U predstavljanju knjige “Mrtvi dim”, Nebojše Jevrića, koje će biti održano večeras, 4. decembra u 19 časova u Velikoj sali SKC-a, učestvuju Dragan Hamović, Nemanja Dević i autor; kao i urednik Vesna Kapor.
„Funkcije i sadržaji stvarnosti neprestano se menjaju u pričama Nebojše Jevrića i jedna stvarnost više nije jedna, ni jedina. Otuda tek posle čitanja treba dorasti do stvarnosti i sadašnjosti. U svojim najnovijim pričama Jevrić je neodoljivo romantičan i surovo stvaran.
U određivanju vrednosti ove proze treba poći neposredno od početka, od ponovo objavljenog „Crnog kofera“. Dok su se u ovoj knjizi krili unutrašnji razlozi za vlastito nepostojanje, u današnjoj prozi Nebojše Jevrića nalazi se otvorena nataložena stvarnost, koja povremeno liči na paralelni svet. Gotovo u svim pričama, često briljantnim minijaturama, narativnim oštricama čehovljevske snage, kriju se početak i kraj padanja i propadanja. Početak je neizvestan, kraj je očigledan. Ponekad paradoksalan, gotovo nemoguć, ponekad surovo moguć. Mikrobiblijski žanrovi surove postratovske svakodnevice. Svet u kapi proživljene suze. Bez nenametljive brzopotezne fluidnosti i nasilne hibridizacije, bez izveštačenog mešanja sadržaja i forme. Reklo bi se ne sasvim inovativno, ali sasvim autentično i s visokosimbolizovanim jednostavnim oblicima pripovedanja.
U čemu je skriveni smisao tako neutažive težnje za pričanjem Nebojše Jevrića? Gde su granice neprihvatljive prihvatljivosti i prihvatljive neprihvatljivosti događaja. Jer ovaj pripovedač se usuđuje da govori o manama i tragičkim nepromišljenostima. Otuda i izbegava zamorne detalje kojima bi se opravdavali suvišni ljudi. Detalji su uvek manipulativni, nepredvidivi i paradoksalni. Minimalizam caruje, detalji klade valjaju. Blago je saživeti se s junacima, a onda ih podvrći delovanju katarze. Govoriti o onima kao Bora Stanković i Miodrag Bulatović, o kojima niko ne bi govorio. Gajiti melahnoliju tamo gde bi neko sejao podsmeh…“ Dobrivoje Stanojević
