Svake godine u Evropi 15.000 mladih ljudi umre od posledica nasilja, a 300.000 mladih bude primljeno u bolnice sa teškim povredama. Na ove statističke podatke, pozvao se Centar E8 u momentu plasiranja regionalnog video klipa, u okviru kampanje “Reaguj ljudski – protiv nasilja”.
[su_quote cite]Kampanju “Reaguj ljudski” sprovodi Centar E8, kao deo programa “Budi muško”, koji se bavi edukacijom i uključivanjem mladića i muškaraca u prevenciju nasilja i posebno rodno zasnovanog nasilja, kao i promovisanjem rodne ravnopravnosti i zdravih stilova života. Kampanja i projekat se sprovode uz podršku CARE International Balkans, Austrijske razvojne agencije i OAK fondacije.[/su_quote]
Kako da prepoznamo nasilje i onda kada ono nije eksplicitno? Šta se sve pod tim podrazumeva? I ono najvažnije – zašto pred njim žmurimo, objašnjava nam, koordinator programa protiv nasilja Centra E8, Branko Birač:
[question]LW: Zanimljivo mi je, a verujem i našim čitaocima, to da je u našem narodu prirodno da vodimo tuđa posla, da ogovaramo, kritikujemo, i to sve osim nasilja. Tu se ne mešamo, tu prećutimo. Da li je moguće reći zašto je tako kod nas i da li imate informaciju kakva je situacija u nekom drugom društvu?[/question]
[answer]Branko: Definitivno se može reći da u našem društvu, što se tiče nekih aspekata privatnog života, nije problem mešati se, dok nasilje ima poseban tretman, gde su to ljudima “tuđa posla i njihova privatna stvar”. Neprijavljivanje nasilja generalno je veliki problem kako kod nas tako i u EU i u svetu – na primer, oko 12 – 14% žena, koje su bile žrtve porodičnog/partnerskog nasilja, su to nasilje i prijavile policiji (u skandinavskim zemljama, recimo, postoji veća svest o problemu i njegovom prisustvu). Onda se postavlja pitanje i koliko nasilnika bude procesuirano i osuđeno. Generalno, treba biti oprezan sa brojkama pošto veliki broj ljudi i odbija da učestvuje u ovakvim istraživanjima, ne postoji jedinstven sistem evidencije a ima i skrivanja nasilja.
Uglavnom se navodi da je, na primer, preko 50% žena bilo žrtva nasilja u porodici nakon punoletstva, oko polovine je bilo žrtva psihičkog nasilja a otprilike svaka treća žrtva je doživela i fizičko nasilje. Stvarna učestalost nasilja je sigurno i veća od ovoga, pošto se ono najčešće, kao što rekosmo, krije i neprijavljuje, odnosno, uglavnom se prosto ne govori o tome, pa se ni ne zna ko je sve svestan (a ne prijavljuje) da se nasilje desilo ili se dešava.[/answer]
[question]LW: Da li možete iz svog ugla ili iz iskustva, što ličnog što iz tuđih priča, reći zašto pojedinci reaguju okretanjem glave kada su očevidci nasilja?[/question]
[answer]Branko: Jedan od najčešćih razloga je što misle da to „nisu njihova posla“ i da se njih to ne tiče. Potom, neki ne znaju šta da urade ili se osećaju nemoćno da bilo šta urade, neki se plaše osvete, ako preduzmu nešto, i toga da oni ne postanu sledeća žrtva nasilja, ili misle da će to samo pogoršati stvari posle. Nekad misle i da nadležni organi ne mogu da pomognu ili ni ne veruju da će pomoći. Kada je reč o porodičnom nasilju (a najčešće je počinjeno prema ženama od strane supružnika i partnera, ili bivših supružnika i partnera), tu često postoji shvatanje da je to privatna stvar te porodice, „njihova stvar“ i da se u to ne treba mešati, što je povezano sa patrijarhalnim shvatanjima koja su dosta raširena kod nas. Ipak, nasilje nije privatna stvar nego ozbiljan društveni, javni problem.[/answer]
[question]LW: Da li time što zažmurimo i sami učestvujemo u nasilju?[/question]
[answer]Branko: Definitivno, pošto ako se “žmuri” pred nasiljem, ako se “okreće glava”, ako se “pravimo ludi”, drugim rečima ako se ignoriše nasilje onda se ono i prećutno odobrava. Neophodno je raditi sa mladima na ove teme, edukovati ih i objasniti im da ako ignorišu nasilje, onda u suštini staju na stranu počinioca nasilja.[/answer]
[question]LW: Da li su mladi, i muškarci i devojke svesni šta se sve podrazumeva pod nasiljem? Kako da im pomognemo da na prvom mestu prepoznaju nasilnika, ovde govorimo o bliskim odnosima, u kojima vrlo često ima nasilja?[/question]
[answer]Branko: Često nisu svesni svih oblika nasilja. Na primer, neretko se ne prepoznaje etiketiranje i diskriminacija i nasilje koje prostiče iz njega. Zatim, neki oblici psihološkog, verbalnog nasilja, ili neki postupci kontrole, dominacije, ucenjivanja i zastrašivanja. Često mladići, srednjoškolci (sa kojima najčešće radimo) pod seksualnim nasiljem smatraju samo silovanje, dok ostale oblike ne prepoznaju, a neke često doživljavaju i samo kao “igru i deo odrastanja”. Nažalost, veliki broj mladih tvrdi da je, na primer, “devojka sama kriva ako je neko napadne, u slučaju da nosi kratke suknje i uske majice”. Po skorijem istraživanju u EU zemljama, u proseku čak 27% ljudi je reklo da je seks bez pristanka opravdan u nekim slučajevima (na primer, ako je žrtva pijana, ako je pre toga flertovala, ako je nosila „otkrivajuću“ odeću, itd.), dok u nekim zemljama ta cifra ide i preko 50% (mahom istočna Evropa). Možemo pomoći kroz edukaciju mladih o nasilju, o svim oblicima nasilja, uzrocima, posledicama, prevenciji, o prepoznavanju, o prijavljivanju nasilja. Kada znaju šta sve nasilje obuhvata, potom o dinamici, o ciklusu nasilja na primer, onda ga bolje mogu i prepoznati, te preduzeti nešto kako bi se ono sprečilo ili zaustavilo. Prevencija je izuzetno važna, gde se deluje na vreme, kako do nasilja ne bi uopšte ni došlo. O svemu ovome govorimo na našim radionicama (Program M za mladiće, popularno nazvan “Budi muško”, i Program Ž namenjen ženama i devojkama) o prevenciji nasilja i posebno rodno zasnovanog nasilja.[/answer]
[question]LW: U spotu se pojavljuju mladići, a šta je sa devojkama?[/question]
[answer]Branko: Od 2008. godine Centar E8 u Srbiji radi specifično sa mladićima na teme rodne ravnopravnosti, prevencije nasilja i posebno rodno zasnovanog nasilja i zdravih stilova života, kroz Program M, popularniji kao “Budi muško” program, gde smo do skora radili isključivo sa mladićima. Od ove godine uključili smo i devojke, koje imaju svoje radionice, dok i momci i devojke zajedno organizuju javne akcije povodom daljeg širenja naših osnovnih poruka i vrednosti, odnosno podizanje svesti javnosti u svojim zajednicama. Definitivno su i devojke uključene u “Reaguj ljudski” kampanju, na primer u ovom klipu gde i momci i devojke šalju poruke o reagovanju na nasilje, ili u ovim fleš mob akcijama koje su sproveli.[/answer]
[question]LW: Muški pol je često žrtva vršnjačkog nasilja. Ko je za to odgovoran, porodica, škola, društvo?[/question]
[answer]Branko: Muškarci su mnogo češće počinioci nasilja, a i mnogo češće su žrtve nasilja upravo od strane drugih muškaraca. Mladiće karakterišu i veće stope nasilja i samoubistava, veće stope smrtnosti u saobraćajnim nesrećama, veće stope i veći pritisci na korišćenje alkohola i droga. Generalno, manje vode računa o svom zdravlju i više su u opasnosti situacija u kojima nanose štetu ili sebi ili drugima. Može se reći da je veći deo društva odgovoran pošto i dalje dominiraju tradicionalne norme (i u porodici i u školi i u medijima, itd.) po kojima muškarci dokazuju svoju muškost kroz nasilna ponašanja i dominaciju. Dakle, takva ponašanja se podržavaju kod muškaraca od najranijih uzrasta i postavljaju pred dečake i mladiće velike pritiske i izazove da se uklope u takve norme. Pogrešna je pretpostavka da je nasilno ponašanje urođeno dečacima. Program “Budi muško” nastao je dakle iz potrebe za edukativnim radom specifično sa mladićima, najviše srednjoškolcima, gde se radi na pozitivnim promenama stavova i ponašanja, a sve sa ciljem prevencije i borbe protiv nasilja, promovisanja rodne ravnopravnosti i zdravih stilova života.[/answer]
