Dosad najobuhvatnija knjiga o Nikoli Tesli “Tesla – duh, delo, vizija”, autora Branimira Jovanovića, koji je proveo pola veka u istraživanju lika i dela našeg velikog naučnika, i čije je prvo izdanje ovog rukopisa bilo zabranjeno, od nedavno je dostupna u izdanju Vulkana. Zvanično je i predstavljena prošle srede na promociji u knjižari Vulkan, u Sremskoj 2, kada su pored pisca, govorili i prof. dr Milo Lompar, prezviter dr Oliver Subotić, kao i Marija Radić, urednica domaće književnosti u Vulkan izdavaštvu.
Kao što i sam autor, u svom predgovoru, kaže, pred nama je knjiga sa svojom predistorijom.
Trećem izdanju predshodile su dve verzije, a najnovija se razlikuje upravo po pomenutom predgovoru, i po tome što je Jovanović dao, do sada najsveobuhvatniju, istorijsku rekonstrukciju Teslinog lika i dela.
Branimira Jovanovića napisao je knjigu o Tesli pre oko 22 godine, tada još kao direktor Muzeja Nikola Tesla u svom prvom mandatu, ali je to prvobitno izdanje iz 2002. godine bilo zabranjeno, usled, kako objašnjava političkih okolnosti. Rukopis je deceniju kasnije, pod novim naslovom „Teslin čudesni svet“ (u latiničnom pismu), bio ponovo objavljen, ali, ovaj put, u izdanju Vulkana, kao što je slučaj i s najnovijim, trećim, koji nosi originalni naziv “Tesla – duh, delo, vizija”.
“Čini mi se da je priča o predistoriji knjige važna, jer se istovremeno sudbina ove knjige može uporediti i s sudbinom njenog glavnog junaka Nikole Tesle. Kada sam se 2022. godine, susrela sa Branimirom, po prvi put mi je predočio istoriju nastanka i objavljivanja knjige, o čemu je opširno pisao u predgovoru ovog romana. Kada je knjiga objavljena, pre 22 godine, bila je predmet sudskog spora, koji je vođen protiv Branimira i tadašnjeg izdavača.
Branimir je bio upozoren od tadašnje uprave Muzeja Nikola Tesla da je bolje da ne objavljuje tu knjigu, odnosno da je bolje da njima preda taj rukopis, što nije učinio. Odlučio je, ipak, da je objavi.
Sudski spor, koji je tom prilikom pokrenut, završen je tako što je knjiga bila potpuno zabranjena, i povučena iz prodaje. Proces suđenja je trajao više od tri i po godine, a okončan je nakon što je došlo do smene valasti i uprave Muzeja.
Ova priča zvuči potpuno kafkijanski. S ove vremenske distance, da knjiga u našoj bliskoj prošlosti bude potpuno zabranjena, veoma mi je čudno,” rekla je, u svojoj uvodnoj reči na promociji, Marija Radić, urednica domaće književnosti u Vulkan izdavaštvu.
“Uvod knjige, u kojem sam opisao taj slučaj, koji se meni desio, nikako nije bio iz želje da pravim nekakav senzacionalizam, već da na neki način kažem kako je ovo, pre svega, bila jedan lična knjiga. Iako sam istoričar nauke, iako se te moje studije o Tesli zaista zasnovane na dokumentima i na naučnoj metodologiji, ovo bih nazvao ličnom knjigom, u kojoj dajem pokušaj razumevanja jedne velike istorijske ličnosti, a koji je sazrevao u meni u periodu koji se dešavao između dva rata, onog koji se dešavao 1999. godine protiv nas i ovog sada koji Zapad vodi protiv Rusije. Toliko je trajao moj napor da razumem puno toga, što nisam ranije, i, kao što sam napisao tu u uvodu, prekretnica u tom razumevanju bilo je moje upoznavanje s delom Žarka Vidovića, s njegovom knjigom „Istorija vera“, koja je potpuno u meni dovršila taj pogled na istorijska zbivanja i pitanja smisla,“ objasnio je autor Branimir Jovanović.
Dragoceni deo najsvežije verzije iz 2024. godine, predstavljaju zapisi Nikole Tesle, preuzeti iz različitih pisama i njegovog dnevnika. U tim zapisima, pored izuzetnog intelektualnog potencijala, otkrivaju se duhovna širina i duševna dubina, kao i nesvakidašnja unutarnja snaga u neodstupanju od ideja i ciljeva koji su proisticali iz njegovih najdubljih uverenja, navodi izdavač Vulkan.
„Jovanović je izuzetno važan kao autor knjige o Tesli, zato što je u pitanju najpouzdaniji izvor, trenutno. Imate u svetu više autora, i u Srbiji, takođe solidnih. Generalno u svetu imate tri imena koja su referenta, u Americi su dva – Sajfer i Karlson, a treći čovek je Branimir Jovanović. Gde je on u prednosti u odnosu na drugu dvojicu?
On je radio na izvornoj građi, koristeći arhiv Muzeja Nikola Tesla, koji njima nije bio dostupan. Amerikanci su koristili možda nekih 5 000 dokumenata, koji su im dostupni na mikro-filmu, a koji su i dobili od našeg muzje.
Branimir je nekoliko decenija radio u muzeju, i istraživao arhivu od 150 hiljada dokumenata. Znači, da već na početku, kada sagledamo opseg iz čega je to rađeno, nesagledivo je u pristupu, “rekao je prezviter dr Oliver Subotić, inače i autor knjige „Tesla duhovni lik“, čiji recenzent je Branimir, ističući kao prednost domaćeg autora to što on razumem naš mentalitet za razliku od stranih autora, kao i to što je njegov stil pisanja takav da vas poziva da u ronite u to delo, jer ne piše samo kao naučnik već i kao pisac.
Inače, u prvom delu knjige data je istorijska rekonstrukcija Tesline ličnosti i njegovog života, a u drugom, naučnik je smešten u kontekst izabranih svetootačkih misli i pravoslavnog tumačenja filozofije istorije Žarka Vidovića.
„Zanimljivo je da u knjizi Branimira Jovanovića postoje elementi korespodencije s, u suštini, fikcionalnim pripovedanjem. Dakle, kako biograf, u pojedinim elementima, prelazi onu osetljivu granicu samog prikazivanja života, i na neki način pomera ka jednoj dimenziji oblikovanja lika. Tako da je reč o jednoj knjizi veoma uspešnog rezultata, koja dočarava lik Tesle na uverljiv i zavodljiv način, a da, pri tom, s razlogom izbegava ona iskušenja koju proces idealizacije s sobom donosi,“ izjavio je prof. dr Milo Lompar.
Ono što autor knjige “Tesla – duh, delo, vizija” razmatra su ključna pitanja koja se tiču odnosa pravoslavnih intelektualaca, s jedne strane, i agnostika i ateista, s druge strane.
“Potrega za smislom Teslinog život je potraga za smislom i sopstvenog. Za mene je bilo važno da su se te dve putanje stopile i pretopile. To razumevanje Tesle je negde rezultiralo jednim pogledom na svet, koji sam konačno zauzeo,”zaključio je Jovanović.
Branimir Jovanović rođen je 1955. u Beogradu.
Gotovo ceo istraživački i naučni rad posvetio je razumevanju ličnosti i dela Nikole Tesle. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu sa temom Teslin doprinos razvoju vazduhoplovstva, Teslin doprinos metodologiji istraživanja u mašinstvu.
Autor je brojnih stručnih i naučnih radova, knjiga i predavanja iz oblasti istorije nauke, posebno o Teslinim doprinosima.
Bio je u dva mandata direktor Muzeja Nikole Tesle, pokretač i glavni i odgovorni urednik Alterenergo – časopisa za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.
Predavao je Održivi razvoj na Fakultetu za primenjenu ekologiju u Beogradu i bavio se konsaltingom u oblasti obnovljivih energija. Od 2019. predsednik je Fondacije Nikola Tesla, čije je sedište u Njujorku.
