Libanski muzičar Gasan Jamin održao je dva rasprodata koncerta 11. i 12. aprila premijerno u Srbiji, odnosno u Beogradu, i to na intimnoj sceni Ustanove kulture “Gvarnerijus”.
Bio je to koncert naziva “Od mene Aznavuru”, dakle posvećen velikom francuskom pevaču, muzičaru i glumcu Šarlu Aznavuru, a Jamin je nastupao obe večeri u pratnji nagrađivanog francuskog pijaniste Gijoma Vinsenta.
Svestrani umetnik Gasan Jamin je naširoko poznat i prepoznatljiv po izvođenju francuskih šansona, i osim kompozicija neprolaznog francuskog šansonjera Šarla Aznavura, libanski muzičar je pevao i svoje autorske kompozicije.
Samo da podvučemo da je Gasan Jamin pevač, pijanista, autor i kompozitor, dakle u svim porama muzičkog stvaralaštva je prisutan.
“Dobro veče, dame i gospodo, dobro veče, Beograde. Izuzetno mi je drago što sam ovde večeras sa vama. Družimo se dve noći. Koncerti su posvećeni divnom pevaču i kompozitoru Šarlu Aznavuru, ali ću vam predstaviti i svoje pesme koje sam stvarao. Uživajte”, poručio je šarmantni Jamin i prepustio se koncertu iz dva čina ili dve celine.
Veći deo nastupa od 20 pesama bio je omaž upravo Aznavuru sa kompozicijama kao što su – “Hier encore”, “Viens pleurer au creux de mon epaule”, “Comme ils disent”, “Les plaisirs demodes”, “For me formidable”.
Aranžmane pesama za ovaj koncert je dobrim delom realizovao pijanista Gijom Vinsent.
Naravno, prvo poglavlje koncerta je obeležilo izvođenje antologijske šansone “She” u čemu je u potpunosti uživala publika “Gvarnerijusa” uz gromoglasnu seriju aplauza.
Šarl Aznavur je bio kompozitor muzike i autor tekstova na svim tim pesmama, mada su autori stihova na pojedinim numerama bili Žorž Garvarenc, Žak Plant i Herbert Krecmer.
U prvom delu Jamin je prezentovao svima i svoja dela kao što su “Anesthesie” i “Beirut” – bolna posveta njegovom rodnom gradu koji je jako puno propatio, prema njegovim rečima, te je želeo da mu posveti jednu snažnu baladu, koja u mnogo čemu podseća na portugalski fado, iskreno, duboko, emotivno.
Drugi deo koncerta donosi novu kolekciju Aznavura – “Qui”, “Il faut savoir”, “Paris au mois d’aout”, “Mourir d’aimer”, “Pour faire une jam” i najveći hit koji je sve oduševio – “La Bohème”.
Jamin voli i da simpatično zaigra na sceni, da se prepusti čarima šansone, da uživa u tim stihovima i pruži publici malo i tog scenskog doživljaja.
Šansona je specifična forma kompozicije, u pogledu da obično traje duže od standardnih rok, pop ili džez numera, i sadrži podužu količinu teksta, kao da je u pitanju čitava naracija, prozno pripovedanje, možda kao sonet ili poema.
Publika tako ima utisak da sluša neku priču, pripovetku ili novelu u stihovima, i kao da je svaka šansona tek jedna glava u knjizi koju upijamo u mislima dok nam traje koncert.
Libanski pevač i muzičar izuzetnog, izvanrednog i vrhunskog glasa je ponovo publici interpretirao svoja dela – “Impermeable” i “Viens dans mes bras”, za oficijalni kraj koncerta.
Međutim, ohrabren velikim aplauzom publike, Gasan Jamin je odlučio da se vrati na pozornicu i priredi još četiri kompozicije od Šarla Aznavura i time zaokruži svoj drugi uzastopni koncert kod nas.
“Hvala Miljani Kolundžija na divnom gostoprimstvu, hvala čitavoj ekipi iz ustanove “Gvarnerijus” koji su me pozvali ovde, oni su tako sjajna, profesionalna, topla, draga grupa ljudi. Naravno hvala i vama, divna publiko. Želim vam da budete svi uvek srećni, zadovoljni, pre svega zdravi, da slušate dobru muziku, volite umetnost. Sigurno se vidimo ponovo uskoro u Beogradu, to vam obećavam”, oprostio se Jamin od publike sinoć (12.04.).
Gasan Jamin
Gasan Jamin je diplomirao klavir, kompoziciju i muzikologiju na USEK-u (Holy Spirit University of Kaslik) u Libanu. Visoke studije klavira i kompozicije nastavio je na Muzičkom konzervatorijumu (Ecole Normale de Musique) u Parizu.
Komponovao je muziku za klavir, kamerni orkestar, vokalnu muziku i muziku za razne predstave.
Takođe, Jamin je držao predavanja u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Španiji, Poljskoj, Rusiji, Švedskoj i Libanu. Predsedavao je i učestvovao u žirijima u Francuskoj, Luksemburgu, Poljskoj, Engleskoj, Belgiji i Italiji.
Za svoj umetnički rad i doprinos odlikovan je Nacionalnim ordenom kedra – viteškog reda (Liban), Zlatnom medaljom časti od strane Francuske akademije umetnosti, nauke i književnosti (Francuska) kao i medaljom Predsedništva Republike (Liban).
Francuski pijanista Gijom Vinsent sa samo 13 godina upisao je Pariski konzervatorijum.
Sa 18 godina dobio je zvanje magistra klavira, kao i nagradu “Harmoni”.
Tokom 2014. je proglašen za otkriće godine u kategoriji instrumentalni solista na godišnjoj ceremoniji “Victoires de la Musique”, na kojoj francusko Ministarstvo kulture dodeljuje priznanja za izuzetna dostignuća u muzičkoj industriji.
Nastupao je kao solista na prestižnim pozornicama – Santori hol u Tokiju, Karnegi hol u Njujorku, Barbikan Hol u Londonu, Pozorište na Jelisejskim poljima, sale Pleyel i Gavo u Parizu, Palata umetnosti u Budimpešti, Katarska opera u Dohi, sale Simon Bolivar u Karakasu i St Martins-in-the-Fields u Londonu. Pored toga, sarađivao je sa ansamblima kao što su Orkestar frankfurtskog radija, Budimpeštanska filharmonija, Kanazava orkestarski ansambl, Kanagava filharmonijski orkestar, Nacionalni orkestar Bordoa, Orkestar Lamoureux, BBC simfonijski orkestar, Katarska filharmonija i Simfonijski orkestar Simona Bolivara.
Šarl Aznavur
Šarl Aznavur (1924 – 2018) bio je francuski kompozitor, pesnik i glumac jermenskog porekla, poznat i karakteričan po jedinstvenom tenoru koji sa lakoćom postiže i najdublje i najviše tonove, ali i po veoma melanholičnoj boji glasa.
Igrao je u preko 60 filmova, komponovao oko 1.000 pesama (150 na engleskom, 100 na italijanskom, 70 na španskom i 50 na nemačkom jeziku) i prodao preko 100 miliona ploča, kaseta, i drugih nosača zvuka.
Njegova karijera je dostigla afirmaciju kada ga je primetila Edit Pijaf i sredila da ide sa njom na turneju po Francuskoj i SAD, gde su ga često nazivali „francuski Frenk Sinatra“, koji kao i on najviše peva o ljubavi na mnogim jezicima (francuskom, engleskom, italijanskom, španskom, njemačkom, ruskom, jermenskom i portugalskom).
Tokom 1970-ih godina je postigao veliki uspeh u Ujedinjenom Kraljevstvu sa hit pesmom „She“ („Ona“) i izbio je u sam vrh svih lista najpopularnijih pesama.
Tokom 1978. održao je koncerte i u Srbiji, i to u Beogradu i Nišu.
Svoj 90. rođendan je proslavio koncertom u Berlinu.
Pamtimo ga po sledećim pesmama:
- Toi et Moi
- The Sound of Your Name (sa Lajzom Mineli)
- The Old Fashioned Way
- She
- Tu t’laisses Aller
- La Mamma
- Que C’est Triste Venise
- For Me Formidable
- Il Faut Savoir
- Et Pourtant
- Non Je N’ai Rien Oublie
- Qui
- Yesterday When I Was Young
- Une Vie D’amour (sa Mirej Matje)
- Hier Encore
- Sur Ma Vie
- Embrasse-moi
- Ave Maria
Filmska karijera
Tokom plodne muzičke karijere kao pevač, kompozitor i tekstopisac, Aznavur se oprobao i kao glumac u preko 60 filmskih ostvarenja. Tako je igrao glavnu ulogu umetnika Eduarda Sarojana u filmu Fransoa Trifoa „Pucajte na pijanistu“ (1960). Takođe je glumio u filmu „Deset malih crnaca“ („And then there were none“, 1974), prema romanu Agate Kristi.
Aznavur je imao i sporednu ulogu u kultnom nemačkom filmu „Limeni doboš“ (1978) Folkera Šlendorfa, dobitniku Oskara za najbolji strani film 1979. godine.
Bio je zapažen i 2002. godine kada je igrao jednu od glavnih uloga u filmu „Ararat“ Atoma Egojana, koji se bavi genocidom Turske nad Jermenima, a Šarl Aznavur je tu ponovo igrao rolu Eduarda Sarojana.
Od 1948. beležio je kamerom svoj život od čega je kasnije nastao dokumentarni film „Aznavour by Charles” (Aznavur od Šarla).
