„Hotel dvojka” metafora za novu srpsku realnost

Na 9. Beldocs festivalu, koji će trajati od 12. do 18. maja, biće prikazan najnoviji film Marka Mamuzića “Hotel dvojka”, film o beskućnicima koji žive u tramvaju na liniji broj 2. Ovaj tramvaj za njih u toku zime predstavlja jedino utočište i “topli dom” na zgražavanje ostalih putnika. “Biti iz kruga dvojke” po pravilu definiše određeni status i pripadnost, dok pored toga predstavlja i epicentar beskućnika. O samom procesu snimanja i ideji da se bavi ovom pričom, razgovarli smo sa autorom filma Markom Mamuzićem.

[question]Kako ste se odlučili da snimite film baš o ovom sloju stanovništva?[/question]

[answer]Marko: Pogled na beskućnike u krugu dvojke doživeo sam kao tužno i otrežnjujuće iskustvo. Danas više nije lako uočiti razliku između njih i običnog putnika, ili nekog penzionera iz komšiluka i čini se da živimo u jednom nedefinisanom društvu, društvu koje nema jasne granice. Margine su tokom godina nestale i postalo je svejedno je li to beskućnik ili siromašni penzioner koji uveče kopa po kontejneru ispred vaše zgrade.[/answer]

[question]Šta je bilo ključno u vašoj ideji, kojom ste uspeli da pridobijete Upravni odbor Filmskog centra Srbije da finansira vaš projekat?[/question]

[answer]Marko: Ono što čini ovu temu zanimljivom je u stvari šok koji nastaje u suočavanju sa našom neposrednom stvarnošću. Slika Srbije koja se prezentuje u zvaničnim medijima jako se razlikuje od onoga što Srbija zapravo jeste i tu “Hotel dvojka” na neki način postaje metafora za neku novu srpsku realnost. To je slika jednog sveta u propadanju koja istovremeno otkriva prave gubitnike našeg posleratnog društva. Sve ono što smo toliko godina uporno gurali pod tepih, na kraju se pojavilo tamo gde se najmanje očekivalo, u samom srcu prestonice. Osećaj pripadanja jednom jasno definisanom građanskom sloju, odjednom je uzdrman umrljanim ogledalom stvarnosti.[/answer]

[question]Koliko je teško sarađivati sa beskućnicima kao glavnim akterima filma?[/question]

[answer]Marko: Zapravo je mnogo lakše nego što bi neko pomislio. Naravno da je ključan jedan iskren ljudski pristup i puno vremena za međusobno upoznavanje. Pre nego što bismo krenuli u snimanje, provodili smo nekoliko dana sa njima i stvarali jedan odnos uzajamnog poverenja. Sa te polazne tačke, kada počne snimanje ne postoji trema ili poza kod aktera.[/answer]

[question]Koliko se mišljenje ljudi može promeniti nakon gledanja vašeg dokumentarca, kao i ophođenje prema ovoj marginalnoj grupi?[/question]

[answer]Marko: Pre početka snimanja film polazio sam od određene negativne predrasude kako beskućnike mrze ili preziru. Ispostavilo se da je to u najvećem broju slučajeva netačno. Nasuprot, stepen tolerancije i empatije je nešto što me pozitivno iznenadilo i naravno pokrenulo film u jednom drugom pravcu. Čini se da je njihova nesrećna sudbina na neki način svima prepoznatljiva. U tom smislu, ne verujem da će film promeniti mišljenje ljudi jer ono je već određeno i duboko usađeno u našem društvu.[/answer]

[question]Na koji način ćete plasirati film van granica naše zemlje? Festivali?[/question]

[answer]Marko: Naravno festivali. Ali hajde da pričamo o tome kad se desi.[/answer]

[question]Da li mislite da dokumentarni film generalno može da doprinese promenama u društvu i na koji način bi Vaš film mogao da bude pokretač nekih promena?[/question]

[answer]Marko: To sve naravno zavisi ponajviše od medijske pažnje. S obzirom na sadašnju situaciju u medijima, moram reći da sam skeptik.[/answer]

Film „Hotel dvojka” biće premijerno prikazan na ovogodišnjem Beldocs festivalu 16. maja 21h u Dvorani kulturnog centra Beograda i bioskopu Fontana.

Autor teksta: Miloš Trzin, Volonter PR Tima Beldocs festivala