Dva koncerta nadarenih mladih nada Centralne muzičke škole pri Moskovskom državnom konzervatorijumu “P. I. Čajkovski” održani su tokom vikenda (subota i nedelja, 8. i 9. jun) u Ustanovi kulture “Gvarnerijus” u Beogradu.
Bila je to prava mala magija za sva čula.
Violinistkinje Kuzmina Darja Aleksandrovna, Uljana Aleksandrova i Eliza Abazjan, uz pijanistu
Aleksandra Knjazeva oduševile su publiku – ljubitelje klasične muzike.
Na drugom koncertu sinoć (09.06.) gostovao im je i proslavljeni virtuoz na violini Jurij Revič, austrijsko ruski muzički umetnik – kompozitor, čest gost Beograda, gde je svirao barem pet puta, od “Gvarnerijusa”, preko Kolarčeve zadužbine do sale Beogradske filharmonije.
Konzervatorijum “P. I. Čajkovski” je jedinstvena obrazovna ustanova za sveobuhvatno obrazovanje i ovog puta nam se predstavila premijerno u našoj prestonici.
Svi mladi talenti su došli pod mentorstvom Jurijevog oca – profesora Aleksandra Reviča.
Ulaz na oba koncerta je bio slobodan uz obavezne rezervacije i sasvim očekivano, sva mesta su bila apsolutno popunjena.
Uljana Aleksandrova ima svega 12 godina, učenica je moskovske Centralne muzičke škole – Akademije izvođačke umetnosti upeavo u klasi Aleksandra V. Reviča i višestruka pobednica sveruskih i međunarodnih takmičenja, da jednostavno ne možete da verujete kada čitate spisak tolikih priznanja kojima se ne nazire kraj. Imate utisak da se radi o znatno starijoj osobi sa veoma dužim stažom karijere.
Aleksandova je odabrala prilično ozbiljan repertoar od koga mnogima pamet stane.
Prvo antologijski poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen (1810-1849) iz epohe romantizma, sa delom “Nokturno u G molu”.
Nokturno je vrsta “noćne muzike”, zapravo kompozicija melanholičnih tonova, setnih valera, sanjarskog karaktera, i za vreme ere romantizma, bio je omiljena klavirska minijatura.
Ipak, iako je nokturno pisan uglavnom samo za klavir, malena Uljana Aleksandrova je nastupala sa violinom uz klavirsku pratnju pijanistkinje i pedagoga Katarine Hadži-Antić Tatić.
Ona će kasnije nastupiti na klaviru i sa Darjom Kuzminom i Elizom Abazjan.
Repertoar Aleksandrove je otišao i u pravcu italijanskog kompozitora i violiniste Nikola Paganinija (1782-1840) i američkog autora i violinskog virtuoza Frica Krajslera (1875-1962) – “Kapris br. 13”, da bi završila gostovanje sa ruskim i sovjetskim kompozitorom Dmitrijem Šostakovičem (1960 – 1975) – “2 preludijuma”.
Neverovatna je bila lakoća muziciranja ove devojčice koja može da slobodno prkosi mnogo iskusnijim umetnicima zbog svog neospornog i izuzetnog talenta.
Osim tolikih priznanja i nagrada, ona od 2021. godine nastupa sa orkestrima, učestvuje na majstorskim kursevima i festivalima, kao i na koncertima na različitim mestima Moskve.
Violinistkinja Darja Kuzmina Aleksandrovna (15) iz Moskve nastupila je sledeća, koja svira od svoje šeste godine. Učenica je moskovske Centralne muzičke škole – Akademije izvođačke umetnosti u klasi profesora Aleksandra Veniaminoviča Reviča i Elene Aleksandrovne Revič.
Njen izbor je bio belgijski kompozitor i violinista Anri Vijetan (“Koncert br. 4, 2-3 stav”), koji je, eto podudarnosti, takođe sa samo šest godina krenuo da uči i nastupa sa violinom.
Sa njim se oduševljavao jedan Robert Šuman i upoređivao ga je sa Nikolom Paganinijem, kojeg je Vijetan kasnije lično i upoznao, kao i Hektora Berlioza, kako istorija muzike pripoveda.
Tako su svi na neki način povezani, jer je Darjina prethodnica Uljana Aleksandrova muzicirala Paganinija, i ova dramaturška linija se vrlo prirodno povezivala.
Tokom prošle 3 godine, Darja Kuzmanova osvojila je laureate na III Međunarodnom takmičenju izvođača na gudačkim instrumentima (Moskva, 2022), XX Međunarodnom takmičenju „Čarolija zvuka“ (Moskva, 2022), XIII Sveruskom festivalu – takmičenju mladih izvođača „Kristalni kamerton“ (Moskva, 2023).
Ona je bila pravi vojnik, ima pred sobom zadatak i školski posvećeno i savesno ga izvršava.
Možda nije prikazala sve emocije kako bi se očekivalo, možda i Anri Vijetan nije pravi izbor za nju ili uopšte koncerte danas, verovatno publika traži drugačiji repertoar, tako da je ona na neki način bila (naj)slabija karika koncerta.
Zato je samouvereno pozornicu preuzeo pijanista Aleksandar Knjazev (Samara, 2007), student na Centralnoj muzičkoj školi – Akademiji izvođačkih umetnosti u Moskvi, u klasi dekana klavirskog fakulteta, šefa odseka specijalnog klavira Natalije Viktorovne Bogdanove.
On je bio pravo čudo, fenomen, otkrovenje, dečak koji zaslužuje da dobije svoj samostalni koncert.
Samo ukratko da bude jasnije o kome govorimo. Ima svega 17 godina, i već je laureat mnogih sveruskih i međunarodnih takmičenja kao solista, član ansambala i – kompozitor. Dobitnik je personalizovane nagrade guvernera Samarske oblasti 2020. godine.
Ni manje ni više Knjazev je učesnik Međunarodnog festivala „Denis Macuev predstavlja…“ (ovaj ruski pijanista nam je gostovao u aprilu na Kolarcu),
Međunarodnog muzičkog takmičenja mladih posvećenog Igoru Stravinskom, muzičkog takmičenja povodom 150. godišnjice rođenja Sergeja Rahmanjinova (Sankt Peterburg, 2023), Sveruskog takmičenja „Mladi talenti Rusije“ (Moskva, 2023).
Zahtevan repertoar uključio je muzičku literaturu ruskog/sovjetskog kompozitora i pijanistu Sergeja Prokofjeva (1891-1953), autora baleta “Romeo i Julija”, simfonijskog dela za decu “Pera i vuk”.
Knjazev se odlučio za Sergejevu “Sonatu br. 7, 1. stav”, i to je svirao tolikom silinom i preciznošću, da se stekao utisak da je pred nama afirmisani umetnik svetskih razmera.
Pijanista je poskakivao na sedištu, leteo prstima po dirkama klavira, pružao jednu tako neophodnu dinamiku koncerta punu eksplozije i vatre nalik vulkanu.
Ponovo jedan romantičar – Kami Sen Sans (1835-1921), francuski kompozitor, pijanista, dirigent, čuven po delu “Karneval životinja”, ali i “Dance macabre” (Ples smrti), koji je Aleksandr Knjazev ove večeri munjevito i strastveno odsvirao uz puno ljubavi, kao da je utisnut u to moćno delo koje ume da zaustavi vreme.
Rusko – američki pijanista Vladimir Horovic (1903-1989) je aranžirao “Dance macabre”, i u toj verziji je delo prezentirano publici.
Ponovo je Knjazev briljirao, poskakivao, odveo nas u neku novu, neistraženu dimenziju bez kraja.
Auditorijum je vraćao više puta pijanistu na tron, i on se poklanjao sa osmehom skromnog i dragog mladića koga tek čeka punoletstvo i čitav život, a do sada kao da je već proživeo bar pet profesionalnih života
Svako od četvoro mladih nada je dobio svojih 15 minuta slave, i punih sat vremena oni su pokazali šta znaju i umeju, a to je stvarno nestvarno mnogo.
Za kraj je ostavljena naročito naočita dama Eliza Abazjan (Nojabrsk), koja je učila violinu od treće godine. Od 2016. godine učenica je moskovske Centralne dečje umetničke škole u klasi zaslužnog radnika kulture Ruske Federacije Ljudmile Mihajlovne Egorove.
Od 2020. godine učenica je Centralne muzičke škole – Akademije izvođačke umetnosti, laureat Međunarodnog muzičkog takmičenja „Musorgski“, violinističkog takmičenja „Leopold Auer”, Sveruskog takmičenja violinista i violončelista „Irina Oganesian“, Nagrade guvernera Moskovske oblasti.
Njen izbor je bio samo “Ciganin” francusko – baskijskog kompozitora i pijaniste Morisa Ravela (1875-1937), iz perioda impresionizma, čuvenog po “Boleru”, i time je efektno zaokruženo jednočasovno putovanje kroz klasiku i istoriju muzike.
Liste kompozicija su se razlikovale obe večeri, tako da je publika drugu noć mogla da sluša kolekciju Sergeja Rahmanjinova, Volfganga Amadeusa Mocarta, Petra Iljiča Čajkovskog, i drugih.
Mladi umetnici bili su u pratnji profesora Aleksandra Reviča, koji od 1993. godine predaje violinu u moskovskoj Centralnoj muzičkoj školi.
Bio je član žirija raznolikih omladinskih takmičenja u Rusiji, imao majstorske kurseve u Francuskoj, Grčkoj, Finskoj, Norveškoj, Republici Koreji, Rusiji.
Lepo da je njegov posvećeni rad veoma prepoznat i 2012. je pobedio na Sveruskom takmičenju „Najbolji nastavnik Dečje umetničke škole“, inače nosilac mnogih medalja i titula za nastavnu delatnost.
Violinista, šef gudačkog odseka, koncertmajstor simfonijskog orkestra, a istovremeno je predavao u muzičkoj školi, neverovatan pedagog.
Sve je to mogao biti u istom momentu Aleksandr Revič, čiji je sin nasledio toliku svestranost.
Zato je stariji Revič 2018. odlikovan Ordenom zasluga za otadžbinu Prvog stepena, za veliki doprinos razvoju nacionalne kulture, umetnosti, medija i višegodišnju uspešnu delatnost.
Mnogi njegovi učenici postali su laureati prestižnih omladinskih međunarodnih takmičenja – „D. Ojstrah“ u Moskvi, „Vijenjavski“ u Poljskoj, televizijsko takmičenje „Orašar“.
Tokom novog gostovanja, prof. Aleksandr Revič je juče (09.06.) zajedno sa sinom violinistom Jurijem Revičem održao tročasovni besplatan majstorski kurs za studente i učenike violine (od 11-14h) u Gvarnerijusu.
Naš maestro violinista Jovan Kolundžija je koncerte pratio iz prvog reda i bio oduševljen mladim nadama te poželeo da oni ponovo dolaze u Gvarnerijus, samo naredni put kao solisti sa svojim celovečernjim koncertima, što će sigurno zaslužiti.
Jovan Kolundžija je bio iskreno impresioniran i srećan, kao i njegova supruga Miljana Kolundžija, direktorka “Gvarnerijusa”, ali i njegova rođena sestra – pijanistkinja Nada Kolundžija.
