži sa auditorijumom, i tako se lagano vratio na pozornicu iako sa štakom, zaista jedna posebna vrsta super junaka.
Duža pesma “Ne daj se, Ines”, prava poema, iz više slojeva, zahtevala je i više celina, fragmenata, zbog čega se odlučio umetnik da je podeli nesebično sa vernom publikom.
Očekivalo se da je sada definitivni kraj, jer je sve “mirisalo” na to, medjutim Rade toliko obožava svoju publiku da zabavlja i ispoštuje do kraja, i tako je napravio produžetak.
“Kada već svi u sali Doma sindikata tako stojite, hajde da onda malo i zapevate. Ostanite da stojite dalje, kada ja mogu ovako bez štake, možete i vi. Evo za kraj jedne pesme koja je bila omiljena Nikoli Tesli”, najavio je Rade Šerbedžija vrlo zagonetno finale koncerta.
I tako je usledila čuvena uspavanka za decu “Tiho noći, moje zlato spava” iz riznice pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, tako da je cela sala dobrim delom više pevala numeru od Radeta, što je njemu i bio cilj. Kako se pesma završavala, tako je i umetničko muzičko veče bilo zaokruženo, poentirano, završeno, kompletirano, na veliko oduševljenje raspevane i srećne publike. Puna dva sata izuzetno kvalitetne muzike, možemo slobodno reći da je ovo možda bio i najbolji koncert Radeta Šerbedžije u poslednje barem dve decenije, a možda i ikada do sada.
Na ranijim koncertima Šerbedžije u poslednje vreme, kao dva koncerta u Botaničkoj bašti, dva puta u Mts Dvorani (2018, 2022), kao i u Hali sportova (za 6 000 ljudi), na repertoaru su se našle i druge zanimljive numere, ali je razumno da ne mogu sve ulaziti u repertoar od dva sata.
(balade “Vrijeme je, draga”, “Imam pjesmu za tebe”, poetična “Priča iz Londona”, gde je Šerbedžija opisao svoje početke uspešne internacionalne karijere dok je u Londonu čuvao svoju decu, čekajuchi buduće angažmane. Tada je njegova žena, pozorišna rediteljka Lenka Udovički radila, a on se brinuo o deci, u vreme kada je dostigao svetski uspeh sa makedonskim filmom “Pre kiše” (1993) Milča Mančevskog. Svojevremeno na jednom od koncerata u Beogradu, “Priču iz Londona” Šerbedžija je posvetio preminulom vojvodjanskom kantautoru Đorđu Balaševiću, kod koga je igrao u filmu “Kao rani mraz”, i dodao podnaslov “Pismo Balaševiću”).
Takodje, što se tiče poezije, uvek je tu savršen majstor i maestro, te je ranije impresivno recitovao odlomke iz opusa Vladislava Petkovića Disa (“Pijanstvo”), opet Branka Miljkovića (“Balada o ohridskim trubadurima”).
Ranije su mu gosti na koncertu u Mts Dvorani bili – Damir Urban i pijanista Vasil Hadžimanov.
Za one koji žele da se bolje upoznaju sa Radetovim poslednjim studjskim albumom “Ne okreći se, sine” da znaju da 11 numera i među autorima su spomenuti Husein Hus Hasanefendić (hit “Eto pjesma”) i Damir Urban (autor teksta za pesmu “Govorila je tako tiho, tiho, tiho”), čuveni virtouz na gitari Miroslav Tadić svira na pesmi “New York” Arsena Dedića, hrvatski gitarista Ante Gelo u pesmi “Ostala si uvijek ista“, autora Đorđa Novkovića i Željka Sabola.
Na novom albumu se nalaze i saradnje sa Gabi Novak i Matijom Dedićem u Arsenovoj pesmi “Od kako te ne volim”, i “Na nešto me sjeća taj grad” koju je Rade otpevao sa autorom pesme Darkom Rundekom. Svoj autorski pečat je ostavio na pesmama “Šeherezada” i navedenoj “Ne okreći se sine” naslovna numera čije stihove upućuje sinu i mlađim generacijama.
“Imam u planu da snimim i jedan album isključivo od mojih autorskih pesama, i takav bismo i koncert održali, gde bi bile samo te numere. Izbrojali smo da ima 25 pesama”, najavio je moguće planove Šerbedžija jednom prilikom u Beogradu, krajem 2022., tako da očekujemo i ovaj poduhvat nadamo se, uskoro.
Istakao se kao naš i svetski najveći naučnik Nikola Tesla u poznatoj TV seriji, zato je naglasio da je poslednja pesma na koncertu “Tiho noći, moje zlato spava”, upravo Teslina omiljena.
Film “Oslobođenje Skoplja” je režirao sa sinom Danilom Šerbedžijom, a jednu od glavnih uloga igra i njegova ćerka Lucija. Kod sina je igrao i u filmu “72 dana”.
Izgradio je internacinalnu karijeru glumeći u mnogim holivudskim hitovima sa velikim rediteljima (Stenli Kjubrik, Filip Nojs, Kristofer Nolan, Klint Istvud, Frančesko Rosi, Gaj Riči, Andjelina Džoli, Džon Vu)sa mnogim glumcima kao što su Tom Kruz, Val Kilmer, Donald Saterlend, Bred Pit, Majkl Kejn, Anđelina Džoli, Đina Geršon, Kler Dejns, Čarliz Teron, Lijam Nison, Klint Istvud, Tomi Li Džons, i mnogi drugi.
U poslednje vreme aktuelan je sa američkim TV serijama “Slow Horses” uz Gerija Oldmana i Kristin Skot Tomas i “The Old Man” sa Džefom Bridžisom i Džonom Litgouom.
Zanimljivo je koliko je Šerbedžija veoma vredan i dalje kao glumac, tako da stiže svuda da snima po celom svetu, da održava obimne turneje po regionu i inostranstvu, da vodi pozorište “Ulysses” na Brionima (Hrvatska), a i da igra predstavu “Ko se boji Virdžinije Vulf?” Edvarda Olbija, u režiji supruge Lenke Udovički u Beogradskom dramskom pozorištu.
Nadamo se novim projektima, koncertima, albumima, predstavama, fimovima, knjigama sa Radetovim likom, delom i autentičnim rukopisom – potpisom!
Da nam živi živi Rade – zauvek!
foto: Foto Filip Olćan, Mts Dvorana
