Zoran Lević je autor aktuelne izložbe „Na staklenom putu – tehnologija stakla“ u Muzeju nauke i tehnike, dok je ranije realizovao i postavke o zlatu, keramici i ledu…
Da li ste čuli kako neko svira harfu i harmoniku od stakla?
Volfgang Amadeus Mocart, Džordž Fridrh Hendl, Ludvig van Betoven, i Ričard Štraus kompozitori su koji su komponovali muziku upravo za staklenu harmoniku, otkriva nam v. d. direktora Muzeja nauke i tehnike, viši kustos i konzervator, Zoran Lević.
Za staklo nam dalje kaže, ujedno i kao autor izložbe „Na staklenom putu – tehnologija stakla“ u Galeriji „Aleksandar Despić“, nastale povodom proglašenja 2022. godine Godinom stakla, da ono krije svoje brojne zanimljivosti koje smo u mogućnosti da spoznamo u zavisnosti od toga na koji način ga posmatramo. Inače, aktuelna postavka je dostupna javnosti do 16. januara.
Šta sve možemo da naučimo o staklu iz ugla Muzeju nauke i tehnike, i to na primerima staklarske tehnologije i alata za izradu stakla naših proizvođača, saznajemo od višeg kustosa i konzervatora Levića. U isto vreme, on nam prikazuje i interesantne i manje poznate činjenice o ovoj materiji, kao što je to da obično staklo dobije smeđu boju kada je izloženo nuklearnoj radijaciji ili to da danas postoji i termo-hromatsko staklo koje menja boju s promenom temperature:
LW: Pre svega, šta znači proglašenje 2022. godine Godinom stakla od strane Ujedinjenih nacija?
Zoran Lević: Specijalnom rezolucijom Ujedinjene nacije su 2022. godinu proglasile godinom stakla i na taj način postavile fokus na kulturno, tehnički i istorijsko nasleđe u vezi sa ovim materijalom.
LW: Kako tekuća izložba „Na staklenom putu – tehnologija stakla“ odgovara na to?
Zoran Lević: Na izložbi „Na staklenom putu – tehnologija stakla“ Muzej nauke i tehnike je obradio prirodno staklo, upotrebu stakla u istoriji, kao i tehnologiju izrade predmeta od stakla, s posebnom pažnjom na najznačajnije proizvođače stakla na teritoriji Republike Srbije.
LW: Koliko su naši ljudi bili vešti staklari, s obzirom na to da smo imali tradiciju u tom zanatu i industriji?
Zoran Lević: Svi pravi majstori u Srbiji su veoma vešti, pa i u slučaju naših staklara. Kao i u svakom umetničko/zanatskom poslu, izuzetno je bitna tradicija, budući da se ništa ne uči preko noći, a tradicija podržava kontinuitet jednog zanata.
LW: Koliko fabrika stakla smo imali nekad, a koliko ih je ostalo danas?
Zoran Lević: Na teritoriji Republike Srbije, u moderno doba, bilo je deset proizvođača stakla. Na žalost, većina ih se ugasila, kao posledica ratova na ovim prostorima. Trenutno, jedini proizvođač stakla je Srpska fabrika stakla u Paraćinu.
Istoimena izložba, Na staklenom putu“, održava se i u Muzeju primenjene umetnosti, a koja daje nešto drugačiji pogled na temu stakla. Povod dveju izložbi je proglašenje 2022. godine za Međunarodnu godinu stakla od strane Ujedinjenih nacija, koju sada obeležava Međunarodni savet muzeja – IKOM širom sveta u saradnji sa svojim članovima, odnosno muzejima.
LW: Na koji način se dve aktuelne muzejske postavke, izložba Muzeja nauke i tehnike i izložba Muzeja primenjenih umetnosti dopunjuju, odnosno razlikuju kada je reč o staklu?
Zoran Lević: Obe izložbe imaju glavni naziv „Na staklenom putu“, s tim što koleginica Biljana Crvenković iz Muzeja primenjene umetnosti akcenat stavlja na utemeljenje industrije stakla i ulogu zanatsko-umetničkog upotrebnog stakla u srpskoj kulturi reprezentacija, a Muzej nauke i tehnike pokušava da prikaže istoriju upotrebe prirodnog, kao i tehnologiju staklarskog zanata s osvrtom na naše najznačajnije proizvođače stakla sa teritorije Srbije.
LW: Da li je, i na koji način prirodna saradnja između Muzeja nauke i tehnike i Muzeja primenjenih umetnosti, i inače, a ne samo u slučaju stakla i zajedničkih izložbi „Na staklenom putu“?
Zoran Lević: Naravno da saradnja naša dva muzeja ima prirodnu vezu, jedina razlika je u tome što su neke oblasti sagledavane iz drugačijih vizura, a osim toga Muzej nauke i tehnike ima Zbirku industrijskog dizajna.
"Edvard Libi je 1893. godine prikazao haljinu napravljenu od staklene vune. Vlakna su dobijena putem izvlačenja i upotrebljena su kao primesa u svilenom koncu kako bi se dobio svetlosni efekat. Haljinu je nosila glumica Džordžin Kajvan. Gledaoci koji su dolazili da vide haljinu ostajali su razočarani prizorom, jer je haljina delovala kao da je prozirna." Zoran Lević
LW: Na koji način sve nauka i umetnost sarađuju?
Zoran Lević: Neraskidiva je spona između umetnosti i nauke, zato što iza svake umetničke tehnike leže ozbiljna nauka i naučni principi, od hemijskog sastava pigmenata, recimo, pa sve do defrakcije svetlosti o umetnički predmet, koja dolazi do posmatračevog oka, i na kraju se procesuira u mozgu.
"U filmskoj industriji za specijalne efekte se koristilo „šećerno staklo“, koje nije staklo već mešavima šećera, vode, glukoze ili kukuruznog sirupa. Na platnu pucanje ovog „šećernog stakla“ dosta podseća na pravo. Danas, za ove potrebe filmadžije koriste sintetičke smole, kao što je Piccotex." Zoran Lević
LW: Da li je moguće, kao što se o tome dosta priča da tehnologija zameni umetnika?
Zoran Lević: Po mom mišljenju, tehnologija nikada neće moći da zameni umetnika iz jednog razloga – iza svake tehnologije stoji čovek (umetnik).
"Velika je verovatnoća da vaš mobilni na prednjoj strani ima „gorila“ staklo. To je alkalno, alumosilikatno staklo, koje je tanko, lako i otporno na ogrebotine. Ovu vrstu stakla moglo bi da zameni safirno „staklo“, koje kao bazu ima aluminijum oksid (Al2O3)." Zoran Lević
LW: Šta nas još očekuje u Muzeju nauke i tehnike, a da bi bilo interesantno kako odraslima tako i najmlađima?
Zoran Lević: Program Muzeja nauke i tehnike obuhvata ne samo izložbe, već i predavanja, razne koncerte, radionice za posetioce svih uzrasta, kao i muzejske stručnjake.
Izdvojio bih izložbu „Leta pre neta“, namenjenu posetiocima uzrasta od 6 do 106 godina, i za kraj godine, „Novogodišnji koncert“, koji će repertoarom iznenaditi posetioce, kako činjenicom da se izvodi na jedinim orguljama u Srbiji koje se ne nalaze u crkvi tako i specijalnim repertoarom.
Foto: Muzej nauke i tehnike
