Mlade muzičke umetnice – pijanistkinja Marija Gođevac i violinistkinja Violeta Ćirić će održati novi koncert 13. septembra od 18 časova u Beogradu, na sceni Konaka kneginje Ljubice, ogranka Muzeja grada Beograda.
Specijalno za online magazin kulture „Looker Weekly.com“, dve skromne i ambiciozne mlade dame napominju da ovim koncertom zaokružuju svoje godine na doktorskim studijama.
Tako Marija Gođevac završava prvu, a Violeta Ćirić – drugu godinu doktorskih studija iz kamerne muzike u klasi Katarine Popović i Tee Dimitrijević.
„Koncert je ujedno moj završni ispit za doktorske studije, doći će i komisija, biće veoma ozbiljno. Eto, petak 13-i me čeka“, uz osmeh je istakla Gođevac.
Kako je objasnila Marija, njih dve sarađuju u istoj ustanovi – Muzičkoj školi „Davorin Jenko“ u Beogradu. Tamo je Marija korepetitor u Violetinoj klasi, gde je ona profesor, a zapravo su tako i započele saradnju koja im traje pune dve godine.
„Potičemo iz iste škole, radimo u istoj učionici“, kratko je dočarala Marija Gođevac i dodala da radi kao korepetitor i kod Marije Kovačević, prve Violetine profesorke.
FRANC ŠUBERT I ROBERT ŠUMAN – IZBOR KOMPOZITORA ZA NOVI KONCERT
Kompozicije koje će biti predstavljene na koncertu vrlo su neobične, pre svega što se retko izvode na našim prostorima, ali i na svetskim pozornicama ta vrsta klasik literature nije medju prvim izborima izvođača.
Dakle, koncert od sat vremena će činiti dve kompozicije koje su odabrale Marija i Violeta:
Franz Schubert: „Grande Duo Sonata op. 162“
Robert Schuman: „Sonata a mol op. 105“ .
Da se upoznamo malo bolje sa tim numerama, da bi bilo lakše razumeti njihov izbor.
„Violinska sonata br. 4“ /The Violin Sonata No. 4/, takođe je poznata kao „Velika duo sonata“ (Duo ili Grand Duo) u A molu, opus 162, D 574, za violinu i klavir, austrijskog kompozitora Franca Šuberta.
Autor je stvorio „Grande Duo sonatu“ 1817, samo godinu dana nakon svoje prve tri violinske sonate, kao individualno stvaralaštvo.
Muzikolozi i istoričari muzike napominju da tada nije više imao uticaj od Volfganga Amadeusa Mocarta, kao neke njegove prethodne kompozicije, ali ni od Đoakina Rosinija, kako je to činio u savremenom duhu „Šeste simfonije“.
Kompozicija „Grande Duo Sonata“ ima četiri stava:
„Allegro moderato’’ (A mol), forma sonate
’’Scherzo: presto’’ (E mol), sa C mol trio
’’Andantino’’ (C mol)
’’Allegro vivace’’ (A mol), forma sonate.
Robert Šuman je autor „Sonate a mol op. 105“.
U pitanju je violinska sonata broj 1. napisana u periodu jedne sedmice, od 12. do 16. septembra 1851. godine. Javno premijerno izvedena je iste godine 16. oktobra, a izvodjači su bili violinista Wilhelm Joseph von Wasielewski i Robertova supruga – pijanistkinja Klara Šuman (1819-1986), ujedno profesorka klavira i kompozitorka.
Zvaničnu premijeru sonata je „doživela“ u martu 1852. u izvodjenju takodje Klare Šuman i violiniste Ferdinanda Davida.
Inače, Šuman je bio nezadovoljan rezultatom prve verzije ove sonate za violinu i klavir, tako da je napisao drugu, za koju se nadao da će ispasti mnogo bolja.
Šuman je komponovao veliki broj klavirskih dela kao što su koncertne uvertire „Julije Cezar“ po Vilijamu Šekspiru i „Herman i Dorotea“ prema književnosti Johana Volfganga Getea.
Sonata ima tri stava:
„Mit leidenschaftlichem Ausdruck“
„Allegretto“
„Lebhaft“.
PERIOD ROMANTIZMA: ŠUBERTOVA I ŠUMANOVA SONATA ISTE GODINE PREMIJERNO IZVEDENE
Retko se izvode ova dela i sami kompozitori na koncertima klasične muzike.
Sada će se publika sa njima „upoznati“ na koncertu u intimnom prostoru Konaka kneginje Ljubice.
Zašto baš ove numere i ovi velikani muzičke umetnosti iz perioda romantizma?
„Šubertovo delo „Grande Duo Sonata op. 162“ prvi put javno je izvodjeno posle njegove smrti. Te iste godine Šuman je napisao ovu sonatu“, otkrila nam je Marija Gođevac jednu povezanost u dramaturgiji samog koncerta, te su oba dela izvedena 1851. godine.
Dve umetnice se dogovaraju i kreiraju repertoar za svoje koncerte, tako da se ovog puta Marija odlučila za Šuberta, a Violeta za Šumana.
„Našli smo neku zajedničku nit, iste godine su dela predstavljena, iako nisu nastala u istom periodu. Odabrala sam Šubertovo delo, jer je u pitanju jedna veoma kompleksna sonata. Smatra se da je najkompleksnija od svih sonata u njegovom opusu“, približila nam je Marija ovu odluku, veoma poletna, uzbudjena i srećna što je uskoro očekuje nastup sa ovim repertoarom.
„Violina i klavir zajedno, veoma složeno. Kompozicija je pisana dijaloški, da u tom dijalogu učestvuju violina i klavir, na vrlo složen način. Šubert je imao veliki uticaj od Đoakina Rosinija, a virtuozitet mu je bio mnogo manje važan“, analizirala je Marija.
PORTRETI DVA VELIKANA: ROMANTIČARI VOLE DA PATE
Franc Peter Šubert (Beč, 1797 – Beč, 1828) je bio austrijski kompozitor, koga istoričari muzike i stručnjaci smatraju „poslednjim virtuozom bečke klasične škole“, jedan od najranijih pobornika muzičkog romantizma.
Iako je mlad preminuo, sa svega 31 godinom, bio je izuzetno hiper produktivan sa opusom od 630 solo pesama, devet simfonija, gde je sigurno najznačajnija i najpoznatija „Nedovršena simfonija“, a komponovao je i sonate, kvartete, nekoliko opera.
Velika produkcija dela za tako kratko vreme života.
Ne znači da su sve kompozicije, sonate bile sjajne, kada ih je napisao 600, već da su brzo stvarane, a opet, stvaralaštvo mu je kvantitativno zaista impresivno.
Istorija nam priča da je veći deo života Šubert proveo u Beču u materijalno skromnim prilikama, više je mogao živeti kao učitelj muzike.
Tako da smo otkrili da izbor Marije i Violete ima neke veze sa životima kompozitora, jer se Šubert izdržavao kao pedagog, a i njih dve rade kao predavači u Muzičkoj školi „Davorin Jenko“. Pedagogija ih definitivno vezuje za Franca Šuberta.
„Da, ali on je bio privatni učitelj, predavao je deci po kućama, obilazio njihove domove, dok smo mi ipak u državnoj službi kao profesorke klavira i violine“, objasnila je Marija Gođevac.
Franc Šubert je bio afirmisan u umetničkom krugu prijatelja koji su od 1823. priređivali privatne koncerte „šubertijade“, posvećene njegovoj muzici.
Prvi javni koncert na kojem su izvedene isključivo Šubertove kompozicije održan je neposredno pred njegovu smrt 1828. godine.
Na žalost, za vreme života nije dobio priznanje za svoj rad.
„Franc Šubert je bio vrlo nesrećan zbog svoje ljubavi, koju nije mogao da ostvari, da osvoji ženu svog života. Samo ćemo pokušati da dočaramo tu nesrećnu ljubav i nadam se u tome uspeti“, najavila je Marija emotivno.
Robert Šuman (Cvikau, 1810 – Bon, 1856) je bio nemački kompozitor romantizma.
Takođe je bio i cenjen muzički kritičar, a danas je smatran predstavnikom muzikalnog romantizma. U bogatom opusu on je komponovao klavirsku muziku, pesme i crkvenu muziku. Tokom muzičke epohe, 1843. godine nemački kolega Feliks Mendelson (1809-1847) je angažovao Šumana za nastavnika klavira i kompozicije na novoosnovanom konzervatorijumu u Lajpcigu.
Eto ponovo pedagogija i bliskost sa karijerama Marije i Violete na ovom koncertu njihovog odabira kompozitora.
Šuman je od 1850. do 1853. bio gradski muzički direktor u Diseldorfu (Nemačka), a od velikih ličnosti, posebno je uticao na Johanesa Bramsa (1833-1897).
Kada se emotivni i romantični Šuman vratio u Lajpcig, oženio se Klarom Vik, ćerkom svog učitelja, inače uspešna i nadarena pijanistkinja.
Upravo je Klara Vik, koja će kasnije postati Klara Šuman – pomogla kompozitoru da preboli snažan udarac – paraliza ruke, prilikom eksperimenta pomeranja prstenjaka na desnoj ruci.
U svojim poslednjim godinama patio je od psihičke bolesti u toj meri da je 1854. pokušao samoubistvo, i skočio je u reku Rajnu, ali su ga spasili.
Ipak, umro je samo dve godine kasnije – 1856. i sahranjen u Bonu.
Romantizam i tragedija, to su dve celine i poglavlja koja se prožimaju kroz ove kompozicije.
Zajedničko im je da su obojica mladi preminuli, Šubert sa 31, a Šuman sa 46 godina.
Poznato je da se za romantičare kaže kako vole i navikli su da pate.
Tešku životnu priču dočarao je pre dve decenije glumac i reditelj Goran Šušljik sa autorskim dramsko-muzičkim projektom „Šuman, pesnik zvuka“, sa svojom suprugom – pijanistkinjom i kompozitorkom Isidorom Dečermić, na festivalu BELEF 2004, na sceni Ateljea 212.
MUZIČKA PEDAGOGIJA DANAS U SRBIJI
Kakav je izazov danas u Srbiji biti deo obrazovnog sistema u muzičkoj umetnosti?
„Ima puno talentovane dece, veliki je i odziv, ali potrebno je i da se napravi selekcija. Meni lično je zaista veliko zadovoljstvo raditi sa decom“, smatra Marija.
„I ja volim da predajem, učim decu, prija mi“, nadovezala se Violeta.
Jedino ume biti teško uskladiti karijeru umetnika – izvođača i istovremeno pedagoga.
Na prvi pogled deluje kao da su se Marija i Violeta umnožile, multiciplirale, jer takav tempo života liči kao da one vode barem dva paralelna života.
„Nedostaje nam nekoliko sati dnevno da bismo sve komotno uspeli da izvedemo, ali i ovako nekako uspevamo“,iskrena je Violeta Ćirić, inače na doktorskim studijama na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na odseku za kamernu muziku, u klasi profesorke Katarine Popović.
Violeta je zaposlena u Muzičkoj školi “Davorin Jenko”, kao nastavnik violine i kamerne muzike.
„Ljubav prema muzici nam je velika. Gajimo ljubav prema sceni, volimo da često imamo koncerte. Opet, ispunjava nas i rad sa decom, budućim umetnicima. Ne bi moglo jedno bez drugog. Ja ne bih bila kompletna“, dopunjuje priču Marija.
Pedagogija, umetnička karijera, toliko nastupa po zemlji i inostranstvu, učestvovanje u toliko različitih sastava... stvarno obe deluju kao da su našle recept za kloniranje.
„Nismo se još klonirale, ali izgleda da smo blizu“, uz osmeh ističe Violeta.
„Volim dinamičnost, koja me vezuje za neku lep(š)u stranu života. Ulazak i izlazak iz komforne zone. To nam onda donosi neka nova iskustva, što je veoma dobro i pozitivno“, ocenjuje Marija, virtuoz na klaviru.
Marija se pedagoškim radom bavi još od 2010. godine kao profesor klavira i njeni učenici uveliko ostvaruju vrhunske rezultate.
Ona je zvanični korepetitor Međunarodnog takmičenja duvača “Davorin Jenko” u Beogradu i redovno nastupa sa učesnicima koji osvajaju visoka priznanja u zemlji i inostranstvu.
Trenutno je zaposlena kao profesor klavira i korepetitior u MŠ “Davorin Jenko”.
SENZIBILITET MARIJE I VIOLETE ZA OSTALE KOMPOZITORE
Osim Šuberta i Šumana, svakako da ima još kompozitora koji bi se našli na redovnom repertoaru njihovih koncerata.
Dok Marija voli francuske impresioniste kao što su Klod Debisi (1862-1918) i Moris Ravel (1875-1937), dotle Violeta daje prednost domaćim, srpskim i jugoslovenskim kompozitorima čija dela voli da svira, kao što je to bio čuveni Josip Slavenski (1896–1955), hrvatsko – srpski umetnik.
„To mi je trenutno postao fokus, istraživanje, kompozitori koji su se bavili tradicionalnim melodijama, veoma dragoceno, da se čuje naša kultura i kulturna baština“, analizirala je Violeta.
DANAŠNJI PROSTORI U BEOGRADU ZA KONCERTE KLASIČNE MUZIKE
Samim tim je idealno onda da nastupe u prostoru – Istorijski muzej Srbije, što će im biti koncert naredne godine, u junu 2025.
Imaju iz notne arhive dela na koncertnom ciklusu „Muzikom kroz muzej“, koju je 2020. pokrenula violinistkinja i često prva violina na mnogim velikim koncertima – Aleksandra Dimitrijević.
Marija Gođevac je ovde nastupala u aprilu ove godine, i čeka je povratak.
Kolarčeva zadužbina, Sala Beogradske filharmonije, Galerija SANU, Ustanova kulture Gvarnerijus, Galerija Kolarca, Istorijsku muzej Srbije, Muzej Narodnog pozorišta, Atrijum Narodnog muzeja, Konak kneginje Ljubice, Svečana sala Skupštine grada, Legat „Josip Slavenski“, Svečana sala Doma vojske Srbije… Sve su to današnji prostori u kojima se može slušati uživo klasična muzika, i postavlja se pitanje da li savremeni izvodjači mogu biti zadovoljni ovim izborom i brojem sala, ili je potrebno da se nova mesta osmišljavaju i proširuju?
Istina, nisu svi navedeni prostori za klasiku toliko aktivni, i kao da nema dovoljnog broja publike za sva ta muzička dešavanja.
Kako nam je rekla Marija, sala Kolarca može biti dostupna, ali se može dobijati putem konkursa. Violeta i Marija veoma vole Veliku dvoranu Kolarčeve zadužbine koja postoji već 90 godina, i priznaju „želja nam je odavno da sviramo na Kolarcu, baš u velikoj sali“.
„Dosta smo uskraćeni za sale, mesta gde bismo mogli da nastupamo. Istorijski muzej Srbije je novi prostor, jako lepa sala, imala sam prilike već da nastupam ove godine. Bilo je posećeno, očigledno je da ljudi vole da dodju i slušaju koncert klasike“, naglasila je Marija, i dodala da jedva čeka ponovo da ovde nastupa u junu 2025.
Onda nam je otkrila i jednu drugu stranu medalje.
„Dešava se da su sale divne, kvalitetne, dobre, ali imaju loše instrumente. Violeta nosi sa sobom svoju violinu, pa joj je svakako lakše, dok ja ne mogu nositi klavir sa sobom. A nailazila sam na situacije da ne mogu uvek svirati na dobrim klavirima, i kao pijanista onda imam problem“, pojasnila je talentovana Marija.
Osim Istorijskog muzeja Srbije, Marija i Violeta će u oktobru ove godine imati prvi put nastup u Ustanovi kulture „Gvarnerijus“, umetničke oaze preko puta Bitef teatra, čiji je osnivač pre 20 godina bio Jovan Kolundžija, naš najveći violinista, dok je sada Grad Beograd preuzeo ovaj bivši Centar lepih umetnosti.
„Gvarnerijus“ uspešno vode Jovan Kolundžija i njegova supruga Miljana Kolundžija, dok je aktivna i umetnikova rodjena sestra Nada Kolundžija – pijanistkinja.
BIOGRAFIJE DVE MUZIČKE UMETNICE
MARIJA GOĐEVAC
Umetnica – pijanistkinja Marija Gođevac (35) je započela svoju bogatu muzičku priču sa samo 5 godina, u klasi profesorke Miroslave Lili Petrović.
Osnovne studije klavira Marija je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu kod poznatog umetnika i profesora Aleksandra Serdara i specijalizirala je klavir u klasi profesora Ninoslava Živkovića.
Bila je predstavnik Srbije na Evrovizijskom takmičenju u Beču, nastupila je na International Week projektu u Gracu (Austrija) sa simfonijskim orkestrom.
Sa samo 15 godina, Marija Gođevac je imala tu neverovatnu čast da na našem najvećem medjunarodnom festivalu klasične muzike – Beogradske muzičke svečanosti BEMUS – izvede svoj prvi solo Koncert.
Koncertni nastupi su je vodili širom sveta, tako da je imala gostovanja u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Holandiji, Italiji, Francuskoj, Rusiji, Iranu.
Gođevac je već uveliko donela kući značajne rezultate: osvajala je mnoge specijalne i prve prestižne nagrade u zemlji i inostranstvu.
U karijeri joj je značajan projekat “Forty Fingers” u Rimu 2009, koji je podržala Italijanska ambasada.
Marija je laureat nagrade Internacionalnog muzičkog takmičenja u Moskvi, gde je nastupila u okviru kamernog sastava “BG-Piano duo” (gde joj je muzički partner Dragomir Bratić) sa kojim je održala uspešan koncert.
Dobitnica je prve nagrade na program “Danubius Talents” sa istim kamernim BG-Piano duom u Budimpešti (Mađarska).
Zanimljivo je da Marija usled svog entuzijazma i velike ljubavi i rada sa decom, postaje dobitnik mnogih domaćih i medjunarodnih nagrada iz oblasti klavirske pedagogije.
Sarađuje aktivno u klavirskom duu “Balkanik” gde joj je koleginica profesorka klavira Jasna Đurović, sa kojom je održala nekoliko koncerata u Beogradu, Tuzli i Banja Luci.
Tokom 2023. Marija je završila prvu godinu doktorskih studija kamerne muzike u Beogradu u klasi profesora Tee Dimitrijević, aktivno nastupa sa mnogim muzičarima u kamernim ansamblima kao što su upravo – Violeta Ćirić (violina) i Andrea Simonović (klavir), sa kojom je nedavno (maj) imala koncert takodje u Konaku kneginje Ljubice.
VIOLETA ĆIRIĆ
Violinistkinja Violeta Ćirić (30) je rođena u Beogradu, gde je Nižu i Srednju muzičku školu završila u MŠ “Davorin Jenko“, u klasi profesorke Marije Kovačević. Violinu je počela da svira sa samo devet godina.
Srednju školu Violeta je završila na dva odseka, vokalno-instrumentalnom i teoretskom, kao đak generacije. Tokom svog školovanja kao solista i član kamernog ansambla, ona je učestvovala na mnogim republičkim i međunarodnim takmičenjima, gde je osvojila prve, druge i treće nagrade.
Što se tiče visokog obrazovanja, violinska umetnica je završila osnovne i master studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na gudačkom odseku, u klasi profesorke Marije Misite. Nastupala je kao član omladinskih simfonijskih orkestara u Srbiji i inostranstvu.
Vredna Violeta je angažovana na mnogim stranama: kao član profesionalnih simfonijskih i kamernih orkestara i njena lista je impresivna – „Beogradski simfoničari“ (član od 2014), Gudački orkestar „Metamorphosis“ (2016-2017), Beogradska filharmonija (2018-2019), Crnogorski simfonijski orkestar (2018), Jevrejski kamerni orkestar (od 2021), Kamerni orkestar 13 gudača (2022), Gudači Sv. Đorđa (od 2023).
Za vreme niže i srednje muzičke škole, Violeta je isticala ljubav i senzibilitet prema kamernoj muzici, kada je bila član više sastava: duo sa klavirom, violinski duo, trio sa flautom i klavirom, gudački trio. Danas ona svira na violini Dejana Blagojevića iz 2019. godine.
Sklonost ka kamernoj muzici se još više pokazala tokom osnovnih i master studija, kada je svirala u više različitih sastava – gudački duo, gudački kvartet, klavirski trio, klavirski kvintet, sa kojima je aktivno nastupala u periodu 2014 – 2018. godine.
Tokom pandemije korone 2020., zajedno sa Nadom Šarković – violina, Enom Vaganek – viola i Magdalenom Matić – violončelo, osnovala je gudački kvartet „Meraki“, sa kojim često nastupa po Srbiji i svetu, na pojedinačnim koncertima i u okviru više festivala.
Dobro došli svi na koncert Marije Gođevac i Violete Ćirić 13. septembra u Konaku kneginje Ljubice.
