Velika promocija nove knjige čuvenog vladike Grigorija – „Stranac u šumi“ održana je sinoć (četvrtak, 12. septembra) u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta.
Impresivna sadržajna promocija u multimedijalnom obliku podrazumevala je veoma značajne goste – profesora dr Vladetu Jankovića, filologa Danijelu Jelić, bosansko – hrvatskog književnika i kolumnistuMiljenka Jergovića, dok je odlomke iz romana čitao dramski umetnik – glumac Vojin Ćetković. Moderator književne večeri bila je PR menadžerka kuće “Laguna” – Tanja Vučković.
Uvod u promociju novog književnog ostvarenja izdavačke kuće “Laguna”, sasvim neočekivano odigrala se u vidu neke vrste video trejlera u kome se, kako i naslov nalaže, radnja odvija u šumi. Naslovni junak romana, dakle stranac u šumi, ovde je u liku glumca Nebojše Dugalića, a odlomke na velikom platnu sa snimka čitao nam je Petar Božović.
Naracija iz of-a koju je snimio Vladika Grigorije kazuje sledeće:
„’Stranac u šumi’ plod je mog sedmogodišnjeg monaškog iskustva stečenog prije nego što sam izabran za episkopa. Ovom knjigom pokušao sam da ispričam svoju priču o monaštvu na jedan drugačiji, možda neočekivan način, s pogledom iznutra i jezikom 21. vijeka. Ona je ujedno i svojevrsni omaž onima koji su trajno oblikovali moju ličnost i bez kojih bi moj životni i monaški put bio nezamisliv”.
GRIGORIJE: NEMA NIŠTA LEPŠE OD ŽIVE REČI
Tanja Vučković ispred “Lagune” podsetila je javnost da je prethodna promocija vladike Grigorija bila pre malo više od dve godine – “Nebeska dvorišta” (2022), i primetila da je uvek veoma dragocen susret sa vladikom i njegovim prijateljima na svečanoj promociji.
Ona je iskreno dodala – “Slika koju vidim je fantastična”, misleći na prepunu salu Kolarca, što znači više od 800 ljudi u parteru i na balkonu.
Vladika Grigorije je pružio pozdravnu reč, u kojoj je prvo naveo da je poželeo da ustane i govori sa mikrofonom u ruci, ali tehnički je to neizvodljivo, te svi gosti moraju da sede, mada je on “poželeo da iščupa mikrofon” da bi se obratio, ali nije moguće.
“Dragi ljudi, hvala vam, došli ste ovde večeras, da osetite ljubav, dobrotu. Izloženi ste često osećanjima kao što su strah, stres, koji kruže, izloženi ste neprestanim napadom onih ljudi sa ekrana, sa televizije, kompjutera, telefona. Voleo bih da se nekad sakrijem i gledam sa strane sve, kao da posmatram smrt sa strane, a opet želim da živim”, kaže Grigorije.
Svetovno ime mu je Mladen Durić, koji je rođen 1967. u Varešu. On je episkop Srpske pravoslavne crkve, doktor teoloških nauka i pisac. Uveliko živi u Nemačkoj, u Dizeldorfu.
“Večeras ste ovde došli da čujete živu reč. I ovde je prava potvrda da nema ništa bolje ni lepše od žive reči, priče, razgovora. Da više niste na tim ekranima. Najbolje nas uče knjige da budemo sposobni za život, za uspeh i neuspeh, slavu, tragediju, da ne budemo uskogrudi. Gosti pored mene večeras znaju šta je priča. Oni lepo govore, volimo ih. A izabrao sam da budu dve dame i dva muška, jer se zalažem za ravnopravnost”, duhovito je naglasio Grigorije, i izazvao kikot u velikoj sali.
Vladika je primetio šarmantno da “niko vas nije platio ni naterao da dođete u ovolikom broju”, naravno aludirajući na sve one razne zlokobne kontramitinge od strane vlasti.
“Veče ovde je dodir naših srca, osećanja. Ako ne budemo pričali, onda ćemo umreti od tuge”, naglasio je Grigorije i dobio ogroman aplauz od publike.
VLADETA JANKOVIĆ: NOVA KNJIGA JE PRAVO SRCE NA DLANU
Tanja Vučković je onda najavila čitanje prvog odlomka “da osetimo atmosferu”, tako da je Vojin Ćetković veoma inspirativno interpretirao delove romana kao da je u pitanju monodrama.
Vučković je analizirala da knjige vladike Grigorija umeju da naprave pravu pometnju, tako i “Stranac u šumi” predstavlja pitanje vere, ljubavi, nade, prijateljstva, pokajanja, rata, mira, svetosti i slave, bola.
Tako je i najnovija knjiga “Stranac u šumi” odmah postala jedna od najprodavanijih, nije ni čudo onda što je promocija održana u Kolarčevoj zadužbini kada je jasno koliko publike ima vladika Grigorije, koji je u srednjoj školi 1985. godine iz zavičajne Planinice, prešao u Beograd. Tamo je maturirao na Bogosloviji 1989, diplomirao na Pravoslavnom bogoslovnom fakultetu 1994, onda je skorije doktorirao na Beogradskom univerzitetu 2014.
Književnik, publicista, profesor u penziji, takodje autor u “Laguni”, Vladeta Janković siguran je da je knjiga pred nama vrlo komplikovana, bolna, ima poražavajuću iskrenost koja je snažna u životu i književnosti. Ipak, on ističe da ima i “onih tema koje vas ne opterećuju, lakše, sa humornim tonom”.
Janković je nadahnuto zapisao nekoliko redova kao recenziju, gde kaže da ova knjiga, na prvi pogled izrazito lična i utoliko rizičnija, nosi nesumnjiv pečat opštosti, ali ne zaobilazi ni krvavo živa pitanja naše sredine i trenutka.
Vladeta Janković smatra da u jednoj svojoj dimenziji knjiga podseća na dijaloge Platona, u čijem središtu kao da se nalazi neka vrsta zagonetnog spajanja filozofa Sokrata i lika Ivana Karamazova iz romana “Braća Karamazovi” Fjodora M. Dostojevskog.
“Roman ima više slojeva, jedan od njih je autobiografski – monaštvo, odlazak u manastir, a ima i portreta savremenika. Vladika Grigorije je osvetljen jednom posebnom osobinom, a to je strpljenje i raspoloženje za ljude da ih sasluša”, približio je profesor Janković najnoviju knjigu.
Da bude jasnije, Grigorije bio je svojevremeno pripadnik pobunjenog studentskog naraštaja koji je u Beogradu 1992. tražio velike, snažne i značajne društvene promene, tada protiv vlasti SPS, sada protiv SNS, i protivio se ratu, kada i odlazi u manastir.
Kao monah deluje sa episkopom zahumsko-hercegovačkim i primorskim Atanasijem, najviše u manastiru Tvrdoš, gde je bio prvo iguman onda arhimandrit.
Tamo tada je pomagao u čuvanju i održanju zajednice koja je zahvaćena ratom.
Vladika Atanasije je predlažio Grigorija za svog naslednika, te je 1999. uveden u episkopski tron, sa kojeg 2018. prelazi za episkopa dizeldolfskog i sve Nemačke.
Janković smatra da knjiga ima aspekte filozofije, autobiografskih elemenata, ali sve to ne ometa ono uopšteno, tako da su u knjizi obuhvaćeni ratovi, seobe, užasi u istoriji srpskog naroda.
Vladeta je čitao neke delove knjige i isticao razne citate – “Vlast je najveće iskušenje, posebno duhovna vlast”, “Normalan je samo onaj koji zna da je lud”, što je nasmejalo publiku.
“Roman “Stranac u šumi” ima politike, društvene i duhovne. Kada bih pisao kritiku ove knjige, naslov bi bio “Srce na dlanu”. To je prava suština dela vladike Grigorija. Na tom dlanu kuca jedno čisto i hrabro srce”, zaključio je Vladeta Janković.
DANIJELA JELIĆ: VLADIKA JE PROPOVEDNIK I MISIONAR
Tanja Vučković je podsetila sledeću sagovornicu filologa Danijelu Jelić da su se u “Laguni” svi zajedno sreli sa vladikom Grigorijem “Preko praga” (2017), naišli su na “Nebeska dvorišta” (2022), a sada stižu do “Stranca u šumi” (2024).
Tako je Danijela Jelić svedok već punih 15 godina književnog stvaralaštva vladike Grigorija: monografija “Biti sa drugim” (2018) – jedan oblik teološkog traktata, “Gledajmo se u oči” (2019) – pitanja biografije i pomirenja, crkve i društva.
“Kao pisac i ličnost, vladika ne može da se uvede ni u jedan kalup. Vremenom Grigorije ozbiljnije stupa u književnost, sa zbirkom priča “Preko praga”, da bi usledila “Nebeska dvorišta”. Imao je liturgijske besede pre 20 godina, a ovo je nešto sasvim drugačije. Te tri knjige predstavljaju autobiografsku trilogiju. Svaka sledeća knjiga je dublja, slojevitija, kompleksnija. Kao da nam priča uvek jednu istu priču, ali na drugačiji način, da to čitaoci ne primate”, temeljno je analizirala filološkinja.
Ona je ocenila da “Stranac u duši” poseduje do srži brutalno ogoljavanje duše, što je autentičnost i iskrenost književnog dela. Dopada joj se što retko možemo da čitamo u knjigama o monaškom životu, koji nam je prilično stran, tako da je i ta dimenzija sasvim zanimljiva.
“Vladika je propovednik i misionar. Svaka nova knjiga je novi napredak. Rekla bih da je najnoviji roman za svakoga, dok prethodne knjige su možda bile za uzak krug ljudi. Prisutna je doza samokritike, on nije nimalo blag prema sebi, suočava mladog Grigorija i sebe sada u šestoj deceniji”, zaokružila je svoju priču Danijela Jelić.
MILJENKO JERGOVIĆ: VLADIKA GRIGORIJE JE ROĐENI PRIPOVEDAČ
Vojin Ćetković je dalje čitao odlomke, i snažan citat je bio – “Život je ništa drugo do bežanje od bola. Stalno neki novi bol je novo bekstvo”.
Tanja Vučković smatra kako je književna pojava vladike Grigorija izuzetno posebna i da se kao autor približio svojim čitaocima.
Ona je dodala da hrabrost u zbiru daje slobodu, te da se čitaoci osećaju kao da zaista šetaju kroz šumu u romanu sa tim junacima.
Bosanskohercegovački i hrvatski književnik, kolumnista i novinar Miljenko Jergović istakao je da je vladika Grigorije definitivno rođeni pripovedač, jer razmišlja, stvara, piše kao pripovedač.
“U socijalizmu imali smo naziv “svešteno lice”. Tako se on može nazivati svešteno lice, tako i nastupa. Retko je da se desi da svešteno lice bude i pisac. Ovde je stvorio knjigu koja je neka vrsta autobiografije gde imamo nekoliko pripovedača, mada je samo jedan. Tu je prvo jedan mladi infantilni junak, onda zreli čovek i starac, koga mi na kraju ne zatičemo u romanu, jer on ne stiže ostariti”, pružio je analizu Jergović.
“Iza svega stoji duhovni autoritet, Vladika Grigorije je kao propovednik u svojoj novoj i drugim knjigama. To je pripovedanje i propovedanje”, zaključio je Miljenko Jergović.
GRIGORIJE: KAO MALI SAM BEŽAO NA IGRALIŠTE I U – KNJIGE
Došao je red na drugi finalni segment besede pisca knjige “Stranac u šumi”, autobiografskog dela, te je Tanja Vučković navela kako je autor čitaocima darovao toliko toga dragpocenog.
Ona je otkrila da je novu knjigu pisao izmedju 6 do 7 godina, gde se verovatno ponovo preispitivao, tako da je stigao trenutak da publika u celini čuje pisca.
“Književnost je za mene zaista važna, jer se uvek bavi životom. Kao mali sam bežao na igralište i u – knjige. Neki drugari su me gledali u čudu i pitali se što stalno čitam, da li sam dobro, ili nešto nije u redu sa mnom. Naš profesor u školi je tražio da pročitamo prvo sve domaće pisce, a onda da pređemo na klasiku”, naglasio je Grigorije i dodao kako “književni likovi imaju radost, tugu, mogu biti tragični, melanholični, smotani, sposobni, gubitnici i dobitnici, kao i u životu, i sa njima se poistovećujemo”.
Grigorije je primetio da bez književnosti sveštenstvo ne može biti pravo, odnosno ne onakvo kako je on zamišlja, jer bez čitanja knjiga sveštenik ne može istinski da razume druge ljude.
Zbirka priča “Preko praga” (Laguna, 2017) predstavlja naratora koji se povlači, a teme mogu biti o lopti, smehu, vozovima ili brigama, i napisao je fragmentarnu sagu o maloj i hrabroj zajednici koja brani svoje vekovno ognjište.
Grigorije je navodio dela iz svetke klasike koja su posebna i neprolazna dela, kakvi su likovi Aljoša i Ivan iz prethodno pomenutog romana “Braća Karamazovi”, ili prostitutka koja je dobre duše (“Dama sa kamelijama” Aleksandra Dime Sina).
Pisac je izdvojio i kapitalna dela Lava Nikolajeviča Tolstoja – “Rat i mir”, “Ana Karenjina”, ili tragedijuVilijama Šekspira – “Romeo i Julija”, za šta smatra da je potrebno da čovek pročita takva dela, da bi i u životu doživeli ljubav, razočarenje, (po)kajanje, ljubav.
Takodje je citirao i antologijskog ruskog reditelja Andreja Tarkovskog (“Ivanovo detinjstvo”, “Stalker”, “Andrej Rubljov“, “Solaris”) – “Ako se ne vratimo u prirodu, neće biti dobro za nas”.
“Mi se nalazimo u zgradi koju je podigao jedan veliki zadužbinar Ilija Milosavljević Kolarac. Ova kuća je tu da se priča i peva, a da to ima smisao. Nadam se da je ovo veče bilo sa smislom!”, zaključio je književnik vladika Grigorije.
