Ugrađivanje straha, roman jednostavnog zapleta gde dvojica državnih službenika upadaju u kuću naizgled nemoćne žene kako bi ugradili instrument za sejanje straha, jer je obaveza svih građana da se plaše, pokazao se kao veoma blizak publici sa ovih prostora iz dva razloga.
Prvi su situacije opisane u knjizi, kojima često prisustvujemo u svakodnevnom životu – kao kada neko na silu pokušava da nam nešto proda ili da nas natera na nešto što ne želimo da uradimo.
Drugi razlog je jezik kojim je knjiga pisana – to je jezik marketinških i političkih kampanja koje su sveprisutne u medijima. Pisan pre svega za portugalske čitaoce, kako nam je autor otkrio, roman je doživeo veliko interesovanje među ovdašnjim čitaocima pre svega zahvaljujući prevdu Hristine Vasić Tomše, koja je uspela da jezik pisca prilagodi svom maternjem jeziku i učini da roman ne izgubi na autentičnosti.
Rui Zink, portugalski pisac i profesor, autor romana Ugrađivanje straha, često sa svojim studentima i čitaocima razgovara o pozivu pisca, o procesu pisanja, čitanja i prevođenja, ali i o knjizi kao umetničkom delu.
“Knjiga je način da izgradimo intimni svet, da postanemo pronicljiviji, da pronađemo smisao u svetu koji nas okružuje i da taj svet posmatramo kroz humor. “
