Galerija „Lazar Vozarević“ u Sremskoj Mitrovici prethodnog vikenda proslavila je veoma značajan jubilej – 50 godina od kako funkcioniše kao samostalna ustanova i isto toliko godina od kada je prvi put predstavila javnosti svoj najvredniji legat – dela slikara Lazara Vozarevića.
Otvaranje Galerije „Lazar Vozarević“ 1973. bilo je kulturni dogadjaj sezone, a 50 godina kasnije, Galerija je ponovo bila ispunjena poštovaocima umetnosti, ljudima iz struke i ponosnim Mitrovčanima. Ovogodišnja, jubilarna, izložba, rekonstrukcija je vizije istoričara umetnosti i likovnog kritičara, Lazara Trifunovića i Đorđa Panića, tadašnjeg direktora Galerije, iz 1973.
Događaj je zamišljen kao putovanje kroz vreme, te je napravljena rekonstrukcija postavke iz novembra 1973, privukla najviše pažnje posetilaca, ali i nostalgije za nekim, za umetnost, možda lakšim vremenima. Priču o tom vremenu, podelila je, sa setom, istoričarka umetnosti Ana Panić, ćerka prvog direktora Galerije. Ona je navela da je detinjstvo u Galeriji „Lazar Vozarević“ glavni razlog za odabir njenog profesionalnog poziva.
Okupljene je pozdravila i Marija Vuruna, istoričarka umetnosti i direktorka ove ustanove. Ona je govorila o sadašnjim projektima, virtuelnoj restauraciji, multimedijalnim sadržajima, ali i planovima za budućnost galerije.
Svi prisutni su dobili obećanje i poziv za novo druženje na proleće, kada će Galerija predstaviti monografiju o Lazaru Vozareviću.
Da o budućoj publici ova ustanova ne treba da brine pokazala su deca iz NTC centra Sremska Mitrovica i njihova nastavnica Slavica Bobić. Oni su oduševljeno pratili, ali i učestvovali u celom dogadjaju.
Decentralizacija kulture je ključno pitanje i zadatak na koji nas je Galerija Lazar Vozarević ponovo podsetila.
Takođe prikazan je i film o Lazaru Vozareviću, kao i multimedijalno delo mladog umetnika Valentina Tjutereva.
Lazar Vozarević, rođen u Sremskoj Mitrovici 1925. a umro u Beogradu 1968. godine, jedan je od najistaknutijih imena jugoslovenske posleratne likovne scene.
