Uz slogan “Sreća je veća kada se deli” otvorena je aktuelna izložba “Svetkovina”, autorski projekat iz tri segmeta – slike, staklo i odevni predmeti, slikarke Jelene Milošević, krajem aprila u Domu Vojske Srbije. Postavka u Svečanoj Sali i Velikoj galeriji predstavlja spoj likovne i primenjene umetnosti, i modnog dizajna, a traje još nekoliko dana, tačnije do 27. maja.
Kako umetnica svojim stvaralaštvom traga za svetlošću i lepotom, i kako na tom putu spaja i prepliće tri različite discipline želeći da tako podeli svoju stvaralačku sreću s drugima, saznajemo u razgovoru:
LW: Vaši radovi su takođe izloženi u Narodnom muzeju u Beogradu, dok ih mnogi poznati poseduju u svojim kolekcijama – porodice Zepter i Klinton, zatim Princ Albert od Monaka, Opra Vinfri, porodica Mendela, porodica Predsednika Mugabea, porodica Novaka Đokovica… Šta je priznatoj umetnici najveća potvrda, odnosno sreća u stvaralačkom smislu?
Izlažući po svetu u poznatim galerijama, bila sam u prilici da moja dela vide i mnoge poznate ličnosti, pa i da postanu njihovi vlasnici. S nekima sam nastavila i dalje saradnju, pa ne samo da poseduju moja dela, već sam bila uključena i u više njihovih projekata. Posebno su divni komadi mog stakla u Palati Umetnosti Madlena, porodice Zepter na Dedinju, kao i lampe koje krase prostor staklom pokrivenog bazena.
Sva dela imaju svoj put, ona pronose moju energiju, moju ideju. Šalju poruku u svet o zarobljenom trenutku neke emocije iz moje duše, postaju ambasadori mog sveta i tako rasuti, kao svici, svetlucaju ljubavlju… i ja shvatam da su moja dela kao moji vizantijski prepletaji, koji spajaju ljude, brišu granice i uče me da bezuslovna ljubav jeste magija, jeste davanje. Donose mi tu stvaralačku radost i saznanje da se neko na drugom kraju sveta raduje mom staklu ili slici, ili uživa u šuštanju tafta i svile mojih kreacija.
Iz galerije Narodnog muzeja Srbije u Beogradu, gde imam postavku svog stakla, takođe odlaze komadi stakla pričajući priču o meni, o nama.
LW: Šta je Svetkovina Jelene Milošević?
Moj autorski projekat SVETKOVINA je sklad izložbe stakla, slika i modnih komada. Jedan izuzetno moderan spoj primenjene i likovne umetnosti i modnog dizajna.
Shvatila sam da imaginacija nije stanje uma, već je ona sama ljudska egzistencija. Toliko potrebna da bi se čovek izmestio iz sveg ovog zla i napravio otklon od bolesti, tuga, korone i nestajanja…
Želeći da vratim osmehe na lice, da stvorim lepotu, unela sam mnogo ljubavi u svoja dela i podarila ih drugima. Stvorila sam SVETKOVINU, odu radosti, sreće, ljubavi… neprolaznih vrednosti. Jer, svako oseća ono što jeste! I ta lepota, kao bezuslovno davanje i traganje za svetlošću u meni i oko mene par godina su bili moj pokretač, moja snaga i motivacija i inspiracija. Pa, domet čoveka mora biti dalji od njegovih ruku, jer, čemu onda služi nebo!
LW: Jednom prilikom ste rekli da se život sastoji od malih iznenadnih radosti, od trenutaka koje ne bi trebalo propustiti. Kako tu svoju misao prenosite u svojim umetničkim predmetima?
Biti srećan je umetnost življenja. Te iznenadne male radosti zaista čine lepšu stranu života, i kako kaže Ciceron: „Ko smehom počne dan, pobedio je!”
U umetnosti, tragajući za idejom, uvek tragam za sobom. Iz tih unutrašnjih svetova, iznosim na svetlost svoju emociju, radost, tugu, sreću… Boju ne biram, ona se sama nametne kada započinjem novu sliku.
Slika me iznenađuje. Neka boja traži da se pojavi, čineći neočekivane obrte, donosi nove izazove… Raduje me…
Sam čin slikanja, da li na staklu ili platnu, je otkriće nepoznatog. To osećanje pratim i to me ushićuje. Dok slikam vreme ima neku drugu dimenziju. Zvuk spahle po platnu i pesku ili trag moje stare četke mi uvek izmame osmeh na licu.
Svaka slika na staklu ili platnu daje novu energiju, jedna drugu stvaraju. Svaka je nova i jedinstvena u svojoj radosti.
Volim svoje stare četke. One su kao ratnici koji u sebi nose radost, bol, imaju svoju prošlost, stvaraju budućnost. Nikada ih ne bacam, svaka ima svoju strukturu, svoj izraz. Četka prenosi osećanja, dušu, sve nesvesno u nama možete pronaći u tragu četke.
LW: Izložbu ste otvorili na nesvakidašnji način, modnom revijom odevnih predmeta koje ste kreirali. Tu su, samo da nagovestimo: ručno vezeni detalji, suknja od 25 metara čipke, raskošni materijali, Swarovski kristali…?
foto: Vladimir Nešović
Modna kolekcija SVETKOVINA je kolekcija Visoke mode koja odiše otmenošću, soficistiranošću, elegancijom, glamurom… koji je akcentovan kroz materijale visoke mode i senzualan dizajn.
Pliš, saten, taft, brokat, organdin, til, najfinije čipke… samo su neki od materijala koje sam koristila.
Doza elegancije prožeta detaljima, trakama, svetlucavim perlama, Svarovski dugmetima i kopčama, nakitom i torbicama… izražavaju moj lični stav i poruku – da je glamur pre svega samopouzdanje koje imate, harizma kojom zračite, sigurnost koju posedujete u svakoj životnoj situaciji i način na koji sebe predstavljate. To je pre svega stanje svesti, a moji modeli, kroz prizmu kvaliteta i ekskluzivnosti, izazivaju fascinaciju, uzbuđenje, autentičnost i postaju vanvremenski.
LW: Kada je reč o staklu, ono je ručno duvano u Češkoj, a Vi ste ga oslikavali. Kako ste došli do saradnje s češkim zanatlijama, i koliko je sam proces stvaranja ovakvih predmeta uzbudljiv?
Staklo je otkriveno još oko 3000 p.n.e u Egiptu. U početku tehnologija nije omogućavala proizvodnju čistog stakla i ono se upotrebljavalo uglavnom za proizvodnju ukrasa. Od ranog detinjstva, kada me je otac Milorad Milošević odveo na ostrvo Murano, ne prestaje moja fascinacija staklom.
Puno je tehnika ukrašavanja stakla, od specijalnih boja do lako rastopljivog stakla u koje se dodaju metalni oksidi. Staklo se proizvodi zagrevanjem i topljenjem u staklarskoj peći i ta amorfna masa se može formirati u razne oblike.
Prema mom dizajnu su uglavnom sva stakla u različitim duvačnicama uspevali da naprave majstori svog zanata,nekada u našoj staklari Paraćin, kasnije u Južnoafričkoj republici, Českoj…
Izuzetno je zanimljiv način duvanja stakla. Kada na cevčicu promera 15mm i dužine 120-150 cm, sa drvenim rukohvatom i metalnim piskom, staklar uzme malu količinu staklene mase koju poravna i izduva, ostavi da se ohladi, pa ponovo zagreje i okretanjem formira oblik, i proces ponavlja do trenutka kada proizvod odvoji od cevčice i odnosi u peć za hlađenje.
LW: Izložene slike su rađene kombinovanom tehnikom ulja i akrilika na platnu, s dodatkom svetlucavog praha. Kako su nastajale, odnosno u kakvoj su vezi s odećom i staklom, pored očigledne da su to dela sve jednog umetnika?
Moje slike su rađene kombinovanom tehnikom, akrilik i ulje na platnu, uz dodatke materijala koji im daje strukturu i mog, već prepoznatljivog, svetlucavog praha, koji im daje svetlost i živost.
Od prvog poteza zavisi slika. Ne jurim raspoloženje, ideju, ono juri mene… Kada dođe trenutak nesigurnosti u procesu slikanja, taj trenutak rađa novo razmišljanje i ja se stalno nalazim u nekom uzbuđenju, u nekom drhtaju…
Različite slike su rezultat različitih raspoloženja. Sve su drugačije, samo im je energija zajednička.
Svetlucanje praha, negde diskretno, negde jače istaknuto, a sve u funkciji ideje, daje svetlost koja je prepoznatljiva i na staklima i na modnim komadima.
Zlatni i srebrni prepletaji, boja sa zlatnim i srebrnim pigmentima, uz specijalne boje za staklo, stvaraju čudesnu igru svetla i ornamenata, igru prozirnog i neprozirnog i staklo dobija punoću svog izraza.
Modni komadi svojim prefinjenim prelivima satena, brokata, pliša, organdina, uz dodatak traka i perli, šljokica i sa Svarovski dugmadima i kopčama… svetlucaju istom svetlošću, čineći sva tri segmenta mog projekta povezanim i predstavljaju upravo moje traganje za svetlošću i lepotom, moj zajednički rukopis.
LW: Da li nam je i za sreću i za umetnosti potrebno malog tog magičnog svetlucavog praha?
Ne bi trebalo nikada prestati verovati, jer čuda se događaju svakoga dana. Kada završim i vidim svoja dela u prostoru, kada pred mojim očima zasvetluca prelamanje svetlosti kroz stakla i reflektuje se u ogledalima, kada me veselo pozdravi svetlo sa slike ili kristal sa nekog dugmeta… e, tada osetim vrhunsku sreću, zatvorim krug, zažmurim da sačuvam zapis tog trenutka, i kao posuta tim magičnim, čarobnim prahom, zaiskrim radošću i zahvalnošću Bogu što mi je podario takvu misiju na zemlji, što me nije ostavio i što je blagoslovio puteve moje.
LW: Svetkovina, kao velika retrospektivan izložba, ima i bogato opremljen katalog. S kim ste sarađivali tim povodom?
Katalog SVETKOVINE je svojim kvalitetom i dizajnom i posebnošću poneo sve pohvale. Njega je dizajnirao Enes Međedović, fotografije su delo Vladimira Nešovića i Rajka Karišića, urednik kataloga je viši kustos Jelena Knežević, a štampao ga je Medija centar Odbrana. Svima im od srca hvala, posebno pukovnici Biljani Pašić na velikoj podršci u realizaciji celog mog projekta.
LW: Kao što smo videli, vi spajate modu i umetnost u svom radu. Šta je od ta dva starije?
Veoma teško pitanje… Slično pitanju šta je pre nastalo koka ili jaje? Od detinjstva sam kreirala i šila svojim lutkama pod budnim okom baka Milice, koja me je naučila svim divnim ručnim radovim, tako da sam vezući i štrikajući, razvijala svoju kreativnost od malih nogu.
Kasnije sam sebi šila, dodavala, prekrajala, lepila, pravila od starih cipela nove, farbala i stilizovala sve na šta sam naišla. Igrala sam se, što i danas radim.
Svirala sam klavir i igrala balet kao mala, da bi kasnije čudesan svet boja i stakla postao moj svet.
Energija i strast i dalje mi dolaze, bez njih nema stvaranja.
Energija je pokretač mojih misli, inspirativna je, poslata od Svevišnjeg i gradi se radom. Nije uvek ista, ona me uznosi i ja stvaram, gubeći pojam vremena. Kao dete sam taj stvaralački drhtaj nosila u sebi i u jednom trenutku je to izletelo iz mene. Nekada me ponese moda, nekada staklo, slika ili ikona… sve što mi se učini kao izazov trenutka, nešto novo i zavodljivo.
Jer, sve što zamisliš je realno, rekao je Pikaso. Na to bih dodala samo da je najlepši život kada nisi svestan da živiš, nego misliš da sanjaš.
foto: Vladimir Nešović, Rajko Karišić i Branko Koljajić
