Slikar Zoran Grebenarović preminuo je 26. aprila u Beogradu u 66. godini, ostavljajući neizbrisiv trag na našoj savremenoj likovnoj sceni kao jedinstvena umetnička pojava kraja XX i početka XXI veka. Živopisao je pet hramova i uradio mnoštvo fresaka i ikona.
O svom stvaralaštvu je zabeležio: „Ono što je karakteristično u mojim delima pripada istorijskom sećanju koje je aktuelizovano mnogo vekova ranije, a sada se inovira. Uvek je isto pitanje: vreme, prostor, svetlost. Tako je sve počelo, ne sumnjam da će se tako završiti, ukoliko kraja ima. Moje slike su refleksije fenomena koji svi živimo, ali ponekad ne obraćamo pažnju na njih. U tihoj reminiscenciji događaji postaju više od sećanja i postaju vizije. O mojim slikama možda je bolje da govori neko ko ima slične misli.“
Rođen je 1952. u Leskovcu.
Diplomirao je na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1981.
Po završetku studija odlazi u Njujork.
Nakon povratka iz Njujorka 1986. nastaju promene u stilskom i tehnološkom pristupu slici.
Za to vreme vezuje se i angažovanje na polju sakralne umetnosti koje će trajati do današnjeg dana. Živopisao je pet hramova i uradio mnoštvo fresaka i ikona.
Član je ULUS-a(Udruženja likovnih umetnika Srbije) od 1982.
Član je LADE (Društva srpskih umetnika)od 2012.
Učestvovao je na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Dela mu se nalaze u značajnim muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama: Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Muzej grada Beograda, Muzej Zepter u Beogradu, Narodni muzej Požarevac, Galerija savremene likovne umetnosti Niš, Zbirka RTS-a, Zbirka Narodne biblioteke Srbije, Zbirka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr.
Povodom izložbe „Beogradski lavirinti“ održane krajem 2018. godine u Galeriji B2 u Beogradu, prof. dr Jerko Denegri naveo je u katalogu: „Kada se u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka pojavio na tadašnjoj beogradskoj umetničkoj sceni, po vizuelnom jeziku znatno različit od njenih ostalih aktera, Grebenarović se svojom post-minimalističkom i nekonstuktivističkom geometrijom našao na mestu ukrštanja iskustava prošlostii savremenih senzibiliteta u kontekstu pluralističkih postmodernističkih problemskih raspona. Otada, protekle su mnoge godine i cele decenije, danas se njegovo sadašnje slikarstvo nalazi u bitno izmenjenom kontekstu nepreglednosti umetnosti u prvim dvema dekadama 21. veka. Izdržavajući sve neizvesnosti takve krajnje haotične situacije nedavnih i tekućih čuda kakofonije, svojim novim slikama on opstaje na sceni kao pojedinac prepoznatljivog lika i pouzdanih vrednosti.“
Sahrana će se obaviti u petak, 03. maja 2019. u 14 časova na Novom groblju u Beogradu.
Vreme i mesto komemoracije biće naknadno saopšteni.
