Žestoko osporavanom i napadanom zbog nemorala, perverznosti i lošeg uticaja kojim kvari naivnu čitalačku publiku Zoranu Feriću jedno nikada nisu uspeli da poreknu: maestralno spisateljsko umeće i bolno precizno poznavanje ljudske psihe. Svaka njegova knjiga je bestseler u Hrvatskoj i godinama nakon objavljivanja na vrhovima lista.
Svoje poslednje delo, roman „Na osami blizu mora“ Zoran Ferić će u subotu 17. juna predstaviti u Beogradu. Potpisivanje knjige i druženje sa čitaocima dešavaće se u Bookastoru (Cara Lazara 12) od 16 do 17h, a za 20h je predviđen i nastup na književnom festivalu KROKODIL.
Roman sastavljen iz devet priča čiji glavni junaci su, na prvi pogled, legendarni dalmatinski „galebovi“, ti surovi lovci na ženska srca (i tela), svojevrsni zaštitni znak jugoslovenskih letovališta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Smešten na ostrvu Rabu roman prati sudbine nekolicine (anti)junaka i njihove brojne „podvige“ na specifičan ferićevski gorko duhoviti način. Ali, reklo bi se da su od njih još važniji sjajno razrađeni ženski likovi, meštanke i turistkinje, jer one su te koje diktiraju i oko kojih se sve vrti.
Odrastanje i sazrevanje, promašene ljubavi i ljubavni promašaji, fina melanholija koja provejava epizodama u kojima pratimo životne priče ključnih likova ovog dela uvlače čitaoca u vremenski ne tako dalek, ali sada već mitski svet tzv „bolje prošlosti“ kojoj autor odaje počast kao slatkom vremenu mladosti, a ne kao ušećerenoj nostalgiji.
„Na osami blizu mora“ delo je Ferića u naponu snage, pisca kome poređenje sa Mišelom Uelbekom odavno nije potrebno kao referenca jer je francuskog superstara poslednjim delima dobrano nadmašio.
Zoran Ferić rođen je 1961. u Zagrebu. Diplomirao je jugoslavistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i od 1994. radi kao profesor hrvatskog jezika u zagrebačkoj XVIII gimnaziji. Priče objavljuje u časopisima i novinama od 1987. godine, ali prvu knjigu priča, „Mišolovka Walta Disneya“, objavio je 1996. godine. Deset godina posle dobio je za nju Nagradu Dekada. Za drugu knjigu priča, „Anđeo u ofsajdu“, objavljenu 2000. godine dobio je Nagradu Ksaver Šandor Gjalski i Nagradu Jutarnjeg lista za proznu knjigu godine. Prvi roman „Smrt djevojčice sa žigicama“ objavio je 2003., a sledeće godine pod naslovom „Otpusno pismo“ izlazi mu zbirka kolumni koje piše za nedeljnik Nacional. Roman „Djeca Patrasa“ objavio je 2005. godine u biblioteci Premijera Jutarnjeg lista. Šest godina posle, 2011., izlazi mu roman „Kalendar Maja“ za koji je dobio nagradu Vladimira Nazora, Jutarnjeg lista, Grada Zagreba i pulskog Sajma knjiga. Druga knjiga izabranih kolumni „Apsurd je zarazna bolest“ izašla je 2012. godine. Knjige su mu prevedene na nemački, engleski, poljski, ukrajinski, slovenački, italijanski i španski jezik.
