O koncertima 28. i 29. decembra u Kolarčevoj zadužbini, karijeri u svetu, životu i radu u Londonu, novim izazovima i novim koncertima u glavnom gradu Engleske
Tradicionalni muzički spektakl “Novogodišnji gala koncert u Kolarčevoj zadužbini” biće održan za vikend, u subotu i nedelju, 28. i 29. decembra od 20 časova. Biće to prilika da se beogradska publika ponovo susretne s ekskluzivnim programom operske, klasične i filmske muzike, koju će nam dočarati Tamara Rađenović, istaknuta i uspešna operska umetnica, koja živi i radi u Londonu (Engleska, Ujedinjeno kraljevstvo).
Ove godine, instrumentalno-vokalni koncert će obogatiti: simfonijski orkestar „Belgrade Classic“, hor „Beli Anđeo“, solista Srpskog narodnog pozorišta (SNP) Vasa Stajkić, i međunarodno priznati dirigent Darko Butorac.
Kolarac će tako biti domaćin višeslojnom dvočasovnom koncertu, koji će pružiti jedan sveobuhvatan program od neprolaznih veličina klasika do antologijskih filmskih numera.
Kao i do sada, kada su koncerti Tamare Rađenović punili veliku dvoranu Kolarčeve zadužbine, publika se unapred raduje novim magičnim noćima, punih muzike i emocija.
Muzičko obrazovanje crnogorsko srpske umenice Tamare Rađenović kaže sledeće: pohađala je Srednju umetničku školu za muziku i balet "Vasa Pavić" u Podgorici (Crna Gora), Konservatorij za glasbo in balet Ljubljana (Slovenija) i Royal College of Music, odsek Music - Voice Performance u Londonu.
Uskoro, tokom januara, februara i aprila 2025. godine, Tamaru očekuju koncerti u prestižnim dvoranama svetske metropole kakav je London, koji je njena životna adresa dugi niz godina. Nedavno je snimila novi atraktivan spot za pesmu „Historia de un amor’’.
Uoči dva velika koncerta u Beogradu, Tamara je imala malo vremena za naš magazin LookerWeekly.com.
NIJE LAKO KONTROLISATI EMOCIJE PRED BEOGRADSKE KONCERTE: PUBLIKA MOŽE OPET OČEKIVATI DA ĆU PEVATI SRCEM
LW: Eto, tradicionalno očekuje nas tvoj Gala koncert „Novogodišnja čarolija“ u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Sigurno si veoma uzbuđena kako se bliži novi susret sa publikom Beograda, ali sada je posebna prilika jer se prvi put predstavljaš sa dva vezana koncerta u dve večeri?
Toliko sam neopisivo uzbuđena i mnogo se radujem koncertima. Ne postoje reči da opišem zahvalnost beogradskoj publici na divnoj podršci koju mi daje treću godinu za redom, kada su novogodišnji, a četvrtu godinu kada su u pitanju moji solistički koncerti na Kolarcu. Zaista jedva čekam. Nije lako kontrolisati emocije, ali publika može opet očekivati da ću pevati srcem za njih, kao i svi mi koji ćemo biti na sceni .
LW: Kako ste se odlučili tvoj tim „Vissi d’Arte Management“ i ti da ovaj put publici darujete publici dva koncerta umesto dosadašnje prakse – jedan?
Prošle godine je interesovanje bilo veoma veliko, i rezultiralo da je koncert bio potpuno popunjen 20 dana pre koncerta. Ljudi su preprodavali karte ispred Kolarca. Ove godine smo pomislili: zašto ne bismo probali i videli kako će publika da reaguje, i moram da vam kažem da smo dobru stvar uradili.
Oba koncerta su rasprodata, i čak je moj management razmišljao o trećem.
OVE GODINE NA KONCERTU ĆE BITI VIŠE VOKALNIH NUMERA NEGO RANIJE
LW: Da li onda postiji mala trema, uzbuđenje, strah, bojazan da će se dva koncerta na neki način „takmičiti“, jer mogu da budu upoređivanja koji je bio bolji? Ili te takvi osećaji mnogo ne pritiskaju?
Iskreno, ne razmišljam o tome. Razmišljam pozitivno da ćemo uspeti da napravimo zajedno sa energijom publike lepe koncerte 28. i 29. decembra.
LW: U pitanju je, kao i do sada, vokalno – instrumentalni koncert. Dakle naizmenično se smenjuju operske arije, filmska muzika, dela klasike? Da li će ovog puta više biti vokalnih deonica u odnosu na instrumentale ili je već određen repertoar slično prošlih godina?
Ove godine je naš gost prvak Srpskog narodnog pozorišta Vasa Stajkić pa mislim da će ove godine biti više možda vokalnih numera nego ranije. Međutim, napravili smo lep balans da bude i nekoliko instrumentalnih numera.
MENI JE VELIKO UŽIVANJE ODABIR PROGRAMA KONCERTA
LW: Sada nam donosiš veliki ansambl i zanimljive umetnike: dirigent Darko Butorac, bariton Vasa Stajkić, gosti – simfonijski orkestar „Belgrade classic“ i Hor „Beli anđeo“. Dakle to se priprema pravi Gala koncert spektakl? Kakva je bila saradnja sa svima, prvenstveno baritonom kao novijim izazovom (zajedno ste nastupali i izvodili „Volare“), i dirigentom? Dopadaju ti se dueti? Sa većinom ekipe si već sarađivala na festivalu „Barski ljetopis“?
U pitanju su zaista vrsni muzičari sa kojima već dugo sarađujemo na koncertima na Kolarcu, a polako smo počeli i da izlazimo i izvan granica . Jedan takav nastup je bio i spektakularni koncert na otvaranju festivala ‘’Barski ljetopis’’. Na tom koncertu su nam se pridružili bariton Vasa Stajkić i dirigent Darko Butorac.
Koncert za otvaranje „Barskog ljetopisa“ je nezaboravno iskustvo koje ću da pamtim dugo, dugo. Ogromna bina na otvorenom, vizuelni ekekti i zaista najviša moguća produkcija i sve to na 39 stepeni. Ima dosta materijala na mom YouTube kanalu sa tog koncerta.
Vasa Stajkić je pored toga što je divan umetnik divnog glasa sjajan čovek, kao i Maestro Darko.
Moram da pomenem i divnu Katarinu Božić, koja vodi hor što daje posebnu emociju i kvalitet mojim koncertima.
LW: Repertoar koncerta, koliko smo imali prilike da čitamo u najavi, predstavlja karijere značajnih kompozitora kao što su – Žorž Bize, Đakomo Pučini, Šarl Guno, Franc Lehar, savremenici – Enio Morikone, Adel. Da li sama biraš remek-dela svetske literature ili u dogovoru sa dirigentom? Teško je opredeliti se za neke kompozicije, kada imate na raspolaganju dva sata programa, a pred svima vama je izbor čitavih vekova klasike, opere i filmske muzike?
Meni je uglavnom veliko uživanje odabir programa. Uglavnom moj tim i ja napravimo prvu verziju programa, a zatim se konsultujemo sa dirigentom i vođom orkestra. Zaista sam uvek veoma inspirisana da izaberem drugačiji program. Uvek se radujem da učim nove kompozicije, da istražujem neki novi repertoar.
SRBIJA JE IZNEDRILA SJAJNE UMETNIKE KOJI PRAVE ZAISTA ZAVIDNE REZULTATE U SVETU
LW: S kakvim emocijama se uvek vraćaš na koncerte u Beograd i da li želiš da nam češće dolaziš? Jednom si bila i tokom leta, prvobitno planirano u dvorištu Univerziteta Kapetan Mišinog zdanja, a onda ipak u Etnografskom muzeju? Da li onda postoji nekada plan i želja da nam gostuješ makar u dva godišnja doba?
S najlepšim emocijama se vraćam na koncerte u Beograd, i ja bih bila već dovoljno srećna, ako bi samo ova tradicija Novogodišnjeg koncerta ostala povod mog nastupanja u Beogradu. Videćemo, naravno, ako bude još nekih prilika u budućnosti.
Tako je, bila sam gost na koncertu Maestra Predraga Goste, sa kojim sam nekoliko puta sarađivala i Makris gudača. Imali smo zakazan nastup u Kapetan Mišinom zdranju u organizaciji CEBEF-a. Zbog jako niske neočekivane temperature u septembru smo morali na dan koncerta da nađemo rešenje, i ovom prilikom se zahvaljujem Etnografskom muzeju, koji nam je pomogao da koncert ipak održimo.
LW: Operska umetnost je u poslednje vreme veoma izražena kod nas u Srbiji, i dobija sve više na popularnosti. Kao što znaš, gostovale su nam sve važnije zvezde: svojevremeno Lućiano Pavaroti, onda Hoze Kareras dva puta (u oktobru baš drugi put u Sava centru), Plasido Domingo, Andrea Bočeli tri puta, tvoja draga mentorka svetska zvezda Monserat Kabalje, „IL DIVO“ 4 puta, i proteklih sezona ili ove godine – Brin Terfel, Jonas Kaufman, Alessandro Safina, „Four Italian Tenors“, i naredne 2025. godine Mateo Bočeli. Radosna si što je na taj način sve više opera dobila na medijskoj pažnji i prepoznatljivosti?
Naravno da jesam. Srbija je bila domaćin velikih zvezda raznih muzičkih žanrova već dugi niz godina, tako da ta tradicija dovođenja zvezda uopšte me ne iznenađuje, i potpuno dolikuje i pripada Srbiji, zemlji koja ima publiku za svetske umetnike. Osim toga, moram da dodam da i sama Srbija je iznjedrila sjajne umetnike, koji prave zaista zavidne rezultate u svetu. Ne bih nikog izdvajala da ne zaboravim neko ime, ali zaista postoji puno njih koji su na ponos svojoj državi, ne mislim samo na pevače, već i na instrumentaliste.
KARIJERA U LONDONU – DUG PROCES KOJI ZAISTA NE IDE PREKO NOĆI
LW: Godinama postoje kod nas i projekti „Rock Opera“, „Disco Opera“, gde operski solisti pevaju rok i dens – disko hitove. Ti evo realizuješ koncerte u kome se operske arije ukrštaju sa numerama iz popularne sedme umetnosti. Dakle, dopada ti se da se opera „spaja“ sa pop kulturom, da zadire u žanrove rokenrola ili dens muzike?
Volim da spajam klasičnu muziku sa savremenijom, ali na jedan sofisticiran način gde zadržimo zvuk simfonijskog orkestra i kvalitet aranžmana koje urade kompozitori/aranžeri, hora i mog pevanja koje držim pod tehnikom klasičnog pevanja. To je jedan od načina na koji pokušavam da privučem mlađu publiku da dolazi na koncerte.
LW: Živiš i radiš u Londonu prilično dugo da možeš imati neku sliku kako se tamo opstaje i gradi karijera, u jednom od najskupljih gradova na svetu? Kakve nastupe i koncerte održavaš u ovoj svetskoj metropoli?
U pitanju je dug proces koji zaista ne ide preko noći. Nije lako pogotovo kada niste rođeni Britanac, pa za početak morate da se uklopite u njihovo društvo, da vas prihvate i onda dalje da gradite neke odnose u poslovnom svetu – muzičkoj industriji. Otvorio mi se put za solističke koncerte u ozbiljnim dvoranama, i to vidim kao veliki pomak u mojoj karijeri.
Mnogo se radujem što me u januaru čeka drugi solo koncert u novootvorenom Bechstein hall-u u srcu Londona.
Krajem februaru u čuvenom Cadogan hall-u imaću nastup sa simfonijskim orkestrom, u aprilu nastup za Oxford&Cambridge klub. Polako, ali sigurno gradim svoju misiju u Londonu.
ČOVEK UMORAN OD LONDONA JE UMORAN OD ŽIVOTA
LW: U Londonu kultura i umetnost nikada ne spavaju, tako ti najviše obilaziš muzeje i galerije, ideš u bioskope, pozorišta (West End)? Tu su i druga mesta – knjižare „Waterstones“ na Pikadiliju, „Maison Assouline“, luna park „Winter Wonderland“, i voliš biti u pabovima, šetati po parkovima, ili duž reke Temze?
Sve što si nabrojao ispunjava moje slobodno vreme u Londonu. Zaista važi ona rečenica ’’Čovek koji je umoran od Londona umoran je od života’’. Uvek ali uvek postoji nešto interesantno da se vidi, nauči, obiđe. Volim multikulturalnost koju nosi ovaj grad, takođe.
LW: Nakon Beograda, čekaju te novi izazovi i kojima se najviše raduješ: Cadogan Hall (18. februar 2025. sa violinistom Robertom Lakatošom) i Bechstein Hall u Londonu, „Lisinski“ u Zagrebu, koncerti po Aziji? Sa Lakatošem si već uspešno sarađivala na novom aranžmanu numere „Por una cabeza“ Karlosa Gardela.
Robert Lakatoš je zaista sjajan virtuoz i velika mi je čast da sarađujemo. Divan umetnik, divan i umeren čovek, koji svira na čuvenoj Stradivari violini. Izuzetno je važna energija na sceni i kada se solisti razumeju. Nas dvoje mislim da imamo tu vrstu rasterećenog odnosa i pozitivne sinergije gde muziciramo i uživamo zajedno. Biće mi veliko zadovoljsto što je moj gost u Londonu, i što će imati takođe svoj debi u Cadogan hallu i sigurna sam oduševiti londonsku publiku.
Radujem se saradnji sa Matijom Meštrovićem u Lisinskom koji je, takođe, virtuozni pijanista.
Čekaju me zanimljivi projekti u 2025. godini, i mogu samo da kažem da sam zahvalna mom timu i produkciji na velikom radu i pomoći da ostvarim svoje ciljeve.
Por una cabeza:
NAJLEPŠE JE BITI KOD KUĆE U SVOJOJ DOMOVINI
LW: Ima nekih primera naših umetnika kao violinista Stefan Milenković, književnik Vladimir Pištalo, koji su živeli u inostranstvu, ali su se ipak vratili u Srbiju da ovde dalje rade, stvaraju, ili se bave pedagoškim radom. Da li tebe vuče domovina, i da li bi se vratila jednog dana u Srbiju ili Crnu Goru? Ali bi mogla da imaš karijeru i u inostranstvu, na dva koloseka?
Pa, zašto da ne? Najlepše je biti kod kuće, u svojoj domovini. Danas je svet jako dostupan, imamo letove za sve strane sveta. U ovom momentu mog puta bi bilo dobro da, ipak, budem još neko vreme u inostranstvu, jer sam još uvek mlada u ovoj profesiji. Za razvijanje mreže nastupa kakve želim da imam, recimo, u Velikoj Britaniji znači mi da sam tamo, da sarađujem sa njihovim ljudima.
LW: Filmska umetnost danas se okreće igranim biografskim filmovima o slavnim muzičarima, kao neki tihi trend, bilo da su to rokeri ili pop autori (davno – Tina Tarner, The Doors, Rej Čarls, skorije – Queen, Vitni Hjuston, Areta Frenklin, Elvis Prisli, Elton Džon, Džimi Hendriks, Bob Marli, Ejmi Vajnhaus, Robi Vilijams, Bob Dilan), tako da su krenule i ekranizacije o operskim divama i umetnicima: legenda Marija Kalas je imala više ekranizacija, pamtimo glumicu Fani Ardan, sada je igra Anđelina Džoli. Bio je i lep emotivan film „Hor dečaka“ sa Dastinom Hofmanom kao profesorom pevanja.
Da li ti se dopada da se i na velikom ekranu prikazuju sudbine umetnika iz sveta muzike, a sada eto i klasike – opere?
Meni je, recimo, mnogo interesantan film ‘’Ennio’’, koji je zapravo dokumentarni film, u kojem sve vreme Ennio Morricone priča o detaljima iz svog života, ali ima i mnogo kolega koji su učestvovali u filmu i govore o raznim događajima, koje su doživeli sa Enniom. Sviđa mi se što je film, takođe, posvećen njegovoj umetnosti, pored nekih privatnih detalja iz života.
Dopada mi se! To je lep način da se prikaže zanimljiv, vrlo izazovan i živopisan put umetnika. Međutim, takođe je i vrlo težak zadatak režiserima rekla bih pogotovo kada se filmovi rade posthumno, kao u slučaju sa Marijom Kalas. Tu se onda otvaraju nekad malo i dileme, debate da li su svi događaji u filmu baš onakvi kakvi su bili.
Nije mi se svideo film Bradleya Coopera o Leonardu Bernsteinu – ‘’Maestro’’ iz prostog razloga što je prešao granicu, po mom mišljenju, ulaska u njegov privatni život i personalnu opredeljenost. A nismo uspeli da vidimo u potpunosti njegovu genijalnost po pitanju muzike i šta je sve ostavio iza sebe.
Crnogorska himna:
VELIKA ČAST ZA MENE JE PROJEKAT NA KOJI SAM JAKO PONOSNA: CRNOGORSKA HIMNA
LW: Sa tim u vezi, kako si više puta izjavila da bi volela da budeš i glumica, da li se na tom planu možda dešava nešto od ponuda u projektima? Postoje li interesovanja za tebe u tom pogledu ovde u Srbiji, ili tamo u Engleskoj?
Biće nešto u budućnosti, sigurna sam. Za sada sam zaista potpuno fokusirana na koncerte koji zahtevaju moju punu koncentraciju.
LW: Svakako na neki način „glumiš“ uvek u svojim visoko stilizovanim, vrhunski produciranim spotovima, koji liče na kratke igrane filmove? Tako si pre godinu dana snimila i Crnogorsku himnu i vizuelno atraktivan spot?
Na poziv Nacionalne televizije Crne Gore sam snimila Crnogorsku himnu koja otvara i zatvara program televizije svakog dana. Zaista velika čast na mene i projekat na koji sam jako ponosna. U spotu za himnu je fokus više bi ona crnogorskoj prirodi i divnim predelima. Međutim, u mojih pet drugih spotova ideja je zaista bila na kreiranju kratkog igranog filma. Najveći projekat od njih je svakako bio ‘’Parla piu piano’, kojim smo hteli da rekreiramo detalje i scenografiju, koju vidimo u filmu ‘’Kum’’. Na snimanju spota je učestvovalo oko 60 ljudi iza i ispred kamere.
NAJVIŠE UŽIVAM U KONCERTIMA I VOLIM ŠTO UČESTVUJEM U REŽIRANJU SVOJIH PROJEKATA
LW: Opet u vezi sa tim, da li si priželjkivala da budeš možda deo neke operske produkcije u pozorištu ili mjuzikla? Tada je opera veoma slična glumi, postoji libreto kao scenario ili drama i publika bi te videla u novom svetlu. Ili ti prijaju više autorski projekti – tematske večeri kao kolekcija operskih arija, da fanovi gledaju jedan mozaik i izbor opere?
Na samom početku sam u Britten teatru u Londonu učestvovala u nekoliko produkcija, a imala sam i kao veoma mlada i glavnu ulogu Mimi u operi „La Boheme“ (Boemi) Đakoma Pučinija na Siciliji.
Međutim kako se desila pandemija korone, moja karijera je krenula skroz drugim tokom.
Najviše uživam u koncertima. Volim da sam, pored dirigenta, i neko ko učestvuje u režiranju mojih projekata. Koncerti mi to dozvoljavaju. U toku jednog koncerta mogu da imam više uloga. I ono što je za mene posebno važno, svi moji nastupi su visokoprodukcijski snimljeni. Na taj način sam došla do srca mnogo šire publike nego što je publika u teatru, gde je to snimanje zabranjeno. Ipak sam deo nove generacije, i mislim da je moj influence na mrežama i na YouTube kanalu, koji ima skoro 13 miliona pregleda, i ovo jedan od razloga što me je američki magazin „Forbes“ prepoznao kao predstavnika nove generacije klasičnih umetnika.
Ne kažem da možda tokom svog puta neću poželeti da odigram nekoliko uloga u operskim produkcijama ili mjuziklima.
PRIVLAČI ME DA IMAM KONCERT U SAVA CENTRU
LW: Osim Kolarca i Etnografskog muzeja, u kojima smo te gledali, koji su to još koncertni prostori u Beogradu ili po celoj Srbiji na kojima bi volela na nastupaš? Da li te tako privlači novi stari, rekonstruisani Sava centar?
Privlači me Sava centar, naravno… Mislim da bismo u Sava centru napravili zaista poseban koncert u svakom smislu.
Ovaj iskorak moje produkcije da popuni dva Kolarca je bio test i put ka Sava centru. Kada će to biti, ne mogu da kažem, ali sigurno je da hoće. Za sve te izazove se spremam kvalitetno i stabilno i uživam u procesu zajedno sa mojim timom u probijanju sopstvenih granica.
LW: Za sam kraj – ima li planova u budućnosti za neke diskografske projekte, albume, singlove, nove spotove, ili saradnje sa nekim inostranim, regionalnim ili našim autorima, izvođačima, svim kolegama? Šta nam možeš otkriti po tom pitanju?
Iskreno, u ovom momentu nemam planove za diskografske projekte/albume, singlove, nove spotove, jer sam preokupirana projektima, koji me čekaju u prvoj polovini 2025. godine. Svakako se nadam da ću u drugoj polovini godine možda imati malo više vremena da neku ideju, koju imam, po tom pitanju realizujem. Polako i skupljam repertoar koji gradim i koji potencijalno može da preraste u snimanje albuma. Videćemo. Pre mesec dana je izašao spot za numeru ‘’Historia de un amor’’ tako da ću ga pustiti da malo ‘’živi’’ pre kreiranja nekog novog.
Historia de un amor:
