Odgovorima na pitanje „Zašto pesnici pišu romane“, u okviru književnog panela, sinoć u Sali Amerikana, Doma omladine Beograda, počeo je 13. Beogradski festival evropske književnosti, koji organizuje Izdavačka kuća Arhipelag. Svoje viđenje i moguće razloge zbog kojih književnici stihove menjaju za prozu, s publikom su podelile književne kritičarke Tamara Krstić i Marija Nenezić, kao i pesnici i prozni pisaci Nenad Jovanović i Bojan Vasić.
„Svako od vas, večeras u publici, sigurno je nekada, u nekim ranim školskim danima, ili kasnije, pokušao da piše pesme. Samo ću pomenuti neke prozne pisce, kao što su: Andrić, Crnjanski, Kiš… svi ti ljudi su bili pesnici. Zapravo, Andrić je počeo kao pesnik sa svojom lirskom prozom da bi nastavio kao prozaista. Crnjanski je uz svoje velike romane sve vreme bio pesnik. Danilo Kiš je, takođe, pisao pesme, da bi posle postao prozni pisac,“ prisutne je podsetila na naše velike pisce, koji su počeli poezijom, urednica emisija iz kulture na RTS-u i članica NIN-ovog žirija za roman godine, Marija Nenezić, na samom početku večeri.
Razgovarajući o razlozima zbog kojih pesnici i u savremenoj srpskoj i u savremenoj evropskoj književnosti sve češće pišu romane, pesnik i prozni pisac Nenad Jovanović je istakao, pre svega, finansijske razloge:
„Rekao bih da je činjenica da smo se sastali ovde, i da razmatramo ovo pitanje, dobar znak. Cinik bi rekao da se pesnici laćaju romana ne bi li nešto zaradili, pošto je uobičajeni honorar za pesničku zbirku nula evra, dinara, ili i u svakoj drugoj valuti. Poezija se teško komodifikuje. S romanom je nešto drugojačije. Dovoljno je pogledati našu scenu, koliko je samo novoustanovljenih nagrada za roman poslednjih godina…“
Jovanović je dobitnik Brankove nagrade za knjigu “Frezno”, nagrade Branko Miljković za “Živeti na moderan i umreti na starinski način” i nagrade Miloš Crnjanski za “Insistiranje”.
Književna kritičarka Tamara Krstić, koja pored kritika, piše i prikaze i intervjue, a za Radio Beogradu 2 uređuje temat “Gutenbergov odgovor”, motiv za prelazak s pesme na prozu vidi u smelosti autora da eksperimentiše:
„Pisanje romana je pre svega polje eksperimenta. Dakle, pesnici sami pokušavaju na neki način da pronađu novu formu, da ne odustanu od poezije, pa čak ni od stilskih figura koje su u samoj poeziji. Negovanje stila možda i jeste jedno od najvažnijih karakteristika i činjenica pravog stilskog književnog teksta. Pesnici na neki način i u prozi baštine visoku meru tog stila.
Naravno, ima i prozasita koji pišu samo prozu, ali koji se do kraja drže stila kao nečega što, čini mi se, jeste jedna od najvažnijih odlika pravog autentičnog, umetničkog, književnog teksta.“
Iz ličnog, stvaralačko ugla Bojan Vasić, pesnik i romansijer, autor lirskog romana „Vlastelinstva“, na pitanje večeri, odgovorio je osvrćući se i na generacijsko, na duh vremena:
„Pitanje zašto pišem roman je podjednako nejasno kao i pitanje zašto pišem poeziju uopšte. Zašto se uopšte bavim književnošću?
Postoji nešto u poetičkom formiranju svake generacije. Postoje one koje su već u startu hibridne, koje eksperimentišu s žanrovima. Pišu eksperimentalniju poeziju, na primer. Naročito pesnici koji su formirani osamdesetih godina. Mislim da je moja generacija veoma blisak poetički toj generaciji, koja se forimrala oko 2010. godina. Postoje veze, a sam Nenad Jovanović je kao most između te dve generacije Tako da postoji nešto u vazduhu u tim decenijama.“
Takođe, ilustrovao je objektivni okvir u kojem se književnci kreću postavljajući retoričko pitanje koliko knjiga su prisutni u publici pročitali prošle godine i koliko od tih dela su to bili romani a koliko zbirke poezije.
Vasić je do sada objavio oko devet zbirki pesama, a njegov roman “Vlastelinstva” je ušao u najuži izbor za nagradu Beogradski pobednik za 2023. godinu, kada je bio i u užem izboru za NIN-ovu nagradu.
Moderatorka Marija Nenezić zaključila je, na kraju panela, da joj je ovo književno veče bilo poput nekadašnjih književnih salona, izdvajajući Vladimira Tabaševića i Vladimira Pištala takođe kao pesnike koji pišu prozu.
Beogradski festival evropske književnosti je, kako to organizator kaže, događaj u kome se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjiga i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do panela i drugih događaja. Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, 13. Beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve.“ i traje do 6. juna.
Večeras, 5. juna od 19 časova publici će se predstaviti nemački romansijer Luka Kizer, čiji je roman Zato što je nešto bilo u vodi 2023. godine bio nominovan za Nemačku književnu nagradu 19 časova.
Nakon toga, sat vremena kasnije, biće održan književni program Veselina Markovića, jednog od najznačajnijih savremenih srpskih proznih pisaca, koji poslednjih godina živi u Strazburu. U razgovoru s Veselinom Markovićem govoriće se, između ostalog, o njegovoj knjizi priča Preimućstva kruga, o knjizi eseja o filmu i književnosti Šarlotino dvorište, kao i piščevim esejima o odnosu književnosti i političke korektnosti, kao i o ulozi književnosti u društvu.
