Sanjam dok slikam
Svoja dva talenta i zanimanja, slikarstvo i psihlologiju, Sandra Jovanović vešto spaja i dopunjuje. Slike, na kojima je radila u protekloj godini, izložiće od 28. novembra u UK Vuk Karadžić. Tim povodom razgovarali smo sa ovom svestranom i nadarenom umetnicom…
Slovenska mitologija okupira pažnju ove mlade umetnice i psihologa već skoro deset godina. Sandrin stil je nadrealistički, a tehniku koju koristi je ulje na platnu. Dela koja je Sandra stvarala, nadahnuta inspiracijom koju je pronalazila u mitovima, moći ćemo da pogledamo od 28. novembra u galeriji UK Vuk Karadžić.
U okviru ove izložbe pod nazivom “Slovenska mitologija” Sandra Jovanović izložiće oko petnaest slika, nastalih u protekloj godini.
Povodom predstojeće izložbe, Sandra nam govori o svom stvaralaštvu.
[question]LW: Šta je to što te je najviše privuklo da svoj rad posvetiš slovenskoj mitologiji?[/question]
[answer]SANDRA: Slovenskom mitologijom se bavim već skoro deset godina. Ova tema mi je interesantna, pored slikarstva i sa psihološkog aspekta. Ono što mi je bila tema istraživanja je zapravo povezanost kolektivnog nesvesnog sa psihodinamikom našeg naroda.[/answer]
[question]LW: Na koji način psihologija dopunjuje tvoje slikarsko stvaralaštvo?[/question]
[answer]SANDRA: Često slikam ono što sanjam, ali mi se još češće dešava da sanjam dok slikam. Iz amorfne mase boja i oblika počinju da izranjaju oblici i priča počinje da se odvija. Psihologija mi je dala neku strukturu u ovom istraživanju. K.G. Jung kaže da kolektivno nesvesno kreira san.
San je kao neko mitsko biće, polusvesno – polunesvesno. Ovde se Ja sreće sa arhetipskim predstavama i simbolima kolektivnog nesvesnog. U snovima Ja se približava nečem univerzalnom, istinskom, većem, čemu čovek neumitno stremi u tami primordijalne kosmičke noći. Kolektivno nesvesno predstavlja riznicu sveukupnog ljudskog iskustva, trezor u kome su pohranjena duhovna iskustva hiljada generacija naših predaka, koja se prenose sa generacije na generaciju.[/answer]
[question]LW: Tema tvog rada je povezanost kolektivnog nesvesnog sa psihodinamikom našeg naroda. Koliko mitologija govori o tome?[/question]
[answer]SANDRA: Kolektivno nesvesno formiraju instinkti i arhetipovi. Mitologija predstavlja vrstu projekcije kolektivnog nesvesnog. Kolektivno nesvesno sadrži preinfantilno vreme, tj. ostatke života predaka. Po Jungu, kolektivno nesvesno je “moćna duhovna nasledna supstanca razvoja čovečanstva, ponovo rođena u svakoj individualnoj moždanoj strukturi”.
Za Junga je nesvesno sedište nagona, libida (koji on drugačije shvata od Frojda), ali i mesto odakle izvire stvaralačka moć.
Jung je i smatrao da arhetipovi poseduju veliki energetski naboj. Arhetipovi su, dakle, nevidljivi koreni svesti. Oni, po Jungovoj koncepciji, u svojoj bipolarnoj strukturi, nose u sebi kako tamnu tako i svetlu stranu. U govoru nesvesnog, koji je u stvari govor slika, arhetipovi se pojavljuju u personifikovanoj ili simboličnoj formi slika.
Arhetip se ne može do kraja objasniti. Broj arhetipova, koji je relativno ograničen, obrazuje stvarni sadržaj kolektivno nesvesnog.[/answer]
Trojstvo[question]LW: Koji od mitova bi mogli da budu personifikacija nekih savremenih pojava u društvu i u životu pojedinca?[/question]
[answer]SANDRA: Svaki mit, kao i svaki mitološki lik predstavljaju arhetip koji je večan. Može da se odnosi i na lični i na kolektivni plan. Motivi arhetipskih slika, shodno filogenetskoj strukturi čoveka, u svim su kulturama isti. Mit o postanju, pad u greh, misterijskoj zrtvi, krađa od bogova, devičanskom začeću, rušenju autoriteta i mnogi drugi, predstavljaju u simbolično- slikovitoj formi psihičke tokove čovekovog života.
Isto tako likovi zmije, ribe, velike majke, mudraca, ponavljaju se u ,,individualnoj mitologiji” pojedinog čoveka, oživljavajući na nov način mitologije svih naroda i vremena, oblikujući se različito, prema strukturi pojedinačne psihe i konstelaciji trenutka, koji je ova psiha iz dubina nesvesnog za sebe oblikovala.
Arhetipovi, kao praizvor čitavog ljudskog iskustva, prodiru iz nesvesnog u našu svest izvanrednom snagom, postavljajući zadatak i obavezu da ih ova svest na najbolji mogući način integriše i iskoristi za dalji razvoj ličnosti.[/answer]
[question]LW: Koji mit je tebi najinspirativniji i šta bi mogli iz te priče da naučimo?[/question]
[answer]SANDRA: Mislim da do sada nisam pročitala ni jedan mit niti srela mitsko biće sa kojim se nisam bar malo saživela. Kada sam bila mala volela sam ruske bajke, npr. Vasilisa Premudra, Žar ptica, Kameni cvet… Uvek u bajkama postoji taj konflikt između dobra i zla, svetlosti i tame… Glavni junak uvek kroz iskušenja, sazreva, dobija vrline i učvršćuje sebe kao ličnost. Na taj način dobija borbu. Svesno pobeđuje nesvesne sile i čovek postaje heroj u sopstvenoj bajci.[/answer]
[question]LW: Koji od mitoloških motiva je najzastupljeniji u tvojim radovima?[/question]
[answer]SANDRA: Najčešće koristim elementarna bića, kao što su vile, sirene, satiri, anđeli, kao i slična svedenija božanstva i opštije likove koji lakše mogu da mi posluže kao glasnici. Nije mi cilj da samo predstavim određeni lik, već i arhetip, poruku, kao i atmosferu koja ga obavija.[/answer]
[question]LW: U tvojim radovima su zastupljeni aktovi koji su ujedno i deo pejzaža. Koja je njihova simbolika?[/question]
[answer]SANDRA: Odlazeći na spavanje čovek svake noći na isti način kao što skida odelo svlači i svoju psihu, odriče se svojih psihičkih tekovina i približava se situaciji sa samog početka životnog razvoja. Na ovaj način postajemo prijemčiviji, više i neposrednije osećamo… Između nas i okoline ne postoji barijera, sve je intenzivnije i istinitije…[/answer]
Zmija[question]LW: Koja slika iz ovog serijala je tebi najdraža?[/question]
[answer]SANDRA: Možda one koje govore o plodnosti u različitim aspektima, kao što je “Mokoš” ,”Ladarice” ili “Anđeli”. U isto vreme one govore o putenosti, ali i spiritualnosti, o kreaciji kao konceptu. Svaka na svoj način naglašava neki aspekt.[/answer]
[question]LW: Ko je tvoj najveći slikarski uzor?[/question]
[answer]SANDRA: Nemam neki konkretan slikarski uzor. Inspirišu me umetnici i dela različitih pravaca. Kada sam počela da slikam uglavnom su mi bili zabavni nadrealisti zbog slobode izražavanja. Radovala me je ideja o slikarstvu kao sredstvu oslobađanja nesvesnog, rušenja prividne protivrečnosti između sna i jave..[/answer]
[question]LW: Kako bi opisala svoje stvaralaštvo u jednoj rečenici?[/question]
[answer]SANDRA: Slikanje doživljavam kao neki putopis sa jednog dugog hodočašća ka sopstvu.[/answer]
