Tradicionalni festival klasišne muzike i opere – Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS) svečano je otvoren sinoć (1. oktobar) u svom 56. izdanju u Sava Centru sa koncertom jednog od najpoznatijeg tenora današnjice – Jonasa Kaufmana.
Na koncertu iz dva čina operskih i operetskih arija i filmske muzike nastupio je i nemački dirigent Johen Rieder i Vojvođanski simfonijski orkestar.
PRVI ČIN
Prva numera nije predstavila Kaufmana, već je orkestar interpretirao Uvertiru iz čuvene opere „Norma“ (1831) italjanskog klasika – kompozitora Vinčenca Belinija.
Tako je koncert započet instrumentalnom izvedbom, kao uvertiru za vokalnu čaroliju Jonasa Kaufmana, koja će narednih dva i po sata oduševiti auditorijum.
Tragična opera „Norma“ iz dva čina na libreto Feličea Romanija, zasnovana je na pozorišnoj drami u stihovima francuskog pesnika Aleksandrea Sumeta.
Radnja raskošne opere odvija se u Galiji na početku rimske vlasti.
Kompozitor Vinčenco Salvatore Karmelo Frančesko Belini (1801 – 1835) smatra se za jednog od najpoznatijih muzičkih autora klasičnog bel canta u operskoj umetnosti, iako je umro veoma mlad, sa svega 34 godine.
Ipak, i pored te tužne sudbine, bio je slavan i jedan od najboljih italijanskih kompozitora, uz antologijske muzičke čarobnjake ranog 19. veka – Đoakina Rosinija i Geatena Donicetija.
Delovalo je da će možda Kaufman izaći na scenu da otpeva neku ariju iz „Norme“, medjutim repertoar je bio određen da se posveti operi „Đokonda“ – arija „Cielo e mar“ iz drugog čina. Tako je Kaufman imao prvi susret sa beogradskom publikom, kada je iz sveg glasa otpevao navedenu ariju uz pratnju Vojvođanskog simfonijskog orkestra, te su zajedno pružili početnu muzičku eksploziju.
Italijanski kompozitor Amilkare Ponkijeli (1834-1886) bio je najpoznatiji po operama, a najslavnija mu je svakako „Đokonda“, prema pozorišnom komadu francuskog klasika Viktora Igoa u adaptaciji libretiste Ariga Boita.
Istorija je zapisala da je „Đokonda“ imala svetsku premijeru 1876. godine, ali je kasnije autor učinio nekoliko prepravki. Tako da verzija koja se danas izvodi širom planete na svetskim pozornicama, jeste zapravo konačna varijanta napisana 4 godine kasnije, dakle potiče iz 1880.
Ponkijeli je nakon uspeha „Đokonde“, stvorio takodje kolosalnu, monumentalnu biblijsku muzičku melodramu u 4 čina „Bludni sin“. Neki od njegovih studenata su bili Đakomo Pučini i Pjetro Maskanji.
Nakon arije, Kaufman se nakratko povukao sa scene, ali je lista kompozicija ostala u svetu Amilkarea Ponkijelija, te je predstavljena baletska muzika „Ples satova“ iz III čina takodje iz njegove opere „Đokonda“.
Nemački operski solista – tenor Jonas Kaufman premijerno je nastupio u Srbiji ove noći, a repertoar je sačinjavao instrumentalno vokalne kompozicije iz čuvenih opera i opereta, kao i numere iz antologijskih filmova svetske scene, čak i pop šlagere holivudskih velikana.
Posle italijanskih autora, repertoar je darovao dve numere iz opere „Karmen“ (1875) francuskog umetnika Žorža Bizea (1838-1875).
Kaufman je dominirao scenom i eksplozivnim glasom dostojnog jednog svetskog tenora i „oduvao“ publiku sa arijom Hozea „La fleur que tu m’avais jetee“ iz drugog čina opere „Karmen“, čiji su libreto pisali autorski tandem Mejak i Alevi, prema istoimenoj noveli Prospera Merimea.
Opera“Karmen“ iz četiri čina je imala praizvedbu u Parizu 3. marta 1875. godine, u produkciji Komične opere, i tada je publika bila šokirana sadržajem.
Činjenice kažu da je Žorž Bize iznenada umro posle 33. izvođenja, nimalo svestan da je stvorio remek delo operske literature za sva vremena.
„Karmen“ je od tada postala jedna od najpopularnijih i najčešće izvođenih opera u klasičnom kanonu, te su najpopularnije arije, od svih opera sveta – definitivno „Habanera“ iz 1. čina i „Toreadorova pesma“ u 2. činu.
Prvo izvođenje u Beogradu na sceni Narodnog pozorišta se odigralo 6. aprila 1923. godine.
Kaufman se udaljio sa pozornice da odmori glas, jer su usledili – Intermeco iz „Karmen svite br. 1“ i „Danse Boheme“ iz „Karmen svite br. 2“, instrumentalne deonice.
Operski solista koji je nastupao od Metropoliten opere preko Kovent gardena do Bečke opere, rodom iz Minhena, u svom opusu već ima više od 70 uloga u vodećim svetskim operskim kućama.
Koncert ove magične noći je i delovao kao da publika prati jednu celovitu operu, mnogo više nego da je operski koncert kao selekcija popularnih ili manje znanih arija, uz filmske teme.
Na redu je ponovo italijanska literatura – Đakomo Pučini (1858 – 1924) i arija „E lucevan le stelle“ Kavaradosija iz trećeg čina opere „Toska“, ali i Intermeco u III činu „Manon Lesko“ istog autora.
Jonas Kaufman je svakom izvedbom gotovo u potpunosti ušao u te likove, uloge, snažne ličnosti za tumačenje, od početka koncerta, od „Đokonde“, preko „Karmen“ do „Toske“, opere iz tri čina.
Libreto su napisali Luiđi Ilika i Đuzepe Điakosa prema drami “Toska” Viktoriena Sardua, a praizvedba je bila na samom početku 20. veka – 1900. godine u pozorištu “Teatro Costanza” u Rimu.
Baš zbog tolike predanosti ovim ulogama, zanimljivo bi bilo videti Kaufmana u tumačenju celovite opere, eto i ideje upravnom odboru BEMUS-a da dovedu nekada i inostranu operu u svoj program, ali baš kao pozorišni spektakl, a ne u vidu arija ili koncertnih verzija izvođenja.
Prvi čin je bio u vidu naizmeničnih izvođenja instrumentalnih i vokalnih kompozicija, tako da je obeležavanje jubileja – 100 godina od smrti Pučinija dalje bilo u znaku spomenute opere iz četiri čina – „Manon Lesko“, nastale u periodu od 1890. do 1893. godine.
Ansambl Vojvođanskog simfonijskog orkestra je odsvirao Intermeco III čina ovog dela čija se radnja bazira na romanu „Priča o vitezu Griju i Manon Lesko“ (1731) autora Antoana Fransoa Prevoa, francuskog sveštenika i književnika.
Postoji i opera „Manon“ prema istom romanu, ali u kompoziciji Žila Masnea.
Praizvedba Pučinijeve treće opere „Manon Lesko“ odigrala se 1. februara 1893. godine, u Torinu u pozorištu Teatro Regio.
Operski komad je imao svoje prvo izvođenje u Americi – u Metropoliten operi u Njujorku 18. januara 1907. godine, u prisustvu Pučinija, ali i glavnih solista: Line Kavaljeri u glavnoj i naslovnoj ulozi Manon Lesko, slavnog Enrika Karuza u ulozi viteza Grija i Antonia Skotija kao Leskota.
Kraj prvog čina koncerta je bio u znaku italijanskog autora Umberta Đordana i opere „Andre Šenije“ – arija Šenijea „Un di, all’ azzurno spazio“ (Improvviso) iz prvog čina.
Kaufmam koji je pohađao vokalne studije na Visokoj školi za muziku i pozorište u rodnom gradu Minhenu, ovim izvođenjem je zaokružio prvi segment operske svečanosti koncerta na BEMUS-u.
Umberto Đordano (1867-1948) bio je italijanski kompozitor iz perioda verizma i neoromantizma, rodjen na jugu Italije, te je studirao na Napuljskom konzervatorijumu
Opera „Andre Šenije“ govori o istinitoj istorijskoj ličnosti, ne fiktivnom junaku. Tako je Andre Mari Šenije (1762-1794) bio tragični revolucionar, a opera predstavlja strastvenu ljubavnu priču inspirisanu upravo životom tog francuskog pesnika, koji je brutalno stradao tokom Francuske revolucije.
Istoričari književnosti su smatrali da je Šenijeva senzualna i emotivna poezija bila preteča pokreta Romantizma, a većina njegovih dela su objavljena posthumno.
„Andre Šenije“ se igra u Narodnom pozorištu u Beogradu od 2018, dok je nova verzija sa operskom divom Marijom Jelić, igrana krajem 2023. u Mts Dvorani.
Kaufmanu je ceo taj repertoar poznat, jer tokom 2023. nakon nove postavke opere „Đokonda” na Uskršnjem festivalu u Salcburgu i u Teatru San Karlo u Napulju, izvodio je prvo „Aidu” Đuzepea Verdija u Bavarskoj državnoj operi i „Andre Šenije” u Kraljevskoj operi u Londonu.
DRUGI ČIN
Nakon pauze krenuo je drugi čin, zasnovan na operetama i filmskoj muzici.
Tokom 2022. godine u Austriji, Jonas Kaufman je dobio najviše pevačko zvanje „kamercengera”, dok mu je 2024. uručen francuski Orden Legije časti.
Takav gigant operske umetnosti zapevao je operetu „Zemlja smeška“, odnosno ariju Su Čonga „Dein ist mein ganzes Herz“ mađarsko-austrijskog kompozitora Franca Lehara(1870-1948), koji je svetsku slavu imao upravo zahvaljujući stvaranju opereta.
Osim Kaufmanovog vokala koji je „sekao“ Plavu Dvoranu Sava Centra, orkestar je izveo i instumentalnu Uvertiru iz iste opere.
U Srbiji Franc Lehar je poznat po opereti „Vesela udovica“, koja se izvodi na sceni Opere i teatra Madlenianum u Zemunu od početka 2020. godine.
Franc Lehar je još kao dete bio uspešni pijanista, koji je sa 11 godina komponovao svoju prvu pesmu, a studirao je violinu na Praškom konzervatorijumu.
Ipak, autor hit opereta muzičku karijeru počeo je kao dirigent u Vupertalu u Nemačkoj, da bi istu funkciju imao u vojsci Austrougarske, i kasnije se pridružio kapeli svog oca, te je imao turneju u Puli, Trstu, Budimpešti i od 1899. do 1902. u Beču, gde je ostao da živi.
Ubrzo se posvetio komponovanjem opereta: trijumf je imao 1905. sa spomenutom „Veselom udovicom“, a usledile su uspešne operete – „Grof od Luksemburga“, navedena „Zemlja smeha“, „Paganini“, „Carević“.
Pored opereta, Lehar je komponovao dve simfonijske pesme, dva koncerta violinom, primenjenu muziku za film, pesme, igranke i muziku za marš.
Jonas Kaufman se odlučuje za još jednu operetu u set listi – „Cirkuska princeza“ (1926) mađarskog kompozitora Imrea Kalmana (1882-1953), koji je stvarao uglavnom operete.
Zanimljiv je bio životni i profesionalni put Kalmana: studirao je pravne nauke, a onda se opredelio za muziku u Budimpešti.
Imao je drugačije planove, da bude umetnik na klaviru. Ali, ozbiljno oboljenje desne ruke sprečilo ga je u toj nameri da postane pijanista, i onda se opredelio za karijeru kompozitora i muzičkog kritičara.
Nakon komponovanja prve operete „Jesenji manevri“ (1908), mađarski autor se preselio u evropski centar kulture – Beč, gde je postigao velike uspehe sa operetama „Kneginja čardaša“ (1915) – i kod nas često igrana, „Grofica Marica“ (1924) i „Cirkuska princeza“.
Tek nakon maestralnog izvođenja arije iz „Cirkuske princeze“, Kaufman je rešio prvi put da se obrati publici, iz jasnog razloga, da najavi novo poglavlje koncerta – filmska muzika.
„Nisam vas video sve dovoljno u publici tokom prvog dela koncerta, nekako je dosta ovde mrak u sali. Videli ste i sami, prvi deo je bio klasičan repertoar opere, a nastavak je u duhu opereta, i onda idemo na nešto svetliju stranu, a to je filmska muzika. Priredićemo vam najlepše melodije iz sedme umetnosti, komponovane specijalno za film. Muzika za veliki ekran je stvarno prava umetnost, numere u filmskom biznisu nekada i danas. Nadam se da ćete uživati, kao do sada. Prvo će biti jedan instrumental, a onda ću ja ponovo doleteti do mikrofona“, istakao je Janus Kaufman.
U prošloj sezoni 2023/2024. Kaufman je nastupao u Bavarskoj državnoj operi, Bečkoj državnoj operi, Ciriškoj operi, Milanskoj skali, Teatru San Karlo u Napulju i Kraljevskoj operi u Londonu.
Kaufman je postao popularan sa francuskim, nemačkim i italijanskim operskim repertoarom i kao koncertni pevač u operskim kućama Skala, Kovent garden, Bavarska državna opera, Metropoliten opera, Ciriska opera, Pariska opera i Bečka državna opera.
Na početku nove sezone, posle niza odigranih uloga Otela i nove postavke opere „Turandot” u Bečkoj državnoj operi, Kaufman je izveo prvi čin opere „Valkira” na koncertima krajem 2023. sa Berlinskom filharmonijom, i seriju koncerata „The Sound of Movies” u Baden-Badenu, Pragu, Napulju i Minhenu.
Otud njegova želja za interpretacijom filmske muzike i na ovom koncertu kod nas.
Prvo je orkestar svirao sjajnu melodiju Supermenovog letenja – marša iz filmskog hita „Supermen“ (1978) Ričarda Donera, koji je proslavio glumca Kristofera Riva (1952-2004). On nas je napustio pre 20 godina, povodom čega uskoro izlazi i dokumentarni film o njemu, te nam je ovo bilo jedno divno sećanje na našeg heroja i holivudsku zvezdu naše mladosti i detinjstva, koji je imao tu jezivu nesreću oko koje se teško mučio poslednju deceniju svog života. Tuga, nepravda, nemoć, teskoba. Kompozicija besmrtnog Džona Vilijamsa (92) je oduševila publiku u sali, a tek će uslediti serija tenorskih uživanja.
Kaufman od sledećeg trenutka kada izadje na scenu, sa iste ne želi dalje da odlazi.
Tako je vokalno dočarao patnju i tragediju gangsterskog epskog dela od skoro 4 sata – „Bilo jednom u Americi“ (Once Upon a Time in America, 1984) Serđa Leonea, sa Robertom De Nirom u glavnoj ulozi. Legenda Enio Morikone (1928-2020) je stvorio vanvremenske i neprolazne veličine od kompozicija u tom ostvarenju, te je Kaufman moćno pevao „Deborinu temu: E piu ti penso“ i pošteno zatresao Plavu dvoranu sa serijama aplauza i oduševljenja.
Naš nekadašnji gost kao dirigent orkestra sa svojim kompozicijama na Guitar Art festivalu (2012) pokojni Enio Morikone je ove večeri bio „prisutan“ na spisku numera sa remek delom „Misija“ (The Mission, 1987) Rolanda Džofea (Robert De Niro i Džeremi Ajrons).
Kaufman je gromoglasno dočarao ovu istorijsku epsku priču sa delom „Nella fantasia“, dok svi uglavnom na koncertima filmske muzike slušamo instrumental „Gabriel’s Oboa“ iz filma „Misija“. Ovde je konačno to malo promenjeno.
Zvaničan kraj koncerta sa napisanog programa bio je u znaku kompozicije „Nelle tue mani“ iz filma „Gladijator“ (2000) Ridlija Skota, na muziku nemačkog autora Hansa Cimera, koji se poslednjih decenija uveliko odomaćio u Holivudu.
Nedavno (25.09.) je bio po drugi put koncert „Muzika Hansa Cimera“ u izvođenju ansambla iz Ukrajine – „Lords of the Sound“ u Mts Dvorani, tako da publici „Gladijator“ je već poznata tema, ali nije slušala ovu pesmu, več isključivo instrumentale.
BISEVI
Ipak, to nije bio završetak koncerta. Čak ni blizu.
Odlučio se Kaufman sa dirigentom Jochenom Riderom da ostanu još malo u svetu Enia Morikonea, i pruže nam pesmu iz antologijskog ostvarenja „Bioskop Paradizo“ (Cinema Paradiso, 1988) reditelja Đuzepea Tornatorea.
Ovaj izbor i ne čudi, jer je dirigent Johen Ridernaročito poznat kao interpretator nemačkog i italijanskog operskog repertoara, ali voli i primenjenu muziku.
A ne postoji većeg i boljeg kompozitora za sedmu umetnost od Italijana – Morikonea.
Kaufman je neumorno izlazio na čak pet biseva, te je malo otišao u druge pravce, da zadovolji šire narodne mase, dakle hit šlager pop usmerenja “Strangers in the Night” (1966), koji je proslavio pevača i glumca Frenka Sinatru (kompozitor – Bert Kaempfert, autori stihova – Čarls Singlton i Edi Snajder).
Publika u sali je vikala svoje želje više puta, i stvorila se atmosfera koja najavljuje pravi spektakl, ili su spontano odlučili da narednu numeru odsviraju i otpevaju, ili su imali već unapred svoj plan i za bis, to će izgleda ostati večna tajna.
I tako, da usliše iste želje publike, Jonas Kaufman je vulkanskom erupcijom emocija i glasovnih mogućnosti svetskih umetnika, otpevao fantaziju od arije „Nessun dorma” iz trećeg, ujedno i poslednjeg čina opere „Turandot“ (1926) Đakoma Pučinija, i smatra se za jednu od najboljih i najpopularnijih arija svih vremena.
Pučini nije stigao da završi sa komponovanjem te opere, jer je preminuo dve godine pre (1924) same premijere, ali ju je onda posthumno završio Franko Alfano, na libreto Đuzepea Adamija i Renata Simonija.
Jonas Kaufman definitivno je ovom arijom stvorio vrhunac večeri nakon skoro puna dva i po sata izvođenja, gde je skladno prošetao publiku kroz istoriju operske umetnosti, operete i filmske muzike koja ostaje za sva vremena.
Kako je u prvom činu možda bio manje istaknut, u drugom segmentu Kaufman je toliko dominirao, da je na momente delovalo kao da je sam sebi (sasvim) dovoljan, i da mu orkestar i nije toliko neophodan, već da može da nastavi „a capella“ ceo program do kraja.
Ceo drugi čin sa operetama i kompozicijama sedme umetnosti, uz seriju biseva, bio je pravi dokaz da je Kaufman prvoklasna zvezda koja gospodari scenom bez muke, i ume da napravi šou, stvori atmosferu, a pritom se publici ipak obratio samo jednom.
Opet, ova vrsta koncerata opere i klasike, prigodnija je za intimnije prostore, od teatara (Narodno pozorište, Opera & theater Madlanianum) do velikih dvorana kao Kolarčeva zadužbina. Sava centar uspeva da nekako „proguta“ i istisne svojom velikom pozornicom i čitav orkestar, a kamoli i solistu.
Sličan utisak je proizveden na nedavnoj manifestaciji „Opera & Ballet Nights“ na istoj sceni, jer opera „Aida“ i balet „Raspućin“ sa Sergejem Polunjinom kao da su „nestale“ u tmini te gigantske pozornice.
Kaufman već ima rezervisane nastupe do kraja godine: koncerti na otvorenom – Teatar u parku u Beču i Kurparku u Visbadenu, kao i koncertna izvođenja drugog čina „Tristana i Izolde” Riharda Vagnera, u Gštadu i Baden-Badenu.
Sigurno je da će Kaufman od sada biti redovan gost na koncertima u Beogradu i tako do kraja svoje uspešne karijere.
Od poznatih ličnosti javnog kulturnog života na koncertu Jonasa Kaufmana su bili operski solista inostrane karijere Željko Lučić (od skoro direktor Opere u Narodnom pozorištu u Beogradu), Miša Relić i Tijana Sekulić (klubovi BitefArtCafe), pop kantautorka Ana Stanić, reditelj i producent Miloš Đukelić, TV autori i voditelji Aleksandar Gajšek i Jelena Gajšek, i drugi.
Ekipa izvođača:
VOJVOĐANSKI SIMFONIJSKI ORKESTAR
Umetnički muzičkiansambl Vojvođanski simfonijski orkestar na domaćoj umetničkoj sceni osnovan je februara 2011. godine, kao cilj da nastavi rad Vojvođanskih simfoničara.
U poslednje vreme oni su izveli preko 70 premijernih programa, u saradnji sa značajnim solistima i orkestrima kao što su – Nemanja Radulović, Ivo Pogorelić, Stefan Milenković, ansambl „Janoška“.
Vojvođanski simfonijski orkestar je prvi put u sezoni 2022-2023. imao šefa dirigenta Aleksandra Markovića, umetnika sa internacionalnom karijerom od ugleda, koji je na toj poziciji bio do juna 2023. Ostvario je uspešno izvođenje “Rekvijema” Đuzepea Verdija, sa Horom Opere SNP-a i međunarodnim kvartetom solista.
JOHEN RIDER
Nemački dirigent Johen Rider je redovni gost vodećih svetskih operskih kuća i koncertnih dvorana: Milanska Skala, Karnegi hol, Alte opera u Frankfurtu, i sarađuje sa najpoznatijim solistima i orkestrima.
Tokom godina, Rider je uspostavio intenzivnu muzičku saradnju i profesionalno prijateljstvo upravo sa tenorom Jonasom Kaufmanom, tako da su zajedno nastupali u dvoranama širom sveta: Rojal festival hol i Barbikan centar u Londonu, Berlinska filharmonija, Minhenska filharmonija, Festivalska dvorana u Baden-Badenu, bečki Koncerthaus, Teatar Šanzelize u Parizu, Palata lepih umetnosti u Briselu, Centar umetnosti u Seulu, Sidnejska opera, Konsertebau u Amsterdamu, Elb filharmonija i Arena u Veroni.
Takođe, Kaufman i Rider ostvarili su više zajedničkih CD i DVD snimaka za kompaniju Sony, nagrađeni priznanjima „Eho klasik“ i „Opus klasik“.
Rider nastupa sa mnogim poznatim ansamblima: Kraljevski filharmonijski orkestar, Filharmonijski orkestar milanske Skale, Londonski filharmonijski orkestar, Simfonijski orkestar Radio Berlina, Orkestar Brukner iz Linca, Praški simfonijski orkestar, Rezidencijalni orkestar iz Haga i Simfonijski orkestar Bi-Bi-Si-ja.