Marija Milenković je umetnički talent, ali i znanje i veštine, koje je stekla studirajući primenjeno vajarstvo i komunikologiju, pretočila u unosno, kreativno zanimanje, i napredovala do pozicije Lead Concept Artist, u firmi za produkciju video-igara „Playstudios“.
Kako joj je poznavanje principa klasične umetnosti pomoglo da zablista u svetu digitalnih medija? Koji su joj programi za dizajn bili značajni za razvoj karijere u gejming industirji? Ovo su samo neka od pitanja, na koja nam je umetnica odgovorila, kako bismo saznali što više o ovom uzbudljivom radnom mestu, kao opciji za kreativce, koji žele da svoju darovitost iskažu i u modernom umetničko-poslovnom okruženju umetnika i programera, i tako ostvare umetničku karijeru.
LW: Danas u Srbiji, nismo više iznenađeni kada neko radi i živi od toga što „pravi video-igrice“. Da li ste imali želju da se ostvarite konkretno u gejmingu, ili ste se igrom slučaja pronašli u toj industriji?
Završila sam Fakultet primenjenih umetnosti na odseku primenjeno vajarstvo i Fakultet za medije i komunikaciju, odsek komunikologija. Oduvek sam pokušavala da nađem način da spojim te dve profesije. Gejming industrija je plodno tlo za kreativce svih tipova, pa mi je naravno bilo logično da apliciram za pozicije u gejmingu.
U industriju sam ušla kao UI designer (rad na grafičkim elementima, user interface, layout-i za aplikaciju). Lagano sam napredovala do UI artista (primarno se bave user-friendly grafikom, wireframingom same igre, implementacija asseta, dizajn ikonica i dugmića u igri). Zatim, do Game artista (2D ili 3D modeli za igru, skice karaktera ili pozadina, animacija), i, na kraju, do Concept artista (inicijalni vizuelni koncepti ili skice koji uključuju karaktere, okruženje, definisanje tona i stila igre) pozicije s kojom sam se najviše i poklopila.
Ono što mi je bilo primarno je da se nađem u okruženju, koje, pre svega, na dnevnom nivou uključuje kreativne procese, tako da je veza s video-igrama bila samo „šlag na tortu“.
LW: Mnogi priželjkuju karijeru u kreativnom okruženju. U čemu se ogleda lepota i posebnost toga kada si zaposlen u jednoj takvoj firmi, kao što je, u Vašem slučaju Playstudios? Da napomenemo da je to ipak posao „od 9 do 5“, da uključuje kolektiv i strukturu poput klasičnih firmi?
Mislim da je glavni benefit kompanija, kao što je Playstudios, mogućnost rada sa ljudima iz sličnih branši i ljudi sličnih interesovanja. Posebnost takvog okruženja se ogleda u iskustvu koje se stiče, kvalitetnim sistemima prenosa znanja i mogućnosti za napredak u pogledu tehničkih i interpersonalnih veština.
Kompanijske strukture su tu da omoguće neometanu protočnost i prijatnu radnu atmosferu, ali je suština rad na kreativnim i interesantnim projektima, koji iziskuju maštovitost, entuzijazam i kolaboraciju ljudi kojima je pasija stvaranje video-igra.
LW: Ekspanzijom gejming industrije, kao što vidimo otvorile su se nove mogućnosti i za umetnike, poput Vas. Kako ste uklopili svoje veštine iz nekog klasičnijeg pristupa umetnosti ovom digitalnom?
Inicijalno sam se bavila vajarstvom, što je zaista jedna od najklasičnijih formi umetnosti, ali pošto su baza i principi umetnosti isti, oni se vrlo lako prenose i u digitalni medijum.
Ovo, naravno, uključuje učenje softvera, kao što su: Zbrush, Maya, Photoshop, Illustrator, Blender, Procreate i mnogih drugih… To su samo alati za produkciju kvalitetnih vizuelnih rešenja, ali na kraju dana, principi ostaju isti.
LW: Da li biste preporučili kolegama ili mladim umetnicima da se bave video-igrama, i koji put biste im savetovali da do toga i dođu?
Apsolutno. Prvi uslov je uvek, kao i u svakom poslu, ljubav prema video-igrama, bez obzira da li su u pitanju casual igre, Casino, RPG, simulacije, multiplayer ili strategy žanrovi.
Poznavanje materije je bitno, ali presudna stvar bi bila interesovanje, i želja da se napreduje u svakom smislu – sticanje novih znanja, poznavanje tržišta i ljubav prema umetnosti…
Što se tiče nekih konkretnih akcija, prvi korak bi, naravno, bio savladavanje softvera, koji su industrijski standard, Adobe paket i (ili) 3D programi.
„Artist“ u gejming industriji je krovni termin za mnoga zvanja, kao što su: UI dizajner, UI artist, 3D artist, Animator, Concept artist i mnogi drugi. Zato je takođe bitno odlučiti u kom smeru ići, što se tiče sticanja novih znanja i usavršavanja. Finalni korak bi, naravno, bio apliciranje na željenu poziciju, i istraživanje portfolija firme za koju konkurišete.
LW: Izuzetno je lepo što imamo sve više dama, koje se bave ovom vrstom produkcije. Kako teče saradnja s programerima i producentima? Da li i na tim radnim mestima ima sve više devojaka, i zašto je važno da ih ima?
Saradnja između različitih sektora kompanije se uglavnom svodi na organizaciju zadataka i optimizaciju procesa. Iako programer, producent i artista naizgled nemaju dodirnih tačaka u svom radnom procesu, verujem da se svi trudimo da učimo jedni od drugih, i da imamo otvorenu komunikaciju, kako bismo stvorili što uspešniji proizvod.
U velikoj kompanijskoj strukturi, kao što je Playstudios, postoji velika podrška za žene svih zvanja. To se najčešće ogleda u čestim edukacijama, usavršavanjima i promocijama naših najuspešnijih zaposlenih.
Primetan je značajan skok u broju žena u gejming industriji, iako su brojke i dalje dosta neizjednačene. Verujem da se nove generacije žena sve više interesuju za industrije u kojima je donedavno bila zastupljena pretežno muška radna snaga.
Lično, ne smatram da rodni identitet više ima toliko veze s interesovanjima, kvalitet rada i nivo profesionalizma su uglavnom odlučujući faktori prilikom biranja profesije.
LW: Da li se igre danas dizajniraju tako da budu primamljivije ženskoj populaciji? Koliko je upravo ta estetika bitna?
Što se naše aplikacije tiče, Pop!Slots, veći procenat naših korisnika su zapravo žene. Estetika je izizetno bitna, jer ona može biti nešto što privuče ili odvrati igrača od aplikacije.
Logistikom toga se primarno bave naši marketing menadžeri, koji anketiraju igrače i prikupljaju informacije o njihovim preferencijama, na osnovu kojih mi kasnije pravimo adaptacije u samoj igri.
LW: Koliko je važno da umetnik poznaje programiranje, generalno u savremeno doba, a pogotovu u ovoj branši?
U našoj branši su artist i programer dva vrlo različita, ali podjednako bitna segmenta razvoja igre, koji ne idu jedan bez drugog.
Dok se programeri bave samom mehanikom (unutrašnjim delom igre), umetnici u gejmingu prave spoljašnost (estetski dojam).
Ako bih morala plastično da predstavim taj proces, rekla bih da programeri prave skelet, a artisti kožu svake igre.
Tako da, umetnici ne moraju da poznaju programske jezike, osim ako to nije u domenu njihovih ličnih interesovanja.
LW: Kako gledate na veštačku inteligenciju? Da li je ona pretnja kreativcima, i koje mesto zauzima u poslu kojim se bavite?
Veštacka inteligencija je i dalje jedna veoma nijansirana tema u umetničkom svetu.
Naime, AI ima dosta potencijala da revolucionalizuje određene aspekte razvoja igara i kreativnog procesa. Iako su još uvek u svojim začecima, platforme, kao što su Stable diffusion, Midjourney i Chat GPT, već se uveliko koriste u IT industriji.
U našoj kompaniji se AI koristi za automatizaciju ponavljajućih procesa i konkretizaciju skica. AI često koristimo i kao ispomoć u procesima stvaranja igre, ali još uvek smo daleko od toga da AI kreira umetnost za nas.
Iako trenutno postoji narativ da će AI zameniti umetnika, verujem da je istina daleko kompleksnija i benignija. Veštačka inteligencija se pre svega koristi kao alat za unapređenje kvaliteta radova i kreativnosti umetnika, dok ono što ostaje najbitnije je licni pečat umetnika, koji AI tehnologijama definitivno manjka.
Krajnji ishod, prema mom mišljenju, najverovatnije će biti neka simbioza između AI tehnologija i umetnika, gde jedno ne isključuje važnost i potrebu drugog.
LW: Šta najviše volite da igrate u slobodno vreme i da li pronalazite vreme za drugi način kreativnog izražavanja i umetničkog stvaralaštva?
Moram priznati da imam prilično eklektičan ukus za video igre, koji se menja u zavisnosti od raspoloženja i estetike, kojoj naginjem u datom trenutku.
Od igara za konzole, u slobodno vreme, najčešće igram: Mortal Combat 1 reboot verziju, Teenage mutant ninja turtles: Shredder’s revenge, Horizon, Street Fighter 5, Stray.
Jedno vreme sam bila oduševljena retro revival RPG igrama, kao što su: Stardew valley, Graveyard Keeper i Virgo versus the Zodiac.
Svakome bih preporučila Ori and the blind forest, koji može da se igra i na kompu i na Nintendo Switch-u. Igra ima neverovatan art, ne zahteva preterani angažman, što se veštine tiče, a svojim prelepim vizualima može predstavljati svakodnevni beg u magične svetove.
Slobodno vreme koje imam se trudim da ispunim kvalitetnim sadržajima, kao što su: stripovi, grafičke novele, ilustracija, pravljenje figurica od polimerne gline, kao i gledanje dobrih filmova.
Svaka forma kreativnosti kojom se bavim van posla samo poboljšava i podstiče kreativnost, koju moram negovati i u profesionalnom okruženju.
Jedno vuče drugo, dok je krajnji cilj uvek konstantna potreba za učenjem, usavršavanjem i kreiranjem kvalitetnih vizuelnih rešenja.
