Pobednica konkursa „Privatna vrednost“, koji je raspisala ambasada Švajcarske, Tamara Spalajković radije bi za sebe rekla da je likovna umetnica nego samo vajarka. “Iako sam studirala na Odseku vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti, oduvek su me interesovali različiti mediji, i osim skulpture bavim se i performansom, tekstom, videom, kao i interaktivnim instalacijama,” objašnjava mlada Spalajkovićeva.
Njen video rad “Budućnost, rešenja, reprodukcija metode?” nagrađen je novčanom nagradom od 2000 eura i izložen je u rezidenciji ambasade Švajcarske, zajedno sa drugim učesnicima konkursa, mladim umetnicima. Njihovi radovi biće dostupni javnosti do 27. jula.
Tamara nikad nije bila u Švajcarskoj, ali njena umetnost joj polako otvara vrata ka svetu, a njen pobednički video govori o vestima iz budućnosti. Nadamo se da će naša mlada umetnica imati još puno uspeha, a kakva to budućnost nas čeka? Da li nam umetnost donosi dobre vesti? Odgovor je, izgleda, kako kaže autorka rada, u nama:
[question]Šta su “Budućnost, rešenja, reprodukcija metode?”? Šta možemo da saznamo za minut i četiri sekunde, koliko video traje?[/question]
[answer]Tamara: Budućnost, rešenja, reprodukcija, metode je video rad koji se bavi vestima iz budućnosti. Voditeljka govori u uspehu koje je čovečanstvo postiglo uvođenjem životinjske kontracepcije. Pozadina je zeleno platno koje omogućava gledaocima da projektuju sopstveno viđenje realnosti u kojoj se ova mest može emitovati.[/answer]
[question]Koliko znači ovakva jedna nagrada mladom umetniku, pogotovu u materijalnom smislu? Ovo pitam, jer ljudi koji se ne bave umetnošću, nisu upoznati sa troškovima produkcije umetničkog dela.[/question]
[answer]Tamara: Mnogo znači. Tokom studija, sav materijal plaćaš sam, osim gline i gipsa koji obezbeđuje fakultet. Nezavisne galerije, i one pri institucijama, imaju budžet za produkciju, ali on uglavnom nije dovoljan ni da pokrije materijal. Privatnih galerija nema mnogo. Treba razmišljati i o vremenu provedenom za pripremanje izložbe. Uglavnom sve zavisi od sopstvenih ulaganja. Ova nagrada je dobra, jer osim materijalne podrške, svim finalistima donosi i umrežavanje, veću vidljivost na sceni, itd. [/answer]
[question]Da li si nekada sarađivala sa ostalim učesnicima konkursa, koji zajedno sa tobom izlažu u ambasadi? Da li se družite?[/question]
[answer]Tamara: Da, poznajem Aleksandra, Luku i Lazara sa fakulteta. Sa Lukom Cvetkovićem sam bila u klasi protekle dve godine i sarađivali smo na različitim projektima. Zajedno smo organizovali Open studio day na Fakultetu, iz potrebe približavanja mladih umetnika i profesionalaca u kulturi. Radimo zajedno i u Institutu za aplauz. [/answer]
[question]Tvorac si Instituta za aplauz. Da li možeš da nam kažeš nešto više o tome. Kako deluje i kome je namenjen?[/question]
[answer]Tamara: U martu, 2018. godine, Dušan Savić je okupio Katarinu Kostandinović, Stevana Beljića, Luku Cvetkovića, Stefana Kneževića, Jakova Ponjavića, Vanju Seferović, Milana Naskovića, Kristinu Nikolić i mene. Zajedno smo osnovali Institut za Aplauz, iz potrebe za udruživanjem mladih umetnika, kustosa i kulturnih radnika. U 2019. pridružili su nam se Pavle Banović i Vanja Žunić.
Institut za aplauz / IZA je kolektiv koji svojim eksperimentalnim pristupom preispituje načine umetničke(re)prezentacije, razumevanje umetnosti, komunikaciju sapublikom i njeno potencijalno učešće.
Delujemo na različite načine, produkcijom sopstvenih akcija-performansa, organizovanjem diskurzivnih programa i pop-up akcija na ulici, kao što je Stream street, a najvažniji su međusobna saradnja i podrška.[/answer]
[question]Da li imaš izlagačkih planova za narednu sezonu, ili se posvećuješ isključivo stvaralaštvu?[/question]
[answer]Tamara: Čekam rezultate konkursa za narednu sezonu. Volela bih da imam prvu samostalnu izložbu. Svakako se bavim istraživanjem i razvijanjem novih ideja i radova. [/answer]
